Grafikon na slajdu: koji tip za koji podatak

Grafikon na slajdu ima jedan zadatak: da komisija za tri sekunde vidi ono što ti u tom trenutku govoriš. Ne da prikaže sve podatke, ne da dokaže da si radio analizu — to je posao rada, ne slajda.

Zato se tip grafikona ne bira po tome kako izgleda, nego po pitanju na koje odgovara. Četiri pitanja pokrivaju gotovo sve što se pojavi u seminarskim, maturskim i diplomskim radovima:

• Ko je veći? — stubičasti ili trakasti.
• Šta se dešava kroz vreme? — linijski.
• Koliki je udeo u celini? — kružni, i to samo ako ih je malo.
• Postoji li veza između dve merene veličine? — rasuti dijagram.

Ako podatak ne odgovara ni na jedno od ta četiri pitanja, verovatno mu grafikon i ne treba.

Stubičasti: poređenje između kategorija

Najčešći i najsigurniji izbor. Koristi se kad porediš vrednost između nekoliko grupa — odgovori po polu, ocene po razredu, broj ispitanika po kategoriji.

Šta se često pogreši:

• Osa ne počinje od nule. Razlika od 2% izgleda kao razlika od 50%. Kod stubičastog grafikona osa uvek počinje od nule; ako je razlika stvarno mala, to je nalaz koji treba izgovoriti, a ne sakriti grafikonom.
• Previše kategorija. Preko sedam-osam stubića slajd postaje tabela sa bojama. Grupiši ostatak u „ostalo” ili prikaži samo prve tri i reci koliko čini ostatak.
• Svaki stubić druge boje. Boja treba nešto da znači. Ako su sve kategorije iste vrste, sve su iste boje, osim one o kojoj govoriš.

Kad su nazivi kategorija dugački („Studenti prve godine osnovnih studija”), okreni grafikon u trakasti — trake idu vodoravno, pa nazivi staju bez rotiranja teksta.

Linijski: promena kroz vreme

Linija se koristi kad na vodoravnoj osi stoji vreme — godine, meseci, merenja u nizu. Ona sugeriše kontinuitet, zato se i koristi samo tamo gde kontinuitet postoji.

Ako na vodoravnoj osi nisu vremenske tačke nego kategorije, linija je pogrešna: ona povezuje stvari koje nisu povezane.

Praktična pravila:

• Najviše tri-četiri linije po grafikonu. Više od toga i ništa se ne prati.
• Označi linije direktno, uz njihov kraj, umesto legendom u uglu. Legenda tera oko da skače gore-dole.
• Ako je važna jedna linija, ostale su sive, a ta je u boji.

Kružni: udeo u celini, i skoro ništa drugo

Kružni grafikon pokazuje kako se celina deli na delove. Uslov je da delovi zaista čine celinu i da ih je malo.

Koristi ga kad imaš do četiri-pet delova i kad je poruka „ovo je najveći deo”. Ne koristi ga za poređenje dve godine, za vrednosti koje se ne sabiraju u celinu, i nikad u 3D varijanti — nagnuti krug menja vidljivu veličinu isečaka i time iskrivljuje podatak.

Za odnos od dve vrednosti (na primer 62% naspram 38%) često je bolji jedan broj krupnim slovima nego grafikon. Krug od dva isečka ne nosi ništa što rečenica ne nosi bolje.

Rasuti dijagram i ostali tipovi

Rasuti dijagram (scatter) pokazuje odnos dve merene veličine — svaka tačka je jedan ispitanik ili jedno merenje. Koristi se kad je nalaz „ove dve stvari idu zajedno” ili „ne idu zajedno”. Za odbranu je važno da uz njega umeš da kažeš šta si merio i na kom uzorku; to je i najčešće pitanje koje sledi.

Histogram pokazuje raspodelu jedne veličine po intervalima. Liči na stubičasti, ali stubići tu nisu kategorije nego opsezi vrednosti.

Naslagani stubići dele svaki stubić na delove. Čitljivi su samo za donji deo; ostali „plutaju” i teško se porede. Ako je poruka u gornjem delu, bolje ide zaseban grafikon.

Sve što je složenije od ovoga — mreže, radari, oblaci reči — na odbrani obično traži objašnjenje samog grafikona pre nego što se dođe do podatka. To je izgubljeno vreme.

