Kako formatirati akademski rad

Formatiranje je jedini deo rada koji se ocenjuje bez čitanja. Zbog toga je i najlakši deo za dobiti — sve je propisano, ništa se ne izmišlja, a ceo posao staje u jedno popodne ako se radi pravim redosledom.

Pravi redosled znači: kad je tekst gotov. Formatiranje usred pisanja se ponavlja svaki put kad dodaš pasus.

Vrednosti koje se najčešće traže

Ako uputstvo postoji, ono ima prednost nad svime ovde. Ovo su vrednosti koje se u praksi najčešće propisuju i koje su bezbedan izbor kad ništa nije propisano.

Leva margina od 3 cm se traži kad se rad koriči — potreban je prostor za uvez.

Redosled podešavanja

Radi ovim redom; svaki korak zavisi od prethodnog.

1. Margine i veličina strane
2. Osnovni tekst (font, veličina, prored, poravnanje, uvlačenje)
3. Stilovi naslova
4. Prelomi strana i sekcija
5. Numeracija strana
6. Tabele i slike sa potpisima
7. Fusnote, ako se koriste
8. Automatski sadržaj
9. Naslovna strana
10. Izvoz u PDF

Naslovna strana je pretposlednja namerno — pravi se kad je sve ostalo zaključano, da se ne pomera.

Margine i osnovni tekst

Margine: Layout → Margins → Custom Margins. Upiši vrednosti u centimetrima. Ako Word prikazuje inče, promeni jedinicu u opštim podešavanjima.

Osnovni tekst: ne selektuj ceo dokument i menjaj ručno. Izmeni stil Normal — desni klik na njega u galeriji stilova → Modify. Tu podesi font i veličinu, a zatim kroz Format → Paragraph:

• Alignment: Justified
• Line spacing: Multiple, vrednost 1,5
• Special: First line, 1,25 cm
• Spacing After: 0 pt (ili 6 pt ako uputstvo traži razmak između pasusa)

Jedna od ove dve stvari — uvlačenje prvog reda ili razmak između pasusa — dovoljna je da se pasusi razdvoje. Obe zajedno su suvišne i izgledaju razvučeno.

Word po pravilu u stilu Normal ima Spacing After: 8 pt i Line spacing: Multiple 1,08. To su podrazumevane vrednosti koje niko ne traži; promeni ih odmah.

Prored 1,5 nije isto što i prored 1,5 linije sa dodatim razmakom. Ako ti tekst izgleda razvučenije nego u primerima, proveri Spacing After.

Naslovi

Naslovi se rade kroz stilove Heading 1/2/3, nikad ručnim podebljavanjem. To nije estetsko pitanje nego funkcionalno — bez stilova nema automatskog sadržaja, nema navigacije, nema dosledne veličine.

Numeracija poglavlja neka takođe bude automatska, preko višenivovske liste vezane za stilove naslova. Ceo postupak sa prečicama: automatski sadržaj u Wordu.

Nekoliko pravila koja se očekuju bez obzira na uputstvo:

• Naslovi ne idu pod navodnike i nemaju tačku na kraju.
• Ne koriste se sva velika slova osim ako je izričito traženo.
• Dubina numeracije retko ide preko tri nivoa. 2.3.4.1 je znak da je struktura preduboka.
• Naslov ne sme da ostane sam na dnu strane. Rešava se čekiranjem Keep with next u podešavanjima pasusa za stilove naslova.

Prelomi i numeracija strana

Ovo je mesto gde se najčešće greši.

Prelom strane (Ctrl+Enter) se koristi kad želiš da nešto počne na novoj strani. Nikad praznim redovima — oni se pomeraju čim dodaš rečenicu iznad.

Prelom sekcije (Layout → Breaks → Next Page) se koristi kad želiš da se numeracija ili zaglavlje razlikuju pre i posle te tačke. To ti treba ako uputstvo traži da se strane broje od uvoda, a naslovna i sadržaj se ne broje.

Postupak za to:

1. Stani na kraj sadržaja, ubaci prelom sekcije Next Page.
2. Dupli klik u podnožje prve strane uvoda — otvori se kartica za zaglavlje i podnožje.
3. Isključi dugme Link to Previous. Bez ovog koraka ništa dalje ne radi.
4. Page Number → Format Page Numbers → Start at: 1.
5. Vrati se u podnožje prethodne sekcije i obriši broj strane.

Ako broj na naslovnoj i dalje postoji, znak je da Link to Previous nije isključen.

Tabele i slike

Tri stvari koje se traže skoro uvek:

• Numerisane su kroz ceo rad: Tabela 1, Tabela 2… i Slika 1, Slika 2…
• Imaju naziv — kod tabela iznad, kod slika ispod. Ovo je domaća konvencija; APA traži naziv iznad i kod slike, pa proveri šta se od tebe traži.
• Imaju izvor ispod, ako podatak nije tvoj: „Izvor: Republički zavod za statistiku, 2025.”

Potpise ubacuj preko References → Insert Caption, a ne kao običan red teksta. Tako se numerišu sami i mogu se izvući u spisak tabela i slika.

Tabela koja prelazi na sledeću stranu treba da ponavlja red sa zaglavljem: desni klik u prvi red → Table Properties → kartica Row → čekiraj Repeat as header row at the top of each page.

Slike ubacuj sa poravnanjem In line with text. Slobodno postavljena slika (Square, Behind text) se pomera pri svakoj izmeni i pravi haos u prelomu.

Naslovna strana

Sadržaj naslovne strane je propisan i razlikuje se po ustanovama, ali skoro uvek ima ovih šest elemenata:

• naziv ustanove (univerzitet, fakultet, odsek — ili škola)
• naziv predmeta
• tip rada i tema
• ime i prezime autora, broj indeksa
• ime i zvanje mentora
• mesto i godina

Naslovna strana nema broj strane, nema zaglavlje, i ne dobija stil naslova — inače će se pojaviti u sadržaju.

Ako postoji obrazac u prilogu uputstva, koristi njega doslovno, uključujući raspored elemenata.

Izvoz u PDF

Predaja je skoro uvek u PDF-u, jer Word dokument izgleda različito na različitim računarima.

Koristi File → Save as → tip PDF, ili File → Export → Create PDF/XPS. Ne koristi štampanje u PDF ako ti je važno da sadržaj ostane klikabilan.

Pre izvoza uradi tri stvari:

1. Ažuriraj sadržaj i spiskove tabela i slika.
2. Proveri da nema praznih strana na kraju — prazna strana se briše preko prikaza nevidljivih znakova (Ctrl+Shift+8) i brisanja preloma.
3. Otvori gotov PDF i prelistaj ga. Fontovi, prelomi tabela i slike se ponekad ponašaju drugačije nego u Wordu.

Ime fajla neka bude u obliku koji uputstvo traži; ako nije propisan, Prezime_Ime_Tema.pdf bez naših slova i razmaka je bezbedno.

Delovi koji imaju svoj format

Nekoliko delova rada odstupa od osnovnog teksta, i to je očekivano:

• Fusnote — veličina 10, prored 1, poravnanje levo ili obostrano.
• Duži citat (preko tri-četiri reda) — uvučen ceo blok, često bez navodnika, ponekad prored 1.
• Spisak literature — prored 1 ili 1,5, sa visećim uvlačenjem ako se traži: podešava se kroz Paragraph → Special → Hanging, nikad razmacima ili tabulatorima.
• Potpisi tabela i slika — veličina 10 ili 11, često centrirano.
• Prilozi — mogu imati sopstvenu numeraciju (Prilog 1, Prilog 2) i ne ulaze u obim rada.

Podesi svaki od njih kao zaseban stil, pa ih primenjuj. Ručno doterivanje svakog pojedinačnog slučaja je posao koji se ponavlja svaki put kad tekst pomeriš.

Gde se format najčešće raspadne

• Prelomi napravljeni praznim redovima, pa se sve pomeri posle jedne izmene.
• Naslovi podebljani ručno, pa automatski sadržaj ne radi.
• Kopiran tekst iz pregledača koji sa sobom donese svoj font i pozadinu — lepi se preko Ctrl+Shift+V kao čist tekst.
• Numeracija strana koja počinje od naslovne jer sekcije nisu razdvojene.
• Tabela koja se prelama tako da zaglavlje ostane na prethodnoj strani.

Kada se ovaj posao radi u odnosu na pisanje i predaju, stoji u vodiču od teme do predaje. Šta je od ovoga obavezno baš u tvom slučaju, piše u uputstvu — kako pratiti smernice profesora.