Font, boja i kontrast na slajdu
Slajd se gleda sa pet metara, ne sa pola metra. Koja veličina fonta prolazi u sali, koji kontrast preživi projektor i šta se pre odbrane proverava.
Kratak odgovor
Slajd se pravi za čitanje sa nekoliko metara: tekst ne ide ispod 18 tačaka, naslov je oko 28 do 32, a boje se biraju po kontrastu prema pozadini, jer projektor izgubi sve nijanse koje su na tvom ekranu bile jasne.
Prezentacija se pravi na ekranu udaljenom pola metra, a gleda se u sali sa pet ili deset. To je cela razlika, i iz nje sledi gotovo svaka greška koja se na odbranama vidi.
Ono što na tvom laptopu izgleda kao uredan, gust, informativan slajd, u sali je mrlja sitnog teksta. Ono što je kod tebe svetlosivo, na platnu je belo. Ono što je bilo elegantno sivkastoplavo, na projektoru je isto kao pozadina.
Test koji rešava devedeset posto slučajeva traje deset sekundi: ustani, odmakni se tri koraka od ekrana i pogledaj slajd. Ako moraš da se nagneš, slajd ne valja.
Veličina koja prolazi u sali
Brojevi ispod su polazna tačka, ne propis — deo katedri ima sopstveno uputstvo za prezentaciju i ono ima prednost.
| Element | Veličina | Napomena |
|---|---|---|
| Naslov slajda | 28–32 | isti na svim slajdovima |
| Tekst u stavkama | 20–24 | donja granica je 18 |
| Oznake na grafikonu | 16–18 | često se zaboravi, a najmanje je čitljivo |
| Izvor i napomena | 12–14 | jedino što sme da bude sitno |
Ako tekst ne staje pri ovim veličinama, problem nije u fontu nego u količini sadržaja. Rešenje je manje reči ili drugi slajd, nikad sitniji font. Koliko teksta uopšte ide na slajd i kako se slajdovi izvode iz rada, razloženo je u tekstu kako napraviti akademsku prezentaciju.
Sitnica koja često promakne: oznake osa i legenda na grafikonu se ne uvećavaju same kad grafikon prebaciš sa jednog slajda na drugi ili ga preuzmeš iz rada. Njih se proverava zasebno.
Isto važi i za tabelu prenetu iz rada. U radu je ona podešena za stranu formata A4 i za čitanje iz ruke; na slajdu joj treba upola manje redova i dvostruko krupniji tekst. Tabela koja se u celini prebaci sa strane rada na slajd praktično nikad nije čitljiva.
Koji font
Bezserifni, jedan kroz celu prezentaciju, i to onaj koji sigurno postoji na računaru sa kog ćeš izlagati. Arial, Calibri i Helvetica su bezbedan izbor upravo zato što su svuda.
Dve stvari koje se izbegavaju:
- Neobičan font preuzet sa mreže. Ako fajl otvoriš na tuđem računaru, font se zameni najbližim dostupnim i ceo prelom se pomeri. Kako se pripremiti za tu situaciju, stoji u tekstu kad tehnika zakaže na odbrani.
- Uski i dekorativni rezovi. Tanke linije slova nestaju na platnu. Isto važi za kurziv u dužem tekstu — čitljiv je na ekranu, na projektoru se muti.
Za isticanje se koristi podebljano, ne podvučeno i ne verzal. Podvučeno liči na link, a rečenica napisana velikim slovima čita se sporije, jer se gubi oblik reči.
Font prezentacije ne mora da bude isti kao font rada. Rad se čita izbliza i serifni font tamo radi dobro; slajd se gleda iz daljine, gde serifi na tankim mestima nestaju. Dva različita izbora za dve različite namene nisu nedoslednost.
Kontrast, a ne boja
Boja koja izgleda dobro na ekranu ne znači ništa. Ono što se prenosi na platno je razlika u svetlini između teksta i pozadine.
Pravila koja drže u svim salama:
- Pozadina bela ili vrlo svetla, tekst tamnosiv ili crn. Najpouzdanija kombinacija, i ujedno najformalnija.
- Tamna pozadina se koristi samo ako znaš salu. U zamračenoj sali radi odlično; u sali sa prozorima i slabim projektorom pretvara se u sivu masu u kojoj tekst nestaje.
