Beleške izlagača: kako se koriste, a da se ne čita sa slajda
Gde se kucaju beleške izlagača, kako radi prikaz za izlagača, šta se u beleške piše a šta ne, i šta se radi kad na odbrani nema drugog ekrana.
Kratak odgovor
Beleške se kucaju u polje ispod slajda i vide se samo tebi, u prikazu za izlagača. U njih ne ide ceo tekst izlaganja nego prva rečenica slajda, brojevi koje ne smeš pogrešiti i prelaz na sledeći slajd.
Najčešća zamerka posle odbrane nije da je prezentacija bila loša, nego da je kandidat čitao sa slajdova. To se dešava iz jednog razloga: tekst koji treba da se izgovori je završio na slajdu, jer nije imao gde drugde.
Beleške izlagača su to drugo mesto. To je polje uz svaki slajd koje vidiš samo ti, dok komisija gleda čist slajd. Slajd time može da ostane onakav kakav treba da bude — naslov, tri stavke, grafikon — a sve ostalo stoji kod tebe.
Ali beleške rešavaju problem samo ako se pišu kao beleške. Ako se u njih prekuca ceo tekst izlaganja, čitanje se samo preselilo sa slajda na drugi ekran, i čuje se isto.
Šta beleške jesu, a šta nisu
Beleške su podsetnik, ne scenario.
Podsetnik radi zato što izlaganje u glavi već postoji — vežbao si ga, znaš šta ide posle čega, i treba ti samo okidač. Scenario ne radi zato što se čitanjem gubi pogled sa publike, tempo postaje ravan, a čim se izgubi red, izgubi se i mesto u tekstu.
Razlika se vidi na primeru istog slajda:
- Scenario: „Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 120 ispitanika, od kojih je 68 bilo ženskog pola, a 52 muškog. Anketa je sprovedena u periodu od marta do maja…”
- Podsetnik: „120 ispitanika, 68 Ž / 52 M. Mart–maj. → Prelaz: ograničenje uzorka.”
Drugi zapis staje u jedan pogled, a nosi sve što ne smeš da pogrešiš.
Gde se kucaju i gde se vide
U PowerPointu je polje za beleške ispod slajda u normalnom prikazu. Ako se ne vidi, uključi ga preko View → Notes ili dugmeta Notes u statusnoj traci dole desno. Za više prostora postoji View → Notes Page, prikaz cele strane sa umanjenim slajdom gore i beleškama ispod.
U Google Slides-u polje piše „Kliknite da biste dodali beleške govornika” i stoji ispod slajda; ako ga nema, uključuje se preko Prikaz → Prikaži beleške govornika.
U oba slučaja beleške se čuvaju u samom fajlu prezentacije i ne prikazuju se kad se prezentacija pusti na projektor u režimu prikaza.
Jedan izuzetak vredi pamtiti: kad se prezentacija izveze u PDF, beleške se po podrazumevanom podešavanju ne izvoze — ali ako se u dijalogu izabere izvoz stranica sa beleškama, izvoze se. Ako prezentaciju šalješ nekome, proveri šta si poslao.
Prikaz za izlagača
Prikaz za izlagača (Presenter View) je ono zbog čega beleške uopšte rade. Na tvom ekranu se vide trenutni slajd, sledeći slajd, beleške i sat; na projektoru samo slajd.
U PowerPointu se pali na kartici Slide Show → čekiranje Use Presenter View, i traži da su priključena dva ekrana. Ako se ekrani zamene — beleške na projektoru, slajd kod tebe — u samom prikazu postoji Display Settings → Swap Presenter View and Slide Show.
U Google Slides-u se bira strelicom pored dugmeta Prezentacija → Prikaz izlagača, koji se otvara kao zaseban prozor.
Dve stvari koje vredi podesiti pre odbrane:
- Sat. Presenter View pokazuje proteklo vreme. To je najpouzdanija provera da li ideš po planu — ako na polovini prezentacije sat pokazuje dve trećine predviđenog vremena, skraćuješ ostatak.
- Veličina slova u beleškama. U prikazu za izlagača postoje dugmad za uvećanje teksta beleški. Beleške koje ne možeš pročitati bez naginjanja ka ekranu ne pomažu.
Šta se piše u beleške
Za svaki slajd, najviše pet-šest redova:
- Prva rečenica. Ono čime otvaraš slajd, doslovno. Prva rečenica je mesto gde se najčešće zapinje, i jedina koja se isplati napisati u celini.
- Brojevi i imena koja ne smeš pogrešiti. Veličina uzorka, godina, prezime autora, tačan naziv metoda.
