Šta se radi dok drugi izlažu

Odbrane se retko zakazuju pojedinačno. Najčešće ih je pet, šest ili deset u jednom terminu, a ti si negde u sredini. To znači od pola sata do dva sata između dolaska i trenutka kad te prozovu.

To vreme radi za tebe ili protiv tebe, i razlika je u tome da li si za njega imao plan. Bez plana se pretvori u listanje rada, poređenje sa drugima i rastuću tremu; sa planom je to najbolji izvor podataka o komisiji koji ćeš ikada imati, i to besplatno.

Šta se gleda dok drugi izlaže

Ako se odbrane drže javno i smeš da ostaneš u prostoriji, ostani. Ne slušaš sadržaj tuđeg rada — slušaš komisiju.

Konkretno, gledaš četvoro:

• Koja se pitanja ponavljaju. U jednom terminu ista komisija skoro uvek postavi isto pitanje svima. „Šta je ovde vaš doprinos”, „zašto taj metod”, „odakle podaci”. Ako si to čuo tri puta pre svog izlaganja, četvrti put ga očekuješ.
• Ko šta pita. Član komisije koji se drži metoda pitaće te o metodu. Onaj koji gleda literaturu pitaće o izvorima. Za pet minuta znaš raspodelu uloga.
• Šta ih prekida. Ako predsednik komisije dvaput prekine izlaganje rečima „pređite na rezultate”, znaš da uvod mora biti kratak — bez obzira na to kako si vežbao.
• Koliko izlaganje stvarno traje. Zakazano je deset minuta, a u praksi bude sedam ili petnaest. Taj podatak menja tvoju odluku šta da preskočiš.

Ono što se pri tome ne radi jeste prepisivanje tuđih odgovora. Odgovor koji je prošao kod tuđeg rada ne prolazi kod tvog, jer se odnosi na drugu građu.

Tehnička provera koja se radi na licu mesta

Dok neko drugi izlaže, ti vidiš tačno onu opremu na kojoj ćeš i sam raditi. To je jedini trenutak u kom se to može proveriti bez žurbe.

Gledaj tri stvari: kako se prezentacija pušta na tom računaru, da li se ekran produžava ili preslikava, i koliko je čitljivo sa mesta na kom sedi komisija. Sitan tekst koji na tvom laptopu izgleda uredno ume da bude nečitljiv sa četiri metra.

Ako sistem koji vidiš nije onaj za koji si se pripremao, pripremi se za varijantu bez slajdova pre nego što dođeš na red — kako se to radi bez gubitka strukture, stoji u tekstu šta se radi kada tehnika zakaže.

Podsetnik, a ne ceo rad

Najčešća greška u čekanju je listanje celog rada. Deluje korisno, a radi obrnuto: tri minuta pre izlaganja naiđeš na rečenicu koja ti se više ne dopada, i uđeš u prostoriju misleći na nju.

Ono što u ruci treba da bude je jedna strana, pripremljena ranije, na kojoj stoji:

• prvih pet do šest rečenica izlaganja, doslovno;
• brojevi koje ćeš izgovoriti, sa oznakom tabele ili strane na kojoj stoje;
• tri do pet pitanja koja očekuješ i po jedna crta uz svako;
• redosled tačaka izlaganja, u pet reči po tački.

Ta strana se čita jednom, mirno, i onda sklanja. Kako izgleda i šta se na nju stavlja opisano je u tekstu lista provere pre odbrane.

Poslednjih deset minuta

Kad se približiš redu, prestaje prikupljanje podataka i počinje priprema tela i glasa.

Prođi početak u sebi. Samo prvih šezdeset sekundi, i to doslovno. Taj deo se uči napamet baš zato da bi u ovom trenutku postojao nešto što se ne mora smišljati — razloženo u tekstu prvih šezdeset sekundi izlaganja.

Popij gutljaj vode. Suva usta su najčešći fizički problem na početku izlaganja i najlakše se rešavaju unapred.

Diši duže na izdah nego na udah. Nekoliko krugova je dovoljno da se puls spusti. Ostale tehnike koje stvarno pomažu, i one koje samo izgledaju kao pomoć, razdvojene su u tekstu o tremi pred izlaganje.

