Google Scholar: kako se koristi za studentski rad

Google Scholar je pretraživač koji indeksira naučne radove, knjige, zbornike i disertacije umesto celog interneta. Za studentski rad je najkorisniji zato što na jednom mestu pokazuje ko je nešto objavio, koliko su ga puta drugi citirali i gde postoji besplatna verzija istog teksta.

Ono što nije: nije baza celih tekstova i nije garancija kvaliteta. Rezultat u Scholaru znači samo da je nešto indeksirano kao akademski tekst — ne da je recenzirano, ni da je tačno, ni da je primereno tvojoj temi.

Osnovni tok rada koji pokriva većinu potreba izgleda ovako:

1. Formuliši upit stručnim terminima, ne rečima iz naslova teme.
2. Suzi rezultate godinom i, po potrebi, tačnom frazom pod navodnicima.
3. Otvori dva-tri pregledna rada i iz njihove literature nađi ostalo.
4. Do punog teksta dođi kroz link sa desne strane ili kroz „sve verzije”.
5. Podatke o izvoru upiši u svoju evidenciju odmah, a generisani citat obavezno proveri.

Upit koji daje upotrebljive rezultate

Naslov tvoje teme je po pravilu loš upit, jer je napisan običnim jezikom, a radovi se pišu stručnim. Prvi posao je prevod.

Tri sredstva koja najviše menjaju rezultat:

• Navodnici traže tačan niz reči: "organizaciona kultura" neće vraćati rezultate u kojima se te dve reči samo pojavljuju odvojeno.
• Minus izbacuje pojam koji zagađuje pretragu: motivacija -sport.
• OR hvata sinonime: "rad od kuće" OR "rad na daljinu".

Uz to postoje i operatori za polja — na primer traženje po autoru ili po ograničenju na naslov — a najlakše im se pristupa preko napredne pretrage u meniju.

Praktičan savet koji vredi više od operatora: upit gradi od dve do četiri reči koje bi se pojavile u naslovu rada koji tražiš. Duge rečenice u pretrazi razblažuju rezultat.

Za literaturu na srpskom pretražuj i latinicom i ćirilicom, jer indeks te oblike ne izjednačava uvek. I računaj na to da je radova na srpskom neuporedivo manje nego na engleskom — kod uskih tema se često isplati potražiti isti pojam na engleskom pa iz nađenih radova videti kako se oblast zove.

Šta znače podaci ispod rezultata

Ispod svakog rezultata stoji red sa nekoliko korisnih stvari.

Broj citata („Cited by”) pokazuje koliko drugih indeksiranih tekstova taj rad navodi. Nije mera tačnosti, ali jeste mera uticaja — rad koji je citiran stotinama puta je gotovo sigurno deo osnovne literature u svojoj oblasti. Dva upozorenja: broj raste sa godinama, pa se skorašnji radovi ne mogu porediti sa starima, a citiranost se razlikuje po oblastima.

Najkorisnija upotreba tog broja nije rangiranje nego kretanje unapred: klik na broj citata daje spisak novijih radova koji se na taj rad oslanjaju. Tako od jednog dobrog starijeg teksta dolaziš do stanja oblasti danas.

Srodni članci („Related articles”) daju tekstove slične tematike. Korisno kad si našao tačno ono što ti treba i hoćeš još istog.

Sve verzije („All versions”) pokazuje sva mesta gde je isti tekst indeksiran. Tu se najčešće nađe besplatna verzija — u repozitorijumu univerziteta, na stranici autora ili u otvorenom arhivu — kad je izdavačka zaključana.

Filtriranje i sortiranje

Sa leve strane stoje filteri koji rešavaju dva najčešća problema.

Godina. Za oblasti koje se brzo menjaju — tehnologija, propisi, tržišta — suzi na poslednjih pet do deset godina. Za teorijske pojmove nemoj: osnovni tekstovi su često stari i to nije mana.

Sortiranje po datumu umesto po relevantnosti pokazuje najnovije. Koristi se kad proveravaš ima li nečeg novog o temi, ne kad tražiš glavnu literaturu.

Postoji i opcija koja isključuje citate i patente iz rezultata, korisna kad ti spisak zagušuju zapisi bez teksta.

Kako doći do punog teksta

Apstrakt nije dovoljan za citiranje. Rad koji nisi video u celini ne ide u literaturu — ako iz njega preuzimaš podatak, moraš znati u kom kontekstu je dobijen.

Redosled pokušaja koji obično uspeva:

1. Link sa desne strane rezultata — najčešće vodi na besplatan PDF.
2. „Sve verzije” — druga mesta gde je isti tekst dostupan.
3. Repozitorijum ustanove. Mnogi fakulteti javno objavljuju radove svojih nastavnika i odbranjene teze.
4. Pristup preko biblioteke tvoje ustanove. Ako tvoj fakultet ima pretplatu, u podešavanjima Scholara se mogu dodati linkovi biblioteke, pa se pored rezultata pojavi putanja do punog teksta.
5. Pisanje autoru. Kratka poruka sa molbom za rad je uobičajena praksa i češće uspeva nego što studenti očekuju.

Ono što se ne radi: citiranje na osnovu apstrakta, i preuzimanje podatka iz tuđeg teksta kao da si original čitao. Ako podatak preuzimaš posredno, to se i navodi kao preuzeto iz druge ruke.

Kad ni posle svih pet koraka tekst ostane iza plaćenog pristupa, ostaju međubibliotečka pozajmica i zamena izvora — redosled je razložen u tekstu kad je rad iza plaćenog pristupa.

Alat za citiranje — i zašto se proverava

Scholar nudi gotovu referencu u nekoliko stilova, i to štedi vreme. Ali generisana referenca redovno ima greške: nedostaje ime umesto inicijala, pogrešan naziv časopisa, pogrešna godina kod radova koji su prvo objavljeni u preprint obliku, nedosledna interpunkcija.

Postupak koji radi: uzmi generisanu referencu kao nacrt, pa je uporedi sa podacima sa same prve strane rada — autor, godina, naslov, časopis, volumen, broj, strane. Zatim je uskladi sa stilom koji tvoja ustanova traži; razlike među stilovima su u tekstu APA, Harvard i fusnote.

Isti savet važi i za izvoz u alate za upravljanje literaturom: podaci koji uđu netačni ostaju netačni kroz ceo rad. Sistem evidencije koji to sprečava opisan je u tekstu kako organizovati literaturu.

Šta Scholar ne pokriva

Korisno je znati granice, da ne bi zaključio da nešto ne postoji samo zato što ga tu nema.

• Domaći časopisi i zbornici nisu svi indeksirani. Za srpsku literaturu vredi pogledati i nacionalne baze i repozitorijume fakulteta.
• Knjige su zastupljene neujednačeno; za njih su bolji bibliotečki katalozi.
• Zvanična statistika i propisi se traže na izvoru — kod nadležne institucije, ne u Scholaru.
• Novije objave ponekad kasne sa indeksiranjem.
• Kvalitet nije filtriran. U rezultatima se nađu i radovi iz časopisa sumnjive uređivačke prakse.

Zbog poslednje stavke se svaki rezultat i dalje procenjuje ručno: kako proceniti da li je izvor pouzdan. Šire o tome gde se sve traže izvori: kako pronaći kvalitetne izvore.

Moja biblioteka i obaveštenja

Dve funkcije koje se retko koriste, a rešavaju tipične studentske probleme.

Čuvanje rezultata. Rad se može sačuvati u ličnu biblioteku i kasnije označiti nalepnicom po poglavlju rada. Time se izbegava najčešći gubitak vremena — ponovno traženje teksta koji si već jednom našao, a nisi zapisao gde.

Obaveštenja o novim radovima. Za upit se može uključiti obaveštenje, pa ti novi radovi po toj temi stižu na imejl. Korisno kad rad pišeš mesecima; nepotrebno kad ti je rok za dve nedelje.

Obe funkcije traže nalog, i obe su zamena, a ne dopuna sopstvenoj evidenciji. Sačuvan rezultat ti ne govori zbog čega si taj rad sačuvao ni koju si tvrdnju iz njega hteo da koristiš — to ide u tvoju tabelu izvora.

Česte greške u pretrazi

• Upit prepisan iz naslova teme. Duga rečenica običnim jezikom daje sve i ništa.
• Zaustavljanje na prvoj strani rezultata. Prvi rezultati su najcitiraniji, ne nužno najprimereniji tvom pitanju.
• Citiranje po apstraktu. Najčešći izvor netačno prenetih nalaza.
• Slepo poverenje u broj citata. Visoko citiran rad može biti prevaziđen ili osporen; pogledaj i ko ga citira i zašto.
• Preuzimanje generisane reference bez provere. Greške u godini i nazivu časopisa su česte.
• Ignorisanje datuma pristupa. Za veb izvore je deo reference, a kasnije se ne može rekonstruisati.

Rutina koja štedi najviše vremena

Za rad srednjeg obima, ovaj redosled obično daje dovoljno literature za jedno popodne:

1. Nađi jedan pregledni rad o svojoj temi — u upitu dodaj reč koja označava pregled oblasti. Njegova literatura je gotov spisak osnovnih izvora.
2. Iz tog spiska izaberi tri do pet najcitiranijih i otvori ih.
3. Klikni na broj citata kod najvažnijeg i pogledaj šta je novo.
4. Podesi obaveštenje o novim radovima za svoj upit, ako rad pišeš mesecima.
5. Svaki otvoren rad upiši u evidenciju odmah, sa linkom i datumom pristupa.

Poslednji korak je onaj koji se najlakše preskoči i najskuplje plaća. Kako se brzo procenjuje da li otvoreni rad uopšte vredi čitati do kraja: kako čitati naučni članak brzo.