- Redosled stavki, ako slajd ima grafikon o kom govoriš u određenom redu.
- Prelaz na sledeći slajd. Jedna reč ili polurečenica koja te vodi dalje. Ovo je najkorisniji deo beleški i najčešće izostavljen — pauze se najviše javljaju baš između slajdova.
- Očekivano pitanje, ako ga slajd priziva. Uz slajd sa metodologijom ide podsetnik na odgovor o uzorku; tipovi pitanja su razloženi u tekstu pitanja komisije na odbrani.
Piši ih u istom obliku u kom govoriš — kratke reči, skraćenice, strelice. Beleške nisu tekst koji neko drugi čita.
Kako to izgleda po tipičnim slajdovima
| Slajd | Šta ide u beleške |
|---|---|
| Naslovni | Prva rečenica predstavljanja, doslovno; ime mentora tačno |
| Predmet i cilj rada | Cilj u jednoj rečenici, onako kako stoji u radu |
| Metodologija | Uzorak, period, instrument; podsetnik na očekivano pitanje o uzorku |
| Grafikon | Redosled: prvo šta se vidi, pa šta to znači; izvor podataka |
| Nalazi | Dva broja koja ne smeš pogrešiti i jedna rečenica zaključka |
| Ograničenja | Šta priznaješ sam, pre nego što te pitaju |
| Zaključak | Poslednja rečenica, doslovno, i „hvala” |
Prva i poslednja rečenica celog izlaganja su jedine dve koje se pišu u celini. Sve između su okidači.
Šta se ne piše
- Ceo tekst izlaganja. Već objašnjeno; rezultat je čitanje.
- Ono što već piše na slajdu. Ako na slajdu stoji „120 ispitanika”, u beleškama ne treba isto. U beleškama treba ono što na slajdu ne piše.
- Podaci koje nisi proverio. Broj u beleškama se izgovara sa sigurnošću, pa greška zvuči gore nego da si rekao „približno”.
- Šale i doskočice. Pripremljena šala pročitana sa ekrana se čuje da je pročitana.
Koliko teksta po slajdu
Praktična mera: beleške za jedan slajd staju u jedan pogled, bez skrolovanja u prikazu za izlagača. Za tipičan slajd to je tri do šest kratkih redova.
Ako ti treba više, to obično nije problem beleški nego slajda — slajd pokriva previše, pa se deli na dva. Koliko slajdova ide na koje trajanje opisano je u tekstu kako napraviti prezentaciju za odbranu.
Ako nema drugog ekrana
Dešava se: sala ima samo projektor koji dupli tvoj ekran, ili se prezentacija pušta sa tuđeg računara. Tada prikaz za izlagača ne postoji.
Rezerve, po redu pouzdanosti:
- Štampane beleške. U PowerPointu: File → Print → u izboru šta se štampa izaberi Notes Pages. Dobijaš strane sa umanjenim slajdom i beleškama ispod. U Google Slides-u: Fajl → Štampaj pregled → izbor 1 slajd sa beleškama.
- Kartice. Jedan mali papir po slajdu, numerisan. Prednost je što se drže u ruci i što ih listanje prirodno prati promenu slajda.
- Jedan papir sa strukturom. Samo naslovi slajdova i po dve-tri reči uz svaki. Najmanje pomaže u detalju, najviše u redosledu.
Papir se drži u ruci ili na stolu, i u njega se gleda, ne čita. Pogled dole traje sekund, pa se vraća na komisiju.
Ako izlažeš bez pulta, kartice su praktičnije od lista A4 — list se u ruci vidi da podrhtava, kartica ne. Šta još pomaže pred samo izlaganje opisano je u tekstu trema pred izlaganje.
Kako se vežba sa beleškama
Beleške se pišu posle prvog probnog izlaganja, ne pre.
Razlog je jednostavan: dok ne probaš da izgovoriš slajd, ne znaš gde ćeš zapeti. Prvi prolaz naglas pokaže tačna mesta — obično su to prelazi i brojevi — i tek onda znaš šta u beleške treba da upišeš.
Zatim se vežba sa beleškama, pa se one skraćuju posle svakog kruga. Ako u trećem krugu i dalje čitaš ceo red iz beleški, taj red je predugačak. Kako izgledaju tri kruga vežbe i šta se u svakom meri opisano je u tekstu kako se vežba izlaganje da stane u vreme.
Dobra beleška je ona koju na kraju jedva i pogledaš — a bez koje ti ne bi bilo prijatno da počneš.