Provera originalnosti rada i nenamerni plagijat

Najveći broj problema sa originalnošću ne dolazi od prepisivanja. Dolazi od studenata koji su sve čitali, sve razumeli i uredno napisali — pa negde usput izgubili trag o tome koja rečenica je čija. Softver ne razlikuje nameru; on vidi samo podudarne nizove reči.

Šta softver za sličnost zapravo meri

Programi za proveru originalnosti rade jednostavnije nego što se misli. Tvoj tekst se razloži na kraće nizove reči i ti nizovi se upoređuju sa onim što je u bazi — objavljenim radovima, sadržajem sa veba i, kod mnogih ustanova, ranije predatim radovima studenata.

Iz toga slede tri posledice koje objašnjavaju skoro sve nesporazume:

• Meri se podudarnost teksta, ne krađa ideje. Ideja preuzeta bez navođenja izvora, a napisana sopstvenim rečima, softveru je nevidljiva — iako je to ozbiljniji prekršaj od poklapanja dve rečenice.
• Softver ne zna šta je citat. On vidi podudarni niz. To što je taj niz u navodnicima i ima referencu razlikuje čovek koji čita izveštaj, ne program koji ga pravi.
• Rezultat zavisi od baze. Rad koji se poredi sa jednom bazom i rad koji se poredi sa drugom neće dobiti isti procenat. Zato brojevi iz različitih provera nisu uporedivi.

Ono što izveštaj daje jeste procenat i mapa: spisak mesta u tvom tekstu koja se poklapaju sa nečim, sa naznakom izvora.

Zašto procenat sam po sebi ne znači ništa

Ne postoji univerzalna granica ispod koje je rad „čist” i iznad koje nije. Procenat je zbir svega podudarnog, a podudarno može biti potpuno uredno.

Šta legitimno podiže broj:

• Naslovna strana i obrasci ustanove — ime fakulteta, formulacije tipa „mentor”, „školska godina”, struktura zaglavlja. Kod kratkih radova ovo samo ume da doda nekoliko procenata.
• Doslovni citati. Svaki uredno označen citat je po definiciji podudaran tekst.
• Standardne stručne fraze. „Predmet istraživanja ovog rada jeste”, „na osnovu analize dobijenih rezultata”, nazivi zakona, definicije pojmova koje se prenose ustaljenim formulacijama.
• Spisak literature. Reference se poklapaju sa referencama u tuđim radovima jer su iste — isti autor, isti naslov, isti izdavač.
• Nazivi institucija, zakona i dokumenata, koji se ne mogu napisati drugačije.

Zbog svega toga se izveštaj čita po tome gde su podudaranja, a ne po ukupnom broju. Rad sa 22% razbijenih na desetine kratkih fraza i uredno označenih citata je u boljem stanju od rada sa 9% koji potiče iz jednog nepotpisanog pasusa.

Šta se najčešće prijavi kod onih koji nisu prepisivali

Parafraza koja je ostala prepričavanje

Najčešći slučaj. Uzme se tuđa rečenica, zamene se tri reči sinonimima i promeni se red delova — a struktura rečenice ostane ista. Softver takve nizove i dalje hvata, jer se poklapaju delovi od pet-šest reči zaredom.

Prava parafraza menja strukturu, ne rečnik: čita se pasus, zatvori se izvor i napiše se svojim redosledom, pa se tek onda uporedi sa originalom da se proveri da značenje nije iskrivljeno. Postupak i primeri: kako pravilno parafrazirati.

Citat bez navodnika

Doslovno prenet tekst uz koji stoji referenca, ali bez navodnika. Formalno to izgleda kao parafraza, a jeste doslovni citat — i tako se i prijavi. Pravilo je jednostavno: ako je bar rečenica preneta reč u reč, ide pod navodnike i sa brojem strane.

Beleške koje su postale tekst

Nastaje tokom čitanja: kopira se pasus u dokument sa beleškama „da se ne zaboravi”, bez oznake odakle je. Mesec dana kasnije ta rečenica ulazi u rad kao sopstvena. Jedina odbrana je navika — u beleške se izvor upisuje u istom trenutku kad i tekst, a doslovno prekopirani delovi odmah idu u navodnike ili u drugu boju. Kako se to drži pod kontrolom kroz ceo rad: kako organizovati literaturu.

Sopstveni raniji rad

Preuzimanje iz svog seminarskog u diplomski deluje bezazleno, ali se u većini pravilnika tretira kao samoplagijat ako nije označeno. Ako ustanova to dozvoljava, uslov je gotovo uvek isti: raniji rad se navodi kao izvor, isto kao tuđi. Praktično, bolje je takav deo napisati ponovo — obično je i bolji, jer u međuvremenu znaš više.

Prevedeni tuđi tekst

Pasus preveden sa stranog jezika softver najčešće neće prepoznati kao podudarnost, jer poredi tekst na istom jeziku. To mnoge navede na zaključak da je prevod bezbedan — nije. Prevedena tuđa rečenica je i dalje tuđa rečenica i traži navodnike i referencu, a prevedena tuđa ideja traži referencu. Provera koja to ne vidi ne menja pravilo; vidi ga mentor koji poznaje literaturu iz svoje oblasti.

Preuzete tabele i slike

Tabela prekopirana iz tuđeg rada je preuzet sadržaj čak i kad je prekucana. Uredno rešenje ima tri dela: broj i naziv tabele iznad, izvor ispod tabele, i referenca u spisku literature. Ako si tuđe podatke preračunao ili spojio iz dva izvora, ispod ide oznaka tipa „Izvor: prilagođeno prema…” sa obe reference.

Za grafikone koje si sam napravio od tuđih podataka važi isto — grafikon je tvoj, podaci nisu.

Kako se izvor navodi da bi sličnost bila objašnjena

Cilj nije da procenat bude nula, nego da svako podudaranje u izveštaju ima vidljivo objašnjenje na licu mesta.

Praktično to znači:

1. Doslovan prenos — navodnici, referenca, broj strane. Duži citati se često izdvajaju u poseban blok sa uvlakom, po pravilima stila koji koristiš.
2. Preuzeta ideja svojim rečima — bez navodnika, ali sa referencom. Parafraza bez reference je i dalje preuzimanje.
3. Podatak, broj ili procena — referenca uz sam podatak, ne samo na kraju pasusa.
4. Više rečenica iz istog izvora — izvor se najavljuje na početku („Prema Petroviću (2019)…”) pa se referenca ponavlja na kraju celine, da se vidi dokle tuđe seže.
5. Dosledan stil kroz ceo rad, bez mešanja. Razlike među sistemima i kada se koji koristi: APA, Harvard ili fusnote.

Najveći deo nenamernog plagijata nestaje sa jednim pravilom: granica između tvog i tuđeg mora biti vidljiva u svakom pasusu, a ne naslućena iz reference na kraju poglavlja.

Kako izgleda provera na nivou ustanove

Postupak se razlikuje od škole do fakulteta, ali se obično svodi na sledeće. Rad se predaje u elektronskom obliku i propušta kroz proveru — ponekad to radi mentor, ponekad služba, ponekad sam student pre predaje ako mu je pristup omogućen. Izveštaj dobija mentor ili komisija.

Ono što je važno znati:

• Izveštaj tumači čovek. Broj ne odlučuje sam; mentor gleda gde su podudaranja i da li su označena.
• Pravilnik je merodavan, ne opšte pravilo sa interneta. Ako ustanova ima propisan prag ili obrazac izjave o originalnosti, to piše u uputstvu — vredi ga pročitati pre nego što rad bude gotov, a ne posle: kako pratiti smernice profesora.
• Predati rad često ulazi u bazu. Zato se sopstveni raniji radovi znaju pojaviti kao izvor podudaranja.
• Rezultat nije konačna presuda. U većini slučajeva ishod je zahtev da se određeni delovi dorade ili označe, ne odbijanje rada.

Ako ti ustanova omogući probnu proveru pre predaje, iskoristi je dok još ima vremena za izmene — izveštaj je najkorisniji nedelju dana pre roka, ne na dan predaje.

Šta uraditi kad izveštaj stigne

Prođi kroz obeležena mesta redom i svako svrstaj u jednu od četiri grupe:

Poslednji red je jedini koji traži pravi rad. Prepravljanje reč po reč tu ne pomaže — pasus se piše iznova, sa zatvorenim izvorom, pa se referenca vraća na mesto.

Ako se ispostavi da je pola poglavlja sastavljeno od tuđih rečenica, brže je i sigurnije to poglavlje napisati ponovo nego krpiti ga. Kad se na odbrani pojavi pitanje o tome odakle je koji deo, odgovor mora da bude spreman: pitanja komisije na odbrani.