Citiranje tabele i grafikona iz tuđeg rada
Tri načina da tuđa tabela ili grafikon uđu u rad — preuzimanje, prilagođavanje i izrada po tuđim podacima — i kako se izvor piše u svakom.
Kratak odgovor
Tabela ili grafikon iz tuđeg