Šta se radi između predaje i odbrane

Period između predaje rada i odbrane traje, zavisno od ustanove i tipa rada, od nekoliko dana do nekoliko meseci. Gotovo po pravilu se protraći — rad je predat, napetost je pala, i priprema počne tri dana pred termin.

Posao koji tu stoji je zapravo mali i deli se na tri celine:

1. Arhiviranje i provera — prve dane, dok se svega sećaš.
2. Priprema odbrane — izlaganje, slajdovi, spisak mogućih pitanja.
3. Administracija — prijave, potvrde, rokovi koji nisu tvoji.

Ako se prva celina uradi odmah, a treća proveri rano, ostaje ti samo vežbanje u poslednjoj nedelji — što je tačno onaj posao koji se i inače tada radi. Ko preskoči prve dve, u poslednjoj nedelji radi sve tri odjednom.

Jedno pravilo koje pokriva ceo period: ne diraj tekst rada. Predata verzija je ono što komisija čita, i svaka izmena posle toga pravi razliku između onoga što ti imaš i onoga što oni imaju — a ta razlika se na odbrani čuje.

Prve dane: arhiviranje i provera

Traje jedno popodne i radi se dok su ti izvori i odluke još sveži.

• Napravi jasno označenu predatu verziju. Fajl sa datumom i oznakom da je to verzija koja je otišla, u PDF-u i u izvornom formatu. Kako se to drži pregledno kroz sve verzije: organizacija fajlova i verzija.
• Sačuvaj sve izvore na jednom mestu. PDF-ovi koje si koristio, sa nazivima iz kojih se vidi ko je autor i koje je godine. Na odbrani se ume tražiti da otvoriš izvor, a link koji je tada mrtav ne pomaže.
• Upiši šta si radio i zašto. Pola strane: zašto si izabrao taj uzorak, zašto si odbacio jedan pristup, odakle podaci. Za tri meseca se to ne pamti, a to su tačno pitanja koja komisija postavlja.
• Proveri da je predaja evidentirana. Da li je rad zaveden, da li je mentor dobio verziju koju treba, da li je poslat na proveru podudarnosti ako se ona traži. Izveštaj takve provere meri poklapanje niza reči, pa uredno citiran navod u njemu uvek postoji.

Treća stavka je ona koja najviše vredi, a najređe se radi. To je dokument koji ćeš kasnije čitati pre odbrane umesto celog rada.

Ako stignu primedbe

Kod većine radova posle predaje dolazi neka reakcija — komentari mentora, izveštaj komisije, zahtev za doradom. To nije neuspeh nego uobičajen deo postupka.

Redosled koji štedi vreme:

1. Pročitaj sve odjednom, pa tek onda odgovaraj. Pojedinačni komentari deluju gore nego kad se vide zajedno.
2. Razvrstaj ih na tri vrste — ispravke koje se rade odmah, primedbe koje traže objašnjenje, i nesporazumi gde je tekst bio nejasan.
3. Pitaj šta je obavezno. Deo komentara je predlog, deo uslov. Ako iz teksta nije jasno šta je šta, pita se, i to u jednom mejlu sa svim pitanjima.

Ako je rad vraćen na doradu u celini, postupak je zaseban i opisan u tekstu rad vraćen sa komentarima.

Ako primedbe ne stignu, to nije poziv da se ništa ne radi. Nedostatak reakcije najčešće znači da je rad prihvaćen kakav jeste — i da će se sve sporno pojaviti kao pitanje na odbrani.

Izlaganje se pravi iz rada, ne iz slajdova

Najčešća greška u ovom periodu je otvaranje programa za prezentacije prvog dana. Slajdovi su poslednji korak, ne prvi.

Redosled koji radi:

Prvo tekst izlaganja. Napiši šta ćeš reći, po celinama, i izmeri koliko to traje naglas. Tek iz tog teksta se vidi šta na slajdove uopšte treba. Koliko reči stane u zadato vreme i kako se tempo drži: kako se drži tempo izlaganja.

Zatim izbor. U izlaganje od deset minuta ne staje rad od šezdeset strana. Bira se jedna linija — pitanje, postupak, nalaz — a ostalo ostaje za pitanja.

Tek onda slajdovi. Pravila o količini teksta, prikazu podataka i strukturi su u tekstu kako se pravi akademska prezentacija.

Na kraju vežbanje, po krugovima i sa merenjem — vežbanje izlaganja.

