Argumentacija u akademskom radu: tvrdnja, dokaz, tumačenje
Iz čega se sastoji argument u studentskom radu, kako se bira dokaz koji pokriva tvrdnju, kako se odgovara na suprotan stav i koje greške ruše zaključak.
Razlika između rada koji dobije visoku ocenu i rada koji prođe najčešće nije u količini pročitanog. Slabiji rad opisuje — kaže šta su drugi napisali, redom. Jači rad argumentuje — zauzima stav i pokazuje zašto iz materijala sledi baš taj stav.
Argument ima tri dela i svaki mora da bude vidljiv u tekstu:
- Tvrdnja — ono što braniš. Rečenica sa kojom se neko može ne složiti.
- Dokaz — materijal koji tvrdnju potkrepljuje: podatak, nalaz istraživanja, citat propisa, tvoj rezultat.
- Tumačenje — rečenica koja spaja to dvoje, to jest objašnjava zašto taj dokaz govori u prilog toj tvrdnji.
Treći deo je onaj koji se najčešće izostavi, a jedini je koji je stvarno tvoj. Tvrdnju možeš preuzeti iz literature, dokaz svakako preuzimaš — tumačenje je posao koji niko drugi nije uradio umesto tebe. Rad bez tumačenja je uredno složen pregled tuđih rečenica, i tako se i ocenjuje.
Tvrdnja koja se može braniti
Ne služi svaka rečenica kao tvrdnja. Tri tipa se u radovima mešaju:
Činjenica. „Zakon je stupio na snagu 2019.” Ne brani se, proverava se. Ide kao dokaz, ne kao teza.
Mišljenje bez merila. „Ovaj pristup je bolji.” Bolji po čemu, za koga, u kojim uslovima? Bez merila se ne može ni potkrepiti ni osporiti.
Tvrdnja. „Ovaj pristup daje niže troškove obuke kod preduzeća sa manje od deset zaposlenih.” Ima obim, ima merilo, može se proveriti i može se osporiti.
Prelaz iz drugog u treći tip radi se dodavanjem tri stvari: po kom merilu, na koga se odnosi i u kojim granicama. Skoro svaka slaba teza se popravi tim dodavanjem, i pritom postaje lakša za odbranu — jer si sam sebi suzio ono što moraš da dokažeš.
Dokaz koji pokriva tvrdnju
Najčešći kvar u studentskim radovima nije nedostatak dokaza nego nesrazmera između tvrdnje i dokaza.
| Tvrdnja | Dokaz | Problem |
|---|---|---|
| „Studenti u Srbiji…“ | anketa u jednoj grupi od 40 ispitanika | dokaz pokriva manji obim od tvrdnje |
| „Metod je efikasan” | jedan primer uspešne primene | jedan slučaj pokazuje da je moguće, ne da je pravilo |
| „Većina autora smatra…“ | dva citata | „većina” traži pregled, ne dva imena |
| „Trend je u porastu” | podatak za jednu godinu | trend traži bar dve tačke u vremenu |
Rešenje je skoro uvek isto i skoro uvek bolje od traženja novog dokaza: suzi tvrdnju na ono što dokaz zaista pokriva. „Na uzorku od 40 studenata jedne generacije zabeleženo je…” je odbranjiva rečenica; „studenti u Srbiji” nije.
Odakle dokaz dolazi takođe je deo argumenta. Nalaz iz recenziranog časopisa, iz zvanične statistike i iz objave na blogu nemaju istu težinu, i to se u tekstu vidi. Merila su u tekstu kako proceniti da li je izvor pouzdan.
Tumačenje: rečenica koja nedostaje
Pogledaj ovaj par:
Petrović (2021) nalazi da 34% malih preduzeća koristi eksterno računovodstvo. Interno vođenje knjiga je i dalje pravilo.
Dve rečenice stoje jedna do druge, a veza između njih nije napisana — čitalac je sam mora izvesti. Sa tumačenjem:
Petrović (2021) nalazi da 34% malih preduzeća koristi eksterno računovodstvo. Pošto u ostalih dve trećine knjige vodi neko unutar firme, trošak koji ovde posmatramo ne nestaje spolja nego ostaje skriven u platama — što objašnjava zašto se u izveštajima ne vidi kao zasebna stavka.
Ista činjenica, ali sada ima funkciju u argumentu. Tumačenje odgovara na tri moguća pitanja: zašto je ovo ovde, šta iz toga sledi, i kako se odnosi na ono pre.
Praktična provera: pređi kroz rad i nađi svaki pasus koji se završava brojem, citatom ili imenom autora. Skoro na svakom takvom mestu tumačenje fali. Kako se pasus složi u celinu: kako se piše pasus.
Rad sa suprotnim stavom
Argument koji ne pominje protivargument čita se kao nepročitan. Postupak ima tri koraka i staje u jedan pasus:
- Iznesi suprotan stav pošteno. Najjača verzija, sa izvorom. Oslabljena verzija tuđeg stava se prepoznaje i šteti tvom radu.
- Priznaj šta je u njemu tačno. Skoro uvek je nešto tačno; ako nije ništa, verovatno ga nisi razumeo.
- Pokaži zašto ipak ostaješ pri svome. Najčešće zato što se odnosi na drugi kontekst, meri drugu stvar, ili se zasniva na podacima koji su u međuvremenu zastareli.
Kad se izvori razilaze oko istog pitanja, isti postupak se proširuje na ceo odeljak — kako se to razilaženje prikazuje umesto da se prećuti, stoji u tekstu kada se izvori međusobno ne slažu.
Ishod ne mora biti pobeda. Potpuno legitiman zaključak glasi: „na osnovu raspoloživih podataka pitanje ostaje otvoreno, a razlika u nalazima verovatno potiče od različitih definicija pojma”. To je zreliji zaključak od nategnutog izbora strane.
Šest grešaka u zaključivanju
Ove se u studentskim radovima ponavljaju bez obzira na oblast.
- Podudarnost kao uzrok. Dve pojave rastu zajedno, pa se zaključi da jedna izaziva drugu. Za uzročnu tvrdnju treba više od poklapanja u vremenu.
- Uopštavanje sa jednog slučaja. Jedan primer pokazuje da je nešto moguće, nikad da je pravilno.
- Poziv na autoritet umesto na dokaz. Ime autora nije razlog; njegov nalaz i njegovi podaci jesu.
- Iskrivljen protivargument. Pobiješ tvrdnju koju niko nije izneo.
- Lažni izbor. „Ili A ili B”, kad postoji i treća mogućnost.
- Kružno dokazivanje. Zaključak se koristi kao sopstveni dokaz, samo prerušen drugim rečima.
Peta i šesta su najteže uočljive u sopstvenom tekstu. Pomaže mehanička provera: prepiši tvrdnju i dokaz odvojeno, jedno pored drugog, pa proveri da li je dokaz zaista nezavisan od tvrdnje.
Snaga tvrdnje mora odgovarati dokazu
Akademski tekst se razlikuje od novinskog po tome što dosledno kalibriše jačinu izjave prema jačini materijala. To nije stilska mekoća nego tačnost.
| Materijal | Formulacija |
|---|---|
| Više nezavisnih istraživanja sa istim nalazom | „pokazuje”, „utvrđeno je” |
| Jedno istraživanje na ograničenom uzorku | „ukazuje na”, „u posmatranom uzorku” |
| Teorijsko izvođenje bez podataka | „može se pretpostaviti” |
| Tvoj nalaz na malom uzorku | „u ovom radu je zabeleženo” |
Suprotna greška postoji i skuplja je nego što izgleda: ako sve ogradiš tako da ništa ne tvrdiš, rad nema zaključak. Jedna ograda po tvrdnji je dovoljna, i neka bude konkretna — „u posmatranom periodu” umesto „u izvesnoj meri”.
Kako izgleda argument u tri oblasti
Tri dela su ista svuda, ali se dokaz razlikuje po struci — i korisno je znati šta se u tvojoj oblasti uopšte priznaje kao dokaz.
Društvene nauke i ekonomija. Dokaz je najčešće podatak iz istraživanja ili zvanične statistike. Tumačenje mora da kaže na koju populaciju se nalaz odnosi i u kom periodu je prikupljen, jer se oboje brzo menja.
Pravo. Dokaz je odredba propisa, sudska odluka ili stav iz komentara zakona. Tumačenje objašnjava kako se ta odredba primenjuje na slučaj o kom pišeš — i tu je, po pravilu, ceo posao.
Tehničke oblasti. Dokaz je merenje, rezultat testa ili izvedena vrednost. Tumačenje mora da navede uslove pod kojima je dobijeno; rezultat bez uslova merenja se ne računa.
Šta se u tvojoj oblasti smatra dovoljnim dokazom najbolje se vidi iz dva-tri objavljena rada iz iste struke, a kod nedoumica se pita mentor — očekivanja se razlikuju i između katedri na istom fakultetu.
Argument kroz ceo rad, ne samo u pasusu
Poglavlja se slažu u liniju koja vodi do zaključka. Kad je ta linija ispravna, svako poglavlje odgovara na pitanje koje je prethodno otvorilo. Tehnike spajanja: kako povezati pasuse i poglavlja.
Provera koja to otkriva pre mentora: napiši zaključak rada u tri rečenice, pa za svaku od njih pronađi poglavlje u kom je dokazana. Rečenica za koju ne postoji poglavlje je tvrdnja koju si izneo bez pokrića — ili je treba izbaciti iz zaključka, ili joj treba napisati potporu.
Obrnut smer iste provere je isto tako koristan: poglavlje čiji nalaz se nigde u zaključku ne pojavljuje verovatno ne pripada ovom radu.
Gde se dokaz pretvara u prepisivanje
Poslednja napomena, tehnička ali važna. Dokaz iz izvora mora biti prepoznatljivo tuđ — parafraza sa referencom ili citat pod navodnicima sa stranom. Kad se tuđa formulacija prenese bez oznake, argument gubi status dokaza i postaje problem druge vrste. Postupak parafraziranja: kako pravilno parafrazirati.