Kada nijedan grafikon ne treba

Tri slučaja u kojima je grafikon gori od alternative:

• Tri do četiri broja. Tabela sa četiri reda ili jedan krupan broj sa jednom rečenicom ispod — jasnije i brže.
• Jedan podatak koji je cela poruka. „Od 120 ispitanika, 87 je odgovorilo potvrdno.” Slajd sa brojem 87 i tom rečenicom radi bolje od bilo kog grafikona.
• Podaci koji nisu tvoji nalaz nego kontekst. Ono što si preuzeo iz literature radije izgovori, a u radu navedi izvor.

Pravilo koje pomaže: ako uz grafikon moraš da objasniš kako se čita, on nije za slajd. Ide u rad, gde čitalac ima vremena.

Kako se grafikon pravi i prenosi

U PowerPointu: Insert → Chart → izbor tipa. Otvara se mala tabela u koju se upisuju podaci, pa se grafikon crta u samom slajdu.

Češći put je da podaci već postoje u Excelu. Tada se grafikon napravi tamo, kopira, pa u PowerPointu zalepi. Pri lepljenju se, kroz Paste Options, bira da li grafikon ostaje povezan sa Excel fajlom ili se ugrađuje. Za odbranu je sigurnije ugraditi — povezan grafikon zavisi od toga da li Excel fajl postoji na računaru sa kog se prezentuje.

U Google Slides-u: Umetni → Grafikon, uz mogućnost ubacivanja grafikona iz Google Sheets-a, koji se onda može osvežavati.

Bez obzira na put, pred odbranu napravi i sliku svakog grafikona kao rezervu. Ako se prezentacija otvori na drugom računaru i grafikon se raspadne, slika se ne raspada. Isti razlog zbog kog se prezentacija nosi i kao PDF.

Grafikon iz rada nije grafikon za slajd

Najbrži način da se slajd pokvari je da se grafikon iz rada prekopira takav kakav je.

U radu grafikon ima potpis, broj, izvor i pasus objašnjenja ispod. Čitalac ima vremena da ga prouči i da se vrati na njega. Na slajdu nema ni vremena ni mogućnosti vraćanja — komisija ga vidi onoliko dugo koliko ti o njemu govoriš.

Zato se isti podatak za slajd obično prerađuje:

Grafikon u radu ostaje potpun — tamo se ništa ne skraćuje. Skraćuje se samo verzija za slajd. Šta se prenosi iz rada u prezentaciju, a šta ostaje samo u radu, razloženo je u tekstu prezentacije po tipu rada.

Šta se skida sa podrazumevanog izgleda

Podrazumevani grafikon je pun elemenata koji odvlače pažnju. Skoro uvek se skida:

• Mreža linija u pozadini — ili se ostavi vrlo svetla vodoravna mreža, bez uspravne.
• Ivica oko grafikona.
• Legenda sa jednom stavkom — ako je serija jedna, legenda ne kaže ništa.
• Decimale koje nemaju značenje — „34,7%” umesto „34,68421%”.
• Senke, 3D efekti, prelivi.

Skoro uvek se dodaje:

• Naslov grafikona koji je rečenica sa nalazom, a ne opis. „Broj ispitanika po godini studija” opisuje; „Najviše ispitanika je sa treće godine” kaže nalaz.
• Vrednosti direktno na stubićima, kad ih je malo. Tada osa sa brojevima često više ne treba.
• Izvor podataka sitnim slovima u uglu, kad podaci nisu tvoji.

Veličina slova na grafikonu prati veličinu slova na slajdu — oznake od 10 pt se sa poslednjeg reda ne vide. Kako se biraju veličine i koliko teksta staje na slajd opisano je u tekstu kako napraviti prezentaciju za odbranu.

Provera pred odbranu

• Otvori slajd i pogledaj ga sa dva metra. Vidi se li poruka bez čitanja sitnih oznaka?
• Ima li grafikon naslov koji kaže nalaz?
• Počinje li osa od nule tamo gde treba?
• Znaš li, za svaki grafikon, koliki je uzorak i odakle podaci? To je prvo pitanje koje sledi; tipovi pitanja su opisani u tekstu pitanja komisije na odbrani.
• Postoji li rezervna slika grafikona?

Ono što o grafikonu govoriš ne piše se na slajd. Ide u beleške izlagača — kako se one pišu i koriste opisano je u tekstu beleške izlagača.