Ako termin odbrane još nije poznat, prva dva koraka se ipak rade odmah. Tekst izlaganja napisan dok se rada sećaš vredi tri puta više od teksta napisanog dva meseca kasnije.

Spisak pitanja iz sopstvenog rada

Ovo je jedini deo pripreme koji se ne može odraditi za jedno veče, i zato se počinje rano.

Postupak: pročitaj svoj rad kao da je tuđ, sa olovkom, i zapisuj svako mesto na kom bi ti pitao „a odakle to?” ili „zašto baš tako?”. Mesta koja se javljaju gotovo uvek:

• Izbor uzorka ili građe. Zašto tih trideset, zašto taj period, zašto ta tri preduzeća.
• Definicija koju si usvojio. Zašto ta, a ne druga iz literature.
• Izvor koji se ponavlja. Ako se jedan autor javlja na svakoj drugoj strani, to je pitanje.
• Najsmelija rečenica u zaključku. Ona koja tvrdi najviše u odnosu na ono što si merio.
• Ono što u radu nedostaje. Aspekt koji si svesno izostavio — bolje da ti to sam kažeš nego da te pitaju.

Za svaku stavku napiši odgovor u tri rečenice. Ne uči se napamet; piše se da bi odgovor postojao. Tipovi pitanja koji se ponavljaju i oblik dobrog odgovora: pitanja komisije na odbrani.

Administracija koja ume da zakoči

Ovo je jedini deo koji ne zavisi od tebe, i zato se proverava prvo, a ne poslednje. Šta tačno treba razlikuje se od ustanove do ustanove, pa se ne pogađa nego pita — u studentskoj službi, i to pismeno ako je moguće.

Stvari koje se najčešće pokažu kao uslov:

• Prijava odbrane u određenom roku pre termina.
• Broj primeraka rada i kome se predaju — nekad ukoričeno, nekad u elektronskom obliku, nekad oboje.
• Potvrde da su sve obaveze izmirene.
• Izveštaj komisije koji mora biti usvojen pre zakazivanja.
• Rokovi u okviru semestra ili roka, koji ume da pomeri termin za mesec dana.

Ako se rad predaje i u štampanom obliku, priprema za štampu ima svoje zamke — margine, prelom, kvalitet slika. To se proverava na probnom otisku, a ne na ekranu.

Jedno pitanje koje vredi postaviti rano: koliko traje od usvajanja izveštaja do termina odbrane u tvojoj ustanovi. Taj podatak određuje ceo tvoj raspored, a niko ga ne kaže sam od sebe.

Ako termin dugo kasni

Dešava se, i najčešće nije vezano za tvoj rad nego za rokove, odsustva ili sastav komisije.

Šta se radi:

• Pitaj jednom, pristojno, i zabeleži odgovor. Mejl sa konkretnim pitanjem o roku, ne o tome zašto kasni.
• Ako rok prođe, pitaj ponovo — posle razumnog vremena, i po mogućstvu službu, ne samo mentora.
• Ne prepravljaj rad u međuvremenu. Poriv je razumljiv, ali predata verzija je ta koja se brani.
• Osveži pripremu jednom mesečno. Pročitaj svoj spisak pitanja i tekst izlaganja; petnaest minuta koje čuva ceo posao od zaborava.

Ako komunikacija stane u potpunosti, postupak je isti kao u svakoj fazi rada sa mentorom: pisano pitanje, razuman rok, pa obraćanje službi.

Poslednja nedelja

Tada počinje ono što se obično smatra pripremom, i sada je izvodljivo jer je sve prethodno urađeno:

• Vežbanje izlaganja sa merenjem vremena, najmanje tri puta.
• Tehnička proba — fajl, format, rezervna kopija, prelazak na tuđi računar.
• Čitanje sopstvenog spiska pitanja.
• Provera šta nosiš sa sobom i kad treba da budeš tamo.

Detaljan raspored po danima, sa svim prolazima: lista provere pre odbrane.

Šta se u ovom periodu ne radi

• Ne prepravlja se predati rad.
• Ne uči se rad napamet. Komisija ne proverava pamćenje nego da li razumeš šta si napisao.
• Ne čita se nova literatura zbog odbrane. Ako se pojavi nešto važno, pominje se kao nalaz koji je izašao posle predaje — to ostavlja dobar utisak, ali se ne ubacuje u izlaganje kao deo rada.
• Ne menjaju se slajdovi na dan odbrane. Poslednja izmena ide najkasnije dan ranije, sa proverom da fajl i dalje radi.