Citiranje na slajdovima

Na slajdu je grafikon koji si preuzeo iz tuđeg rada, ispod njega dva reda teksta i naslov. Mesta za referencu od tri reda nema, a izvor mora da se vidi.

To je cela nedoumica oko citiranja u prezentaciji i rešava se jednim razlikovanjem: slajd nosi kratak oblik, pun zapis stoji na kraju. Slajd je površina za gledanje, spisak literature je mesto za proveru, i ne moraju da nose isto.

Kako se to tačno zapisuje razlikuje se po skupu, predmetu i stilu koji ti je propisan. Ovaj tekst opisuje logiku i mesta na kojima se izvor mora pojaviti; oblik zapisa proveri u uputstvu za svoj rad, jer prezentacija po pravilu prati isti stil kao i tekst.

Zašto se izvor na slajdu uopšte navodi

Tri razloga, i sva tri su praktična.

Zato što je obaveza ista kao u radu. Označavanje tuđeg doprinosa ne prestaje zato što se promenio medij. Slajd koji prikazuje tuđi grafikon bez izvora je isto što i rad koji ga prikazuje bez izvora.

Zato što komisija gleda odakle ti podatak. Kad se na ekranu pojavi brojka, prvo pitanje koje se javlja jeste odakle je. Ako odgovor stoji ispod brojke, pitanje se nikad i ne postavi.

Zato što ti sam olakšava odbranu. Oznaka na slajdu ti služi kao podsetnik dok govoriš. Kad te pitaju za taj podatak, ime autora ti je pred očima.

Posebno vredi zapamtiti da se ne izostavlja zbog mesta. Ako referenca ne staje, skraćuje se sadržaj slajda, ne referenca.

Kratak oblik na slajdu, pun oblik na kraju

Na slajdu stoji onoliko koliko je potrebno da se izvor jednoznačno prepozna na završnom spisku. U većini stilova je to prezime autora i godina, a kad se preuzima tačan podatak ili citat, i strana.

Nekoliko stvari koje se u praksi pokazuju kao korisne:

• Oznaka ide uz ono na šta se odnosi, ne na dno slajda kao opšta napomena. Ako slajd ima dva podatka iz dva rada, svaki nosi svoju oznaku.
• Manji font od ostatka slajda, ali i dalje čitljiv sa zadnjeg reda. Referenca koja se ne vidi ne postoji, a ona koja je velika kao naslov krade pažnju od sadržaja.
• Isti položaj kroz celu prezentaciju. Ako je prvi put ispod grafikona desno, tako ostaje do kraja.
• Isti oblik kroz celu prezentaciju. Ne prezime i godina na jednom slajdu, pa pun naziv časopisa na sledećem.

Na kraju ide slajd sa literaturom, o kom niže. Veza između to dvoje je to što svaka kratka oznaka mora imati svoj red na tom spisku — inače čitalac ima šifru bez ključa.

Tuđa slika, tabela i grafikon

Ovde se najčešće greši, jer se slika doživljava kao ukras, a ne kao preuzet sadržaj.

Pravilo je jednostavno: sve što nisi sam napravio nosi izvor na slajdu na kom se pojavljuje. To uključuje fotografiju, šemu, mapu, tabelu i grafikon.

Tri slučaja se razlikuju:

Preuzeto u celini. Ispod stoji oznaka izvora, po istom obrascu kao u radu. Kako se preuzeta tabela tretira i šta se sme menjati razloženo je u tekstu o citiranju tuđe tabele.

Prilagođeno. Uzeo si tuđe podatke i napravio sopstveni prikaz. Tada se to i kaže — uobičajena formulacija je da je prikaz autorov, a podaci preuzeti iz navedenog izvora. Kad se grafikon iz rada prepravlja za slajd, a skoro uvek mora, taj postupak je opisan u tekstu o grafikonu na slajdu.

Tvoje. Ako je prikaz u celini tvoj, na osnovu tvojih podataka, nikakva oznaka nije potrebna — ali je korisna, jer se time vidi šta je tvoj doprinos.

Isti postupak važi i za slike koje si našao na internetu i staviš ih kao ilustraciju. Ako ne možeš da utvrdiš odakle su i ko ih je napravio, bolje ih ne koristi — nedostatak izvora se na odbrani primeti.

Doslovan citat na slajdu

Doslovan citat na slajdu se koristi retko i tada nosi ceo slajd.

Ima smisla samo kad je formulacija ta koja je važna — definicija koju ceo rad koristi, odredba iz propisa, rečenica koju u radu osporavaš. Ako se ista stvar može reći tvojim rečima, citat ne treba.

Kad ide, ide sa navodnicima i sa izvorom uz stranu. Nekoliko praktičnih stvari: citat mora biti kratak, jer duži niko ne čita; ne skraćuje se tako da mu se promeni smisao, a izostavljeni deo se označava; i ne čita se naglas u celini dok publika gleda isti tekst — umesto toga se kaže šta je u njemu bitno.

Ono što se ne radi jeste slajd na kom stoje tri citata jedan ispod drugog. To je prepisan deo rada, a ne slajd, i publika ga ne stigne pročitati.

Slajd sa literaturom

Na kraju prezentacije ide spisak izvora koje si na slajdovima pominjao. Nije to spisak literature iz rada — on je duži i nije mu mesto na ekranu.

Nekoliko odluka koje taj slajd čine upotrebljivim:

• Samo ono što se na slajdovima pojavilo. Ako izvor nije bio nijednom pomenut, ne treba mu red.
• Ako ne staje na jedan slajd, ide na dva. Smanjivanje fonta da bi sve stalo daje spisak koji niko ne može pročitati, a smisao mu je upravo u tome da se može.
• Isti stil kao u radu. Prezentacija i rad se predaju zajedno i nedoslednost se vidi.

Položaj tog slajda je pitanje za sebe. Poslednji slajd ostaje na ekranu tokom pitanja komisije i tu je korisniji zaključak rada nego spisak izvora — o tome postoji poseban tekst o poslednjem slajdu. Uobičajeno rešenje je da spisak literature ide pre zaključnog slajda, ili posle njega kao rezervni slajd koji otvaraš samo ako neko pita.

Šta se izgovara, a ne piše

Deo pripisivanja se ne rešava tekstom na slajdu nego rečenicom koju kažeš.

Kad prikazuješ nalaz drugog autora, jedna rečenica tipa „ovo je nalaz istraživanja sprovedenog na uzorku srednjoškolaca” radi dva posla odjednom: pripisuje tuđi doprinos i daje kontekst koji na slajdu ne staje.

Ista rečenica pravi i razliku između tvog i tuđeg dela izlaganja. Najgori utisak na odbrani ostavlja izlaganje u kom se ne razaznaje šta je student uradio, a šta preneo. Kad se to izgovara redovno, razlika je svima jasna bez ijedne dodatne reči na ekranu.

Kako se izlaganje uopšte gradi oko slajdova stoji u tekstu o prezentaciji za odbranu.

Provera pred odbranu

Prođi prezentaciju od prvog do poslednjeg slajda sa četiri pitanja.

1. Ima li ijedan podatak, slika ili tabela bez oznake izvora? To je jedini korak koji se ne preskače.
2. Postoji li svaka oznaka sa slajda na završnom spisku? Kratka oznaka bez reda u spisku je slepa ulica.
3. Izgledaju li sve oznake isto i stoje li na istom mestu?
4. Vidi li se referenca sa udaljenosti? Otvori prezentaciju u režimu prikaza i odmakni se od ekrana.

Ako sva četiri prođu, citiranje u prezentaciji je rešeno. Ostalo je stvar sadržaja, a ne pripisivanja.

Jedna dopuna koja se isplati: proveru radi na uređaju na kom ćeš izlagati, ili bar na projektoru ako je moguće. Sitan tekst koji se na tvom ekranu uredno čita ume da nestane u prikazu sa slabijim kontrastom, a referenca je po pravilu najmanji tekst na slajdu. Ako se posle te probe ispostavi da oznake nisu čitljive, ne povećavaj samo njih — smanji sadržaj slajda i pusti da referenca stane u prostor koji time nastane.