Poslednji slajd: šta ide na njega

Poslednji slajd na odbrani ostaje na ekranu ceo deo sa pitanjima — najčešće duže nego svi ostali slajdovi zajedno. Zbog toga na njemu ne stoji „Hvala na pažnji” nego zaključak rada: dve do četiri stavke koje sabiraju šta je rad utvrdio.

Zahvalnost se izgovara. Prikazivati je znači potrošiti jedini slajd koji komisija gleda dok razmišlja šta da pita.

Raspored koji radi:

• Naslov slajda: „Zaključak” ili, bolje, sam nalaz u jednoj rečenici.
• Dve do četiri kratke stavke — po jedna po glavnom nalazu.
• Jedna rečenica o ograničenju ili o tome šta ostaje otvoreno.
• Ništa više. Bez slika, bez logotipa preko pola slajda, bez kontakt-podataka.

Zašto „Hvala na pažnji” košta

Tri razloga, i sva tri su praktična.

Slajd radi dok ti ćutiš. Dok komisija formuliše pitanje, oči su na platnu. Ako tamo stoji zahvalnica, ništa se ne podseća. Ako stoje tvoji nalazi, pitanje se često oblikuje baš oko njih — a to su stvari koje ti najbolje znaš.

Poslednja slika je ono što ostaje. Izlaganje se pamti po početku i po kraju. Kraj u kom se vidi šta je rad dao je jači od kraja u kom se vidi ljubaznost.

Gubi se prilika za sažimanje. Komisija često nije pročitala svaki deo rada podjednako pažljivo. Poslednji slajd je poslednja prilika da im u tri reda kažeš šta je suština.

Ako ti je neprijatno da završiš bez zahvalnosti — ne moraš. Reč „hvala” se izgovori, i to je dovoljno. Formulacija koja radi: „Time završavam izlaganje. Hvala na pažnji, spreman sam za pitanja.”

Primer: slabo naspram jako

Slabo:

HVALA NA PAŽNJI! (slika, logotip fakulteta, ime i prezime)

Jako:

Zaključak: ušteda postoji, ali je manja kada se uračuna oprema

• U posmatrana tri preduzeća ušteda na zakupu iznosila je 15–22%
• Trošak opreme smanjuje neto uštedu na 8–12% u prvoj godini
• Zadovoljstvo zaposlenih bilo je više u sve tri firme

Ograničenje: uzorak je mali i iz jedne delatnosti; nalazi se ne uopštavaju.

Druga verzija radi tri stvari odjednom. Daje nalaz u naslovu, potkrepljuje ga brojevima, i sama postavlja ogradu — čime unapred oduzima najlakše pitanje komisije. Kako se ta ograda formuliše da ne zvuči kao izvinjenje, objašnjeno je u tekstu pitanja komisije na odbrani.

Kako se piše zaključna stavka

Pravila su ista kao za zaključak rada, samo kraća.

• Stavka je nalaz, ne tema. Ne „Analiza troškova”, nego „Ušteda na zakupu iznosila je 15–22%”.
• Broj ako postoji. Konkretna vrednost je jača od reči „značajno”.
• Najviše jedan red po stavci. Stavka koja se prelama u dva reda će se čitati naglas umesto slušati.
• Bez novih podataka. Sve što je na ovom slajdu moralo je da se pojavi ranije u izlaganju.
• Isti termini kao u radu. Ako u radu pišeš „rad od kuće”, na slajdu ne piše „rad na daljinu”.

Poslednja stavka je sitna, a primeti se. Kako se termin bira i drži kroz ceo rad: kako se bira terminologija.

Slajd koji ostaje tokom pitanja

Ovo je glavna funkcija poslednjeg slajda i vredi je iskoristiti svesno.

Dok komisija pita, ti ćeš se okretati ka platnu — to je prirodno i nije greška. Ako na njemu stoje tvoji nalazi sa brojevima, imaš podsetnik za polovinu mogućih pitanja, i to vidljiv bez listanja.

Zato se na poslednji slajd ponekad stavlja i jedan ključni podatak koji nije nalaz — veličina uzorka, period istraživanja, broj analiziranih dokumenata. To su podaci koje komisija najčešće traži, a koji se pod tremom najlakše zaborave.

Ono što se ne radi: pretrpavanje slajda da bi poslužio kao šalabahter. Slajd sa dvanaest redova se ne čita ni sa dva metra, a komisiji pokazuje da nisi umeo da izabereš. Koliko teksta uopšte ide na slajd, stoji u tekstu kako se pravi akademska prezentacija.

Podsetnik koji zaista treba tebi ide u beleške izlagača, gde ga vidiš samo ti — beleške izlagača.

Rezervni slajdovi posle zaključka

Uobičajena praksa koja se isplati: iza zaključnog slajda stoji nekoliko slajdova koji se ne prikazuju u izlaganju, nego se otvaraju samo ako pitanje to traži.

U njih ide ono što u izlaganje nije stalo:

• Puna tabela rezultata, iz koje je u izlaganju prikazan samo deo.
• Detalj metodologije — kako je uzorak biran, kako je instrument sastavljen.
• Grafikon koji si izbacio zbog vremena.
• Spisak najvažnijih izvora.

Kako se bira koje pitanje zaslužuje svoj slajd i kako se do njega stiže za par sekundi, razloženo je u tekstu rezervni slajd za pitanje koje očekuješ. Kad stigne pitanje na koje odgovor ima sliku, otvaranje tog slajda ostavlja jak utisak — pokazuje da si predvideo pitanje. Ali funkcioniše samo ako znaš gde su: obeleži im redne brojeve u beleškama, jer traženje uživo košta više nego što slajd vredi.

Ako se odbrana održava bez prezentacije, ista logika važi za poslednju stranicu podsetnika koji nosiš sa sobom. Kako se pripremaju materijali za odbranu: lista provere pre odbrane.

Šta na poslednji slajd ne ide

• „Hvala na pažnji”, „Pitanja?”, „Kraj”. Slajdovi bez sadržaja.
• Kontakt-podaci. To je format poslovne prezentacije, ne odbrane.
• Citat nekog poznatog. Zvuči efektno, a komisiji govori da rad nema sopstveni nalaz kojim bi se završilo.
• Slika bez veze sa radom. Fotografija kao ukras na kraju skreće pažnju sa onoga što treba da ostane.
• Literatura u celini. Spisak od trideset referenci se ne čita sa platna. Ako ga uputstvo traži, ide kao rezervni slajd.
• Predlozi za dalja istraživanja u pet stavki. Jedna rečenica je dovoljna; pet deluje kao da si napisao rad o tome šta bi tek trebalo uraditi.

Kako se izgovara kraj

Poslednjih trideset sekundi izlaganja se, kao i prvih trideset, vredi uvežbati do reči. Obrazac koji radi:

1. Sabirna rečenica — isto što piše u naslovu slajda, izgovoreno svojim rečima.
2. Dve do tri potkrepe — po jedna po stavci, sa brojem.
3. Ograničenje u jednoj rečenici.
4. Predaja reči: „Time završavam. Hvala, spreman sam za pitanja.”

Poslednja rečenica mora da bude jasna i izgovorena do kraja. Izlaganje koje se završi rečenicom koja se sama ugasi ostavlja komisiju u nedoumici da li si gotov — a taj trenutak tišine je neprijatniji nego što izgleda dok se vežba. Kako se drži ritam do samog kraja: kako se drži tempo izlaganja.