Mendeley — vodič kroz osnovno
Kako se PDF-ovi uvoze u Mendeley, zašto zapis o radu stigne pokvaren i kako se popravlja preko DOI oznake, i šta treba znati o dodatku za Word.
Mendeley radi isti posao kao svaki menadžer referenci: čuva podatke o izvorima, ubacuje citate u tekst dok pišeš i na kraju sastavlja spisak literature. Zašto se takav alat uopšte isplati, šta se njime dobija a šta ne, i kako izgleda rad sa bibliotekom iz dana u dan — sve to važi za oba alata i opisano je u tekstu Zotero za studentski rad. Ovde se ne ponavlja.
Ovaj tekst je o onome što je u Mendeleyju drugačije, a to je uglavnom jedna stvar: polazna tačka je fajl, a ne stranica u pretraživaču.
Šta je ovde drugačije
Tri razlike koje se osete prvog dana:
- Biblioteka počinje od PDF-ova. Ako već imaš folder pun preuzetih radova, uvozi se u celini, a program iz svakog fajla pokušava sam da izvuče podatke o radu.
- Nalog nije opcija. Program se koristi prijavljen, a biblioteka stoji uz nalog i sinhronizuje se između uređaja. Besplatan nalog ima ograničen prostor za priložene fajlove, i to se oseti tek kad se biblioteka razraste.
- Čitač je u samom programu. PDF se otvara unutra, označava i komentariše, a beleške ostaju uz stavku.
Dodatak za pretraživač postoji i radi po istom principu kao kod drugih alata: klikneš na stranici rada i izvor se sačuva. Ako ti je taj način glavni, razlika između alata je mala i izbor je stvar navike.
Uvoz PDF-a
Fajl ili ceo folder prevuče se u prozor programa. Za svaki fajl program traži podatke na dva mesta: u poljima samog dokumenta, koja izdavač ponekad popuni, i na prvoj strani teksta.
Kad ti podaci postoje i uredni su, stavka nastane tačna za sekundu. Kad ne postoje, program pogađa — i tu nastaje posao koji ovaj alat traži više nego drugi.
Pravilo koje štedi sate: uvozi u malim serijama i proveravaj odmah. Trideset fajlova odjednom daje trideset zapisa od kojih dobar deo ima grešku, a u tom trenutku više ne znaš koji je rad koji. Pet po pet, sa otvorenim fajlom pored, ide brže nego što zvuči.
Zašto zapis stigne pokvaren
Uvek iz istog razloga: pogađa se iz izgleda strane. Pet kvarova pokriva skoro sve slučajeve.
| Šta vidiš | Odakle dolazi |
|---|---|
| naslov je zaglavlje strane ili naziv časopisa | preuzet je prvi upadljiv red |
| autor je izdavač ili naziv baze | ime je pokupljeno iz podnožja |
| godina je godina preuzimanja | u fajlu nema godine objavljivanja |
| svi autori u jednom polju | imena nisu bila razdvojena |
| naslov je verzalom | prepisan je onako kako je odštampan |
Šesti slučaj nije kvar nego zamka: skenirani rad nema tekstualni sloj, pa se iz njega ne može izvući nijedan podatak, a ni pretraživati ga. Takva stavka se popunjava ručno, od nule.
Kako se pokvaren zapis popravlja
Najbrži put je DOI oznaka. Nađi je na prvoj strani rada, obično u zaglavlju ili podnožju, i upiši je u odgovarajuće polje stavke. Program tada povuče podatke iz zvaničnog zapisa o radu, koji je po pravilu tačan. Isti put radi i za knjigu sa ISBN brojem.
Kad DOI ne postoji, zapis se popravlja ručno, i tu vredi imati redosled: tip izvora, pa autori, pa godina, pa naslov, pa časopis sa godištem, brojem i stranama. Tip izvora ide prvi, jer od njega zavisi koja polja uopšte postoje.
Naslov proveri od reči do reči. Naslov ispisan verzalom ne popravlja se funkcijom za pretvaranje u mala slova, jer bi tako pala i vlastita imena. Prekuca se.
Duplikate potraži pre nego što počneš da pišeš. Isti rad, uhvaćen jednom iz foldera a jednom preko pretraživača, daje dve stavke; u tekstu se posle pojavi kao dva različita izvora.
Sve je to trenutak u kom je popravka najjeftinija. Kad referenca jednom uđe u tekst, ispravka se i dalje prenosi sama, ali provera već gotovog spiska traje višestruko duže: kako organizovati literaturu.
Jedna stavka, pre i posle
Ovako izgleda zapis izvučen iz preuzetog PDF-a:
Tip: Članak u časopisu
Naslov: PREUZETO SA WWW.PRIMER.ORG
Autori: Primer Journal Online
Godina: 2026
Časopis: (prazno)
Strane: (prazno)Sve što je popunjeno je pogrešno: naslov je vodeni žig sa strane, autor je naziv sajta, a godina je godina preuzimanja. Posle upisane DOI oznake ista stavka izgleda ovako:
Tip: Članak u časopisu
Naslov: Naslov rada, kako stoji na prvoj strani
Autori: Petrović A.; Jovanović M.
Godina: 2021
Časopis: Naziv časopisa, 15 (3)
Strane: 45–52Popravka je trajala koliko i kucanje jednog reda. Isti zapis, popravljan ručno, traje nekoliko minuta i po pravilu ostane bez godišta ili broja, jer se ti podaci na prvoj strani rada ne vide uvek.
Domaći izvori i radovi bez DOI oznake
Prednost uvoza iz fajla vredi tačno onoliko koliko izvori nose podatke o sebi. Deo domaćih časopisa, zbornika i izveštaja objavljuje PDF bez ijednog popunjenog polja i bez DOI oznake, a propisi i interni dokumenti ih nemaju ni po prirodi.
Za takve izvore važi isto što i za svaki drugi alat: stavka se pravi ručno, pri prvom otvaranju izvora, dok su podaci pred očima. Minut po izvoru, i to je ceo trošak.
Posledica je bitna pri samom izboru alata. Ako se rad oslanja pretežno na domaću literaturu, uvoz iz foldera ti neće uštedeti mnogo, pa alat biraš po ostalim osobinama — po tome kako ubacuje citate u tekst i koliko lako menjaš stil kad mentor traži drugi oblik.
Dodatak za Word
Dodatak se dodaje iz samog programa ili iz Wordove prodavnice dodataka, zavisno od verzije koju koristiš. Posle instalacije se u Wordu pojavljuje kao kartica ili bočno okno.
Sam tok je isti kao kod svakog alata te vrste — biraš stil citiranja, na mestu tvrdnje ubacuješ citat, na kraju rada ubacuješ spisak literature, a spisak se osvežava kad referencu dodaš ili obrišeš. Taj deo je razrađen u tekstu o Zoteru i ne razlikuje se dovoljno da bi se ponavljao.
Tri stvari koje jesu specifične:
- Ne mešaj dva alata u istom dokumentu. Citati su polja koja pripadaju alatu koji ih je napravio. Dokument u kom je pola citata iz jednog, a pola iz drugog programa ne može pouzdano da se osveži nijednim.
- Stil se bira u oknu dodatka i menja se za ceo dokument odjednom. Ako predmet traži sopstveni oblik koji u spisku stilova ne postoji, alat ga neće imati, pa poslednji prolaz kroz spisak ostaje ručan. Koji se stil uopšte bira i šta koji podrazumeva: APA, Harvard i fusnote.
- Pretvaranje polja u običan tekst radi se na kopiji. Posle toga se citati više ne osvežavaju, pa taj korak ide tek kad je verzija konačna.
Čitač, beleške i selidba
Označavanje u ugrađenom čitaču je korisno dok čitaš, ali markirana rečenica nije beleška — ona i dalje stoji tuđim rečima. Uz svaku stavku vredi napisati i nekoliko svojih rečenica, sa brojem strane, po istom pravilu koje razdvaja citat od parafraze. Kako se rad čita da bi od njega ostalo nešto upotrebljivo: kako čitati naučni članak.
Na kraju, jedna stvar koja umiruje: izbor alata nije konačan. Biblioteka se izvozi u standardne formate, RIS ili BibTeX, i uvozi u drugi program sa svim podacima. Ono što se ne seli lako jesu citati koji su već ubačeni u dokument — zato se alat bira pre nego što se počne pisati, a ne u trećem poglavlju.
I pravilo koje važi za svaki alat, ne samo za ovaj: podatke koje ti program ponudi moraš da proveriš. Uredan spisak pogrešnih podataka izgleda bolje od neurednog, a vredi isto.