Tema koja polazi od podataka koje već imaš
Obrnut redosled: prvo pogledaš kojom građom raspolažeš, pa iz nje izvedeš temu. Koja građa se računa, kako se iz nje vadi pitanje i gde je zamka.
Uobičajen redosled glasi: izabereš temu, pa tražiš čime ćeš je potkrepiti. Postoji i obrnut, koji se retko preporučuje naglas, a u praksi daje bolje radove — prvo pogledaš čime već raspolažeš, pa iz toga izvedeš temu.
Razlog je prozaičan. Najveći broj radova zapne na istom mestu: pitanje je postavljeno lepo, a građa kojom bi se na njega odgovorilo ili ne postoji, ili se do nje ne može doći u roku koji imaš. Kad se krene od građe, ta prepreka je uklonjena pre nego što je nastala.
Šta se računa kao podaci
Reč „podaci” zavarava, jer zvuči kao tabela brojeva. U akademskom radu građa je sve što se može sistematski pregledati i o čemu se može tvrditi nešto što se proverava.
- Brojčani nizovi iz javnih baza, godišnjaka, izveštaja, registara. Retko ko primeti koliko je toga slobodno dostupno.
- Dokumenti. Zakoni i podzakonski akti, presude, zapisnici, strategije, godišnji izveštaji preduzeća, statuti, konkursna dokumentacija.
- Tekstovi. Novinski članci u nekom periodu, objave jedne institucije, recenzije, udžbenici iz različitih godina, programi predmeta.
- Materijal sa prakse ili posla. Evidencije, obrasci, interni priručnici, procedure — uz izričitu dozvolu i uz pažnju prema podacima o ljudima.
- Ono što možeš sam da prikupiš u nedelju dana. Petnaest intervjua, posmatranje jedne pojave, popis sadržaja jedne police, snimljen tok jednog postupka.
- Sopstveni raniji rad. Beleške, seminarski iz prethodne godine, projekat sa vežbi. Ne kao tekst koji se prepisuje, nego kao već obavljen posao skupljanja.
Zajedničko im je da su konačni i dohvatljivi. Građa koju možeš da prebrojiš i otvoriš vredi više od baze koja bi ti bila savršena da imaš pristup.
Postupak: od građe do teme
Četiri koraka, po redu, i ceo prolaz staje u jedno popodne.
1. Napravi popis, bez procenjivanja. Napiši spisak svega čemu imaš pristup. U ovoj fazi ne odlučuješ da li je nešto dovoljno ozbiljno — samo popisuješ.
2. Uz svaku stavku napiši šta se iz nje vidi. Jedna rečenica. „Iz godišnjih izveštaja se vidi kako se struktura zaposlenih menjala.” „Iz presuda se vidi po kom osnovu se pritužbe najčešće odbijaju.”
3. Traži razliku, promenu ili odstupanje. Građa postaje tema tek kad se u njoj nešto menja ili se nešto razlikuje. Isti podatak kroz pet godina, isti postupak u dve ustanove, isti pojam u tri udžbenika. Bez razlike nema pitanja, a bez pitanja nema rada.
4. Postavi pitanje kome ta razlika odgovara. Tu tema nastaje. Ne „analiza godišnjih izveštaja preduzeća X”, nego „kako se struktura zaposlenih u preduzeću X menjala u periodu Y i šta objašnjava prekid u 2021”.
Korak tri je jedini koji stvarno odlučuje. Ako iz građe ne umeš da izvučeš nijednu razliku, građa je ili premala ili pogrešno izabrana, a tema od nje neće nastati.
Ista građa, tri različite teme
Pretpostavimo da imaš pristup godišnjim izveštajima jedne ustanove za deset godina.
| Ugao | Pitanje koje se otvara | Šta je dokaz |
|---|---|---|
| Promena kroz vreme | Šta se u strukturi rashoda menjalo i kada | Poređenje istih stavki po godinama |
| Jezik dokumenta | Kako se menjao način na koji ustanova opisuje sopstvene ciljeve | Ponovljene formulacije i njihovo nestajanje |
| Poređenje sa okvirom | Koliko izveštaj pokriva ono što propis traži | Stavke propisa naspram stavki izveštaja |
Jedna te ista fascikla nosi tri rada koji nemaju mnogo zajedničkog. Zato se građa ne odbacuje zato što „nije o tvojoj temi” — pre će biti da tema još nije formulisana iz uglova koje građa dopušta.
Gde je zamka
Polazak od građe ima jednu ozbiljnu manu i vredi je znati unapred: lako se završi sa radom koji opisuje materijal umesto da odgovara na pitanje.
Prepoznaje se po sadržaju u kom poglavlja prate delove građe: „Izveštaj za 2019”, „Izveštaj za 2020”, „Izveštaj za 2021”. To je popis, ne rad.
Lek je jedan i uvek isti: pošto si iz građe izvukao pitanje, plan poglavlja se pravi prema pitanju, a građa se u njega raspoređuje tamo gde je potrebna. Kako se taj skelet postavlja, opisano je u tekstu kako se pravi plan poglavlja.
Druga zamka je obrnuta: građa te odvede predaleko od onoga što se od rada očekuje. Rad iz prava koji se pretvori u statističku analizu može biti tačan, a da ne odgovara programu. To je pitanje za mentora pre nego što se plan potvrdi.
Šta literatura radi u ovakvom radu
Građa ne zamenjuje literaturu. Ona menja njenu ulogu.
U radu koji polazi od teme literatura nosi sadržaj — u njoj su nalazi o kojima pišeš. U radu koji polazi od građe literatura nosi okvir: pojmove kojima imenuješ ono što vidiš, postupak po kom obrađuješ materijal, i rezultate drugih uz koje svoj nalaz upoređuješ.
Praktično, spisak literature ti treba za tri stvari:
- Definicije pojmova koje koristiš, da tvoje merilo ne bude improvizovano.
- Metod, jer analiza sadržaja, analiza dokumenata i studija slučaja imaju opisane postupke i ne izmišljaju se.
- Poređenje, da bi mogao da kažeš da li je ono što si našao u skladu sa ranijim nalazima ili odstupa.
To je razlog zbog kog i ovakav rad prolazi proveru literature pre prijave — samo se traže druge stvari. Kako se ta provera radi: da li tema ima dovoljno izvora.
Ako se u tvom slučaju sopstveno prikupljanje podataka ne planira nego se radi isključivo sa postojećim tekstovima, to je legitiman pristup sa svojim pravilima — razložen je u tekstu rad koji nema istraživanje.
Pitanje ili hipoteza
Kad tema nastane iz građe, prirodno se javi iskušenje da se unapred tvrdi ono što misliš da ćeš naći. To je zamka koja se lako izbegne.
Ako u građu ulaziš da bi video šta u njoj stoji, ostani na pitanju. Hipoteza ima smisla tek kad iz literature ili iz prethodnog uvida postoji razlog da očekuješ određen ishod. Razlika između to dvoje i način na koji se svako formuliše stoje u tekstu hipoteza i istraživačko pitanje.
Ono što se u ovakvom radu ne radi: gledanje u građu, pa pisanje hipoteze koja tačno opisuje ono što si već video. Formalno izgleda uredno, a zapravo je opis prerušen u proveru — i to je prvo pitanje koje na odbrani stigne.
Provera pre nego što temu prijaviš
Pet pitanja; ako na svako imaš odgovor, tema iz građe stoji.
- Imam li građu u ruci, ne u planu? Obećan pristup nije pristup.
- Sme li se koristiti? Za interne dokumente treba dozvola, a podaci o pojedincima traže pažnju i pre nego što se rad piše.
- Ima li u građi razlika koju umem da imenujem? Ako ne, tema još nije nastala.
- Staje li obrada u vreme koje imam? Petsto dokumenata se ne pročita u dve nedelje; pedeset se pročita.
- Umem li da kažem šta ću zaključiti, a da ne znam ishod? Oblik zaključka mora biti jasan i pre nego što ga napišeš.
Poslednje pitanje je najkorisnije. Ako ne umeš da opišeš kako će zaključak izgledati, još uvek imaš materijal, a ne temu.