Da li tema ima dovoljno izvora

Tema se bira, prijavi se, potvrdi se — i tek onda počne traženje literature. Dve nedelje kasnije ispostavi se da o tome postoje tri teksta, od kojih dva nisu dostupna.

Taj redosled je izvor najskupljeg gubitka vremena u celom poslu, i menja se jednim potezom: pre nego što temu prijaviš, potroši pola sata na proveru da li se o njoj može pisati. Pola sata sada vredi više od dve nedelje kasnije.

Šta „dovoljno izvora” zapravo znači

Ne broj. Broj jedinica u spisku je posledica, a ne merilo.

Tema ima dovoljno izvora kada svaka celina koju planiraš ima čime da se napiše. To je konkretnije od brojanja i lako se proveri: napiši tri do pet pitanja na koja rad odgovara, pa uz svako pokušaj da nađeš bar jedan izvor.

Pitanje koje ostane bez izvora je rupa u radu, bez obzira na to koliko si jedinica našao za ostala. Obrnuto, tema o kojoj postoji dvadeset tekstova koji svi obrađuju isto pitanje nije pokrivena — pokrivena je jedna njena trećina.

Koliko jedinica se očekuje po nivoima i kako se broji šta uopšte ulazi u spisak, stoji u tekstu koliko izvora je dovoljno.

Provera od pola sata

Redosled koji radi, sa vremenom po koraku:

1. Formuliši temu kao pitanje (5 minuta). „Digitalizacija u malim preduzećima” nije pitanje. „Kako uvođenje digitalnih alata menja strukturu troškova u malim preduzećima” jeste. Pitanje se može pretraživati, oblast ne može.

2. Izvuci tri do pet ključnih pojmova (5 minuta). Iz pitanja, ne iz naslova. Uz svaki pojam napiši i sinonim, jer se u literaturi ista stvar zove različito.

3. Pretraži akademsku bazu (10 minuta). Ne opšti pretraživač, nego onaj koji pretražuje naučne radove. Kombinuj pojmove, pa probaj i uži i širi zahvat. Zapiši koliko rezultata deluje upotrebljivo, ne koliko ih ukupno ima.

4. Otvori tri najbolja i pogledaj njihove spiskove literature (7 minuta). Ovo je najkorisnijih sedam minuta u celoj proveri. Ako se u spiskovima ponavljaju ista imena, oblast ima jezgro i ti si ga upravo našao. Ako se ne ponavlja ništa, tema je ili preširoka ili nova.

5. Proveri dostupnost (3 minuta). Otvori tri jedinice koje su ti najvažnije i vidi možeš li doći do punog teksta. Naslov u bazi nije izvor dok ga ne možeš pročitati.

Kako se koraci tri i četiri rade brže i sa boljim upitima, razloženo je u tekstu kako pronaći kvalitetne izvore.

Tri ishoda i šta se sa njima radi

Ishod A: ima ih previše. Svaki upit vraća stotine radova, svi delimično relevantni. Tema je preširoka i rad bi bio pregled tuđih pregleda. Rešenje je suziti — vremenski, prostorno, po grupi ili po jednom aspektu — i ponoviti proveru.

Ishod B: taman. Nalaziš deset do dvadeset upotrebljivih jedinica, među njima nekoliko koje se ponavljaju u spiskovima drugih. Tema je spremna za prijavu.

Ishod C: gotovo ništa. Ovde se ne odustaje odmah, nego se prvo utvrdi zašto.

Zašto rezultata nema

Pre nego što proglasiš temu nemogućom, isključi četiri uzroka koji nemaju veze sa temom:

• Tražiš pogrešne reči. Termin koji koristiš na srpskom u literaturi možda ima drugo ime. Pogledaj kako se pojam zove u dva-tri rada iz šire oblasti.
• Tražiš samo na srpskom. Kod velikog broja tema literatura na srpskom je tanka, a na engleskom obilna. Ako čitaš engleski, proveri i tamo pre nego što zaključiš.
• Tražiš samo u opštem pretraživaču. Akademski sadržaj se u velikoj meri ne pojavljuje u običnoj pretrazi.
• Tražiš presek koji je previše uzak. Tema koja spaja tri uslova odjednom nema svoju literaturu, ali svaki od tri uslova ima svoju. Rad se onda gradi spajanjem.

Poslednja stavka je važna i često spasi temu. Nedostatak radova o tačno tvom preseku nije prepreka — to je ono što tvoj rad čini novim, pod uslovom da svaki sastavni deo ima pokriće.

Kako se pretraga vodi tako da se ovi uzroci isključe redom, opisano je u tekstu vodič kroz Google Scholar.

Znaci da tema stvarno nema literaturu

Postoje četiri znaka koji se pojave zajedno i, kad se pojave zajedno, znače da problem nije u pretrazi:

• Rezultati pretrage se ne ponavljaju. Nijedan rad ne citira nijedan drugi. Oblast koja ima literaturu ima i unutrašnje veze.
• Sve što nađeš su vesti, blogovi i objave. Nedostatak recenziranih tekstova o nečemu što traje godinama je sam po sebi nalaz.
• Nema pregleda oblasti. Kad ne postoji nijedan rad koji sumira šta se o temi zna, tema je ili nova ili ne postoji kao predmet istraživanja.
• Isti podatak se svuda vraća na jedan izvor. Deset tekstova koji svi citiraju isti izveštaj nisu deset izvora nego jedan.

Jedan ili dva od ovih znakova nisu presuda. Sva četiri zajedno znače da rad ne možeš potkrepiti, i tada se tema menja pre prijave, a ne posle.

Izuzetak postoji i vredi ga poznavati: kod tema koje se oslanjaju na sopstveno istraživanje, tanka literatura nije prepreka ako je jasno šta ćeš sam prikupiti. Tada literatura pokriva metod i okvir, a nalaz je tvoj. Uslov je da prikupljanje podataka stvarno staje u vreme koje imaš.

Kad izvori postoje, ali nisu dostupni

Čest i neprijatan slučaj: radovi postoje, ali su iza plaćenog pristupa.

Šta se probava, redom: pristup preko biblioteke ustanove, koji pokriva veći deo baza; potraga za verzijom rukopisa koju su autori sami objavili; međubibliotečka pozajmica za knjige; pisanje autoru, što češće upali nego što se očekuje.

Ako posle toga ostaje nedostupno, to ulazi u odluku o temi. Rad se ne planira na izvorima koje ne možeš pročitati, a citiranje preko posrednika u većem obimu se ne prihvata.

Kad iz ove provere izađu dve teme koje obe stoje, odluka se donosi po merilima koja se mogu proveriti za jedno popodne — razložena su u tekstu kada biraš između dve teme.

Kako se tema pomera umesto da se menja

Kad provera pokaže da literature nema, prva pomisao je promena teme. Češće je dovoljno pomeranje.

U svakoj vrsti pomeranja ostaje isti interes koji te je doveo do teme, pa se ne gubi ono što je već pročitano.

Pomeranje se radi pre prijave, dok je besplatno. Posle prijave svaka promena traži novi dogovor i, na nekim ustanovama, novu proceduru.

Šta se kaže mentoru

Ako si proveru uradio, sa mentorom ne razgovaraš o utisku nego o nalazu. To menja razgovor.

Ponesi tri stvari: temu formulisanu kao pitanje, spisak od pet do deset jedinica koje si našao, i jednu rečenicu o tome gde literatura tanji. Mentor tada ili potvrdi temu, ili u minut predloži pomeranje, ili uputi na izvor koji nisi našao — a to je najčešći ishod, jer mentor oblast poznaje.

Jedna stvar se pri tome ne radi: ne tvrdi da izvora nema ako si tražio dvadeset minuta u jednom pretraživaču. Mentor to prepozna odmah, a i sam je oblast pretraživao godinama.

Isti spisak je i početak plana poglavlja, pošto se iz njega vidi koja celina ima pokriće, a koja ne — kako se pravi plan poglavlja.