Kako se iz sadržaja knjige vidi šta ti treba

Deo knjige koji ti treba nalazi se kroz tri ulaza, uvek istim redom: sadržaj na početku, indeks pojmova na kraju, i spisak literature uz svako poglavlje. Sva tri su aparat knjige — delovi koji nisu tekst nego uputstvo za snalaženje u tekstu — i prolaze se za desetak minuta, pre nego što se pročita ijedna strana.

Redosled ima razlog. Sadržaj kaže kako autor deli oblast, pa se iz njega vidi da li knjiga uopšte dodiruje tvoje pitanje. Indeks kaže na kojim se tačno stranama tvoj pojam obrađuje, i pritom zaobilazi podelu na poglavlja. Spisak literature kaže odakle je autor uzeo ono što tvrdi, pa te iz jedne knjige vodi ka nekoliko drugih izvora.

Praktična posledica je jednostavna: knjiga se ne otvara na prvoj strani nego na sadržaju, a odluka „ostaje ili otpada” donosi se pre čitanja. Za rad od dvadeset strana prolaziš kroz desetak naslova; ako svaki čitaš da bi utvrdio da li ti treba, potrošićeš nedelju dana na posao koji traje popodne.

Ovaj tekst pokriva samo pretragu. Kako se posle toga čita poglavlje koje je ostalo, stoji u tekstu kako se čita knjiga za rad.

Sadržaj pokazuje podelu, ne temu

Najčešća greška je da se sadržaj čita kao spisak tema i traži naslov u kom se pojavljuje tvoja ključna reč. Tako se propušta ono što sadržaj zapravo nosi — autorovu podelu oblasti.

Uzmi knjigu o motivaciji zaposlenih. Ako su poglavlja „Teorije potreba”, „Teorije procesa” i „Savremeni pristupi”, autor deli oblast po vrsti teorije. Ako su „Motivacija u proizvodnji”, „Motivacija u uslugama” i „Motivacija u javnom sektoru”, deli je po delatnosti. Iste reči, potpuno različite knjige — i samo jedna od njih odgovara na tvoje pitanje ako pišeš o jednoj firmi.

Iz toga sledi prvo pitanje koje postavljaš sadržaju: po čemu je oblast podeljena? Odgovor ti kaže hoćeš li u ovoj knjizi naći svoj slučaj ili teorijski okvir kroz koji ga tumačiš.

Drugo pitanje: gde je težina? Poglavlje od pedeset strana i poglavlje od osam nisu ravnopravna, iako u sadržaju stoje u istom nizu. Brojevi strana ti pokazuju šta je autoru zaista tema, a šta uvod u nju.

Podnaslovi kažu više od naslova

Naslovi poglavlja su često opšti i u svim knjigama isti. Podnaslovi su mesto gde se vidi sadržina.

Nekoliko obrazaca koji se u stručnim knjigama ponavljaju, i šta ispod njih stoji:

• „Pojmovno određenje”, „Definisanje pojma” — tu su definicije koje možeš citirati.
• „Dosadašnja istraživanja”, „Pregled literature” — tu je spisak radova koje bi ionako tražio.
• „Podela”, „Klasifikacija”, „Tipologija” — gotova struktura koju rad često može da preuzme kao okvir.
• „Kritika”, „Ograničenja”, „Otvorena pitanja” — tu je autorov sopstveni stav, i to je najređi, najvredniji deo.
• „Studija slučaja”, „Primer iz prakse” — konkretna građa, korisna ako pišeš praktični deo.

Ako sadržaj prikazuje samo naslove poglavlja bez podnaslova, otvori prvu stranu poglavlja: podela se tamo skoro uvek ponovi.

Indeks pojmova: kada je brži od sadržaja

Indeks (registar pojmova) na kraju knjige radi drugačiji posao od sadržaja. Sadržaj te vodi kroz autorovu logiku; indeks je zaobilazi i vodi pravo na reč.

Koristi ga kad tražiš pojam koji nije poglavlje — termin, metod, ime autora, naziv modela. Takve stvari se najčešće pominju u tri-četiri poglavlja, i sadržaj ih ne prikazuje nigde.

Kako se čita zapis u indeksu:

• Jedna strana (motivacija, 47) — pojam se pominje usput.
• Raspon (motivacija, 44–52) — tu se obrađuje. To je mesto koje otvaraš.
• Masna ili kurzivna cifra — kod mnogih izdavača označava glavno mesto obrade; objašnjenje stoji u napomeni pre indeksa.
• Uputnica (vidi: radna motivacija) — autor koristi drugi termin nego ti. Ovo je vredan podatak sam po sebi, jer ti kaže kojim se nazivom u toj oblasti piše.

Poslednja stavka je razlog zbog kog vredi pogledati indeks i kad ti knjiga nije neophodna: iz njega se vidi koji je termin u struci uobičajen, što ti popravlja i pretragu i sam rad. O izboru glavnog termina: sinonimi i termini.

Spisak literature uz poglavlje

Mnoge stručne knjige nemaju jedan spisak na kraju nego spisak ispod svakog poglavlja. To je za tebe bolje, jer je već razvrstan po temama.

Iz njega se radi jedna stvar koja štedi najviše vremena: uzmi tri do pet referenci iz poglavlja koje ti odgovara i njih pretraži. Autor je taj izbor napravio umesto tebe, a knjiga koja prolazi kroz izdavačku recenziju ne navodi nasumične izvore.

Dva signala koja se čitaju odmah:

• Godine. Ako su sve reference starije od petnaest godina, knjiga je pregled zatečenog stanja, ne novijih nalaza. To nije mana, ali menja način na koji je koristiš.
• Ponavljanje. Ime koje se javlja u više poglavlja je autor koga u toj oblasti moraš pročitati u originalu.

Ono što se iz spiska ne sme uraditi jeste prepisivanje reference koju nisi video. Ako podatak uzimaš iz knjige, a original nisi otvorio, to se navodi kao posredno citiranje — razlika je objašnjena u tekstu primarni i sekundarni izvori.

Deset minuta koje odlučuju

Redosled koji se u praksi drži, po knjizi:

1. Impresum i godina izdanja (pola minuta). Koje je izdanje i kada je objavljeno.
2. Sadržaj (tri minuta). Po čemu je oblast podeljena, koja dva do četiri poglavlja mogu da me zanimaju, koliko su dugačka.
3. Indeks (dva minuta). Moj pojam i termini uz njega; upiši strane.
4. Uvod knjige, poslednje dve strane (dva minuta). Tu autor skoro uvek najavljuje strukturu i kaže za koga knjiga piše.
5. Prva i poslednja strana izabranog poglavlja (dva minuta). Da li ovde stvarno stoji ono što mi treba.

Posle toga imaš odluku. Ako iz tih deset minuta nije izašla nijedna strana koju vredi pročitati, knjiga se vraća — bez obzira na naslov.

Kada aparata nema

Deo domaćih stručnih izdanja nema indeks, a poneko nema ni razrađen sadržaj. Tada ostaju tri zamene:

• Elektronska verzija i pretraga po reči. Ako knjiga postoji kao PDF sa prepoznatim tekstom, pretraga radi posao indeksa. Kad se tekst ne može pretražiti, postupak je opisan u tekstu PDF koji se ne može kopirati.
• Zaključci poglavlja. Pročitaj poslednji pasus svakog poglavlja koje je kandidat — to je pet minuta za celu knjigu.
• Prvi pasus svakog odeljka. U stručnom pisanju on skoro uvek najavljuje sadržinu odeljka.

Šta se zapisuje dok prelistavaš

Pretraga bez zapisa se ponavlja. Dok prolaziš kroz aparat, u fajl za tu knjigu upiši tri reda: pun bibliografski podatak sa izdanjem, strane koje si izdvojio, i jednu rečenicu zašto ih izdvajaš.

Izdanje je stavka koju svi preskaču, a ona se osveti: strana 47 u drugom izdanju nije strana 47 u trećem, pa referenca koju mentor proverava ne stoji tamo gde piše. Kako to izgleda u sistemu beleški: kako se vode beleške dok čitaš.