Namesti materijal onako kako ćeš ga uzeti. Rad, podsetnik i uređaj u redosledu u kom ih dohvataš. Petljanje po torbi pred komisijom traje petnaest sekundi i deluje duže nego što jeste.

Šta se u tom vremenu namerno ne radi

Četiri stvari koje pogoršavaju stanje, a sve četiri deluju kao rad:

• Menjanje slajdova. Izmena napravljena u čekaonici nije uvežbana i skoro uvek te izbaci iz ritma. Ako je greška krupna, bolje je da je pomeneš usmeno nego da prepravljaš fajl.
• Poređenje sa prethodnim izlagačem. Tuđe izlaganje je gotov proizvod, tvoje ti je u glavi kao niz nedoumica. Poređenje je nepravedno po konstrukciji i ništa ne popravlja.
• Nova pretraga literature. Podatak koji nađeš deset minuta pre odbrane nećeš stići da proveriš, a izgovoren nepotvrđeno postaje pitanje.
• Razgovor o tome kako je nekome bilo teško. Priče iz čekaonice po pravilu preuveličavaju. Ako te to opterećuje, izađi u hodnik.

Telefon je poseban slučaj. Ako ti gledanje u ekran smiruje misli, u redu je; ako te vuče u poruke i obaveze, ostavi ga u torbi. Ono što je sigurno jeste da mora biti nem pre nego što uđeš.

Kad se ne sme u prostoriju

Na nekim ustanovama se čeka u hodniku i ništa od gorenavedenog posmatranja nije moguće. Tada se radi tri stvari.

Pitaj kolegu koji je izašao šta su ga pitali. Jedno pitanje je dovoljno da vidiš smer. Pitaj i koliko je celo trajalo, jer to određuje koliko ćeš još čekati.

Ako je neko izašao vidno pogođen, saslušaj ga kratko i nemoj uzeti njegovu procenu kao merilo. Utisak posle sopstvene odbrane je najnepouzdanija ocena koja postoji.

I proveri vreme: ako raspored kasni sat vremena, to je podatak, ne loš znak. Jedi nešto ako je prošlo mnogo, jer je pad koncentracije od gladi realniji problem od treme.

Kad si prvi na redu

Prvi termin nema ništa od onoga što je opisano gore: nema tuđih pitanja iz kojih se uči, nema provere opreme u radu, nema podatka o tempu. Zato se sve to nadoknađuje ranijim dolaskom.

Dođi dvadeset minuta pre početka i pitaj da li smeš da proveriš vezu sa projektorom pre nego što komisija sedne. Tada je to rutinska molba; deset minuta kasnije je prekid.

Prednost prvog termina je što ne čekaš i ulaziš odmorna glava. Mana je što komisija tek ulazi u ritam, pa prva pitanja ume da postavi šire nego kasnije. Odgovor na široko pitanje je isti kao na svako drugo — jedna rečenica, oslonac u radu, granica — samo se lakše promaši ka predugom izlaganju.

Kad uđeš posle teške odbrane

Dešava se da prethodnom kolegi bude neprijatno — duga pitanja, otvorena primedba, vidljivo nezadovoljstvo komisije. Prva pomisao je da si i ti u istom.

Nisi, i to iz prostog razloga: pitanja se izvode iz rada koji je pred komisijom, a to je sada tvoj rad. Ono što se prenosi iz prethodne odbrane nije ishod nego raspoloženje, i na njega utičeš prvim rečenicama.

Praktično: uđi mirno, počni sporije nego što bi inače, i drži se pripremljenog početka. Komisija koja je upravo vodila naporan razgovor prima uredan početak kao olakšanje.

Ako iz prethodne odbrane ipak nosiš korisnu informaciju — na primer da komisija insistira na ograničenjima nalaza — uklopi je tamo gde prirodno stoji, u rečenicu o dometu rada. Kako se takva pitanja predviđaju i odakle uopšte dolaze, razloženo je u tekstu pitanja komisije na odbrani.

Vreme provedeno u čekanju ne može da popravi rad. Može da promeni to sa koliko podataka ulaziš u prostoriju, a to je razlika koja se vidi već u prvom odgovoru.