- Nikad tekst u boji na pozadini slične svetline. Plavo na sivom, narandžasto na žutom, zeleno na plavom — sve tri kombinacije se na platnu stapaju.
- Jedna akcentna boja kroz celu prezentaciju, i to za isticanje, ne za ukras.
Provera koja ne traži nikakav alat: prebaci sliku slajda u crno-belo ili je pogledaj na najmanjoj svetlini ekrana. Ako se tekst i dalje jasno odvaja od pozadine, kontrast je dovoljan. Ako se stapa, boja je nosila razliku — a boja je ono što projektor prvo pojede.
Treća provera je za ljude, ne za tehniku: deo publike ne razlikuje pojedine boje. Zato se razlika između dve vrednosti nikad ne prenosi samo bojom, nego i oznakom, šrafurom ili položajem. Kako se to rešava na prikazima podataka, razloženo je u tekstu grafikon na slajdu.
Slajd koji se ne može pročitati u dahu
Uz veličinu i kontrast ide i treći činilac: količina i raspored.
Prazan prostor nije protraćen prostor. Slajd sa četiri kratke stavke i širokim marginama čita se iz zadnjeg reda; isti sadržaj razvučen do ivica ne čita se ni iz trećeg. Ostavi ivicu koja je najmanje jedan ceo red teksta sa svake strane.
Levo poravnanje je čitljivije od obostranog, jer obostrano u kratkim redovima pravi velike razmake među rečima. Centriran tekst se koristi samo za naslovni slajd.
Razmak između redova od oko 1,2 do 1,5 daje slajdu vazduh i smanjuje napor pri čitanju iz daljine, uz manji broj redova — što je u ovom slučaju korist, ne gubitak. Šta ostaje na završnom slajdu kad se sadržaj svede na najmanju meru, stoji u tekstu slajd sa zaključkom.
Razmera slajda i šta se pri prebacivanju pomeri
Sve što si podesio važi za razmeru u kojoj si radio. Ako je prezentacija pravljena u širokom formatu, a u sali radi projektor u starijem, skoro kvadratnom, slajdovi se ili sabiju ili im se odseku ivice.
Posledica se ne vidi na naslovima nego na donjem redu i desnoj ivici — tamo obično stoje izvori, brojevi slajdova i oznake na grafikonima. Zato se najvažniji sadržaj nikad ne stavlja uz samu ivicu.
Dve mere koje to rešavaju unapred: pitaj kakva je oprema u sali, a ako se to ne može saznati, drži sav sadržaj unutar zamišljene margine od nekoliko centimetara sa svih strana. Prelom se tada pomeri, ali se ništa ne izgubi.
Isto važi i za font: prezentacija otvorena u drugom programu prelama tekst drugačije, pa naslov koji je kod tebe stao u jedan red pređe u dva i gurne ostatak nadole. PDF verzija je jedina koja to sigurno ne radi, i zato se nosi kao rezerva bez obzira na sve ostalo.
Provera pre odbrane
Deset minuta, redom:
- Otvori prezentaciju na računaru sa kog ćeš izlagati, ne na svom. Ako to nije moguće, ponesi i PDF verziju, jer PDF nosi font u sebi.
- Pusti prikaz preko celog ekrana i pogledaj slajdove sa tri koraka udaljenosti.
- Nađi najsitniji tekst u celoj prezentaciji. To je skoro uvek oznaka na grafikonu ili izvor ispod tabele. Uvećaj ga ako se ne vidi.
- Smanji svetlinu ekrana na pola i prođi kroz slajdove. Ovo je najbliža simulacija slabog projektora koju imaš.
- Proveri prvi i poslednji slajd posebno. Njih publika gleda najduže, a oni se najčešće prave na brzinu.
Ako se odbrana održava na daljinu, dodaj i šesti korak: podeli ekran sa nekim i pitaj ga šta vidi. Prenos slike dodatno gubi oštrinu i boje, pa sitan tekst koji je u sali bio granični slučaj ovde sasvim propada.
Poslednja napomena koja se tiče i fonta i kontrasta: uvek pretpostavi lošiju opremu nego što očekuješ. Prezentacija napravljena za slab projektor izgleda dobro i na dobrom; obrnuto ne važi.