Naučni poster

Za studentsku konferenciju ili smotru se traži poster, i prva pomisao je da se rad skrati. Uzme se uvod, pa metod, pa rezultati, smanji se font, i dobije se plakat sa dve hiljade reči koji niko ne pročita.

Poster nije skraćen rad. To je drugi način izlaganja, sa drugom publikom i drugim uslovima. Nemaš pažnju ljudi koji sede i slušaju petnaest minuta; imaš ljude koji prolaze, zastanu na nekoliko sekundi i odluče da li da ostanu.

Iz te jedne razlike sledi sve ostalo — i količina teksta, i raspored, i to šta na poster uopšte ide.

Šta poster mora da uradi bez tebe

Ovo je najkorisniji način da se o posteru razmišlja: on visi i kad ti nisi tu.

Deo vremena stojiš pored njega i objašnjavaš. Veći deo vremena ne stojiš — otišao si po kafu, razgovaraš sa nekim drugim, ili je poster postavljen pre nego što je počeo termin izlaganja. U tom vremenu poster mora sam da odgovori na tri pitanja:

1. O čemu je ovo? Vidi se iz naslova, sa nekoliko koraka udaljenosti.
2. Šta je nađeno? Vidi se iz jednog prikaza i jedne rečenice, za nekoliko sekundi.
3. Ko to tvrdi i kako da ga nađem? Ime, ustanova, način kontakta.

Ako sve troje radi bez tebe, poster je uspeo. Sve što je preko toga je razgovor koji vodiš kad neko zastane — i taj razgovor ne treba unapred štampati na papir.

Iz istog razloga je najgori mogući poster onaj koji se sastoji od punog teksta rada u tri kolone. On zahteva da čitalac stoji i čita pet minuta, a to niko ne radi.

Kako se bira sadržaj

Polazi se od jednog pitanja: koja je jedna stvar koju hoćeš da neko ponese sa sobom? Sve na posteru ili služi toj stvari ili izlazi.

Ono što se skoro uvek zadrži: naslov, ime i ustanova, pitanje ili cilj rada, kratak opis materijala i postupka, glavni nalaz i jedan zaključak. Uz to najviše nekoliko najvažnijih izvora.

Ono što se skoro uvek izbaci: pregled literature, istorijat pojma, definicije koje se podrazumevaju, sporedni rezultati, sve tabele osim jedne, i zahvalnice koje zauzimaju četvrtinu površine.

Koliko tačno teksta ostaje, koliko je poster velik i kako se izvori na njemu navode razlikuje se od skupa do skupa. Organizator gotovo uvek daje uputstvo sa dimenzijama, orijentacijom i ponekad i obrascem — to uputstvo ima prednost nad svim opštim savetima, uključujući i ovaj tekst. Pročitaj ga pre nego što otvoriš prvi fajl, jer promena orijentacije na kraju znači ponovno slaganje celog rasporeda.

Jedna provera koja uvek radi: odmakni se tri koraka od ekrana. Ono što se sa te udaljenosti ne može pročitati neće se pročitati ni u sali.

Raspored koji čitalac prati

Poster se ne čita redom kao stranica. Oko skače na ono što je najuočljivije, pa odatle traži nastavak.

Zato se raspored gradi po nivoima uočljivosti, a ne po redosledu poglavlja:

Nekoliko odluka koje raspored čine prohodnim: putanja kroz poster mora biti očigledna, pa se koriste kolone ili jasno odvojeni blokovi; između blokova ostaje prazan prostor, jer gust poster odbija pre nego što se pročita; i svaki blok ima kratak naslov, tako da se poster može čitati samo po naslovima.

Prazan prostor je pri tome najkorišćeniji deo postera. Iskušenje da se popuni svaki centimetar je veliko i uvek se isplati odoleti mu.

Prikaz koji nosi ceo poster

Skoro svaki dobar poster ima jedan prikaz oko kog je sve ostalo raspoređeno.

Bira se po istom pravilu kao za slajd — po pitanju na koje odgovara, ne po tome kako izgleda. Grafikon koji pokazuje poređenje nije isti kao onaj koji pokazuje promenu kroz vreme, i pogrešan izbor se vidi odmah. Kako se tip bira i šta se skida sa podrazumevanog izgleda razloženo je u tekstu o grafikonu na slajdu; ista logika važi i ovde, uz jednu razliku.

Razlika je u tome što na posteru prikaz nema tebe da ga objasniš. Zato nosi:

• naslov koji je rečenica, ne etiketa. Ne „Rezultati po grupama” nego „Grupa koja je vežbala imala je bolje rezultate”;
• obeležene ose i jedinice, jer niko neće pitati;
• izvor podataka, ako nisu tvoji;
• legendu koja se ne mora tražiti — najbolje upisanu uz same elemente.

Prikaz prenet iz rada skoro nikad ne radi bez prepravke. Ono što je u radu čitljivo na strani A4 i sa objašnjenjem u tekstu, na posteru je sitno i bez konteksta.

Šta se dešava dok stojiš pored njega

Poster izlaganje je razgovor, ne govor. Ljudi prilaze pojedinačno ili u dvoje-troje, pitaju i odlaze.

Zato se pripremaju tri verzije iste priče, po dužini:

Jedna rečenica. Kad neko zastane i pogleda te. „Ispitivao sam da li način ocenjivanja utiče na to koliko učenici uče kod kuće.”

Oko pola minuta. Pitanje, kako si ga ispitivao, šta je ispalo. Ovo je verzija koju ćeš izgovoriti najviše puta.

Dva do tri minuta. Cela priča sa ograničenjima, za onoga ko ostane i pita dalje.

Počinje se uvek od najkraće, a duže se nude tek ako sagovornik pita. Najčešća greška je da se na prvo pitanje krene u trominutno izlaganje, posle čega sagovornik traži način da ode.

Govorenje bez slajdova koji te vode je veština za sebe i vredi je vežbati; o tome postoji poseban tekst o izlaganju bez slajdova. Uz poster je nešto lakše, jer prikaz stoji iza tebe i možeš da pokazuješ na njega.

Korisna sitnica: pripremi odgovor na pitanje „šta bi uradio drugačije”. Postavlja se skoro uvek, i odgovor koji priznaje jedno konkretno ograničenje ostavlja bolji utisak od tvrdnje da je sve bilo u redu.

Šta se proverava pre štampe

Poster se štampa jednom i greška se ne ispravlja. Pola sata provere pred slanje je najisplativije vreme u celom poslu.

• Uputstvo organizatora — dimenzije, orijentacija, obavezni elementi, rok za slanje.
• Imena i ustanove — tvoje, mentorovo ako ide, tačno napisana.
• Brojevi — da se ono što piše u tekstu poklapa sa onim što stoji u prikazu.
• Pravopis — greška na posteru stoji uvećana i vidi je svako ko priđe.
• Rezolucija slika — ono što na ekranu izgleda oštro ume da se raspadne u uvećanju.
• Probna štampa jednog dela u punoj veličini, ako je moguće. Na njoj se vidi da li je font dovoljno velik.

Kako se dokument priprema da ono što vidiš na ekranu izađe isto iz štampača stoji u tekstu o pripremi za štampu.

I poslednje: ponesi nekoliko odštampanih sažetaka ili kontakt na papiru. Onaj ko je zainteresovan, a nema vremena da ostane, tako odlazi sa nečim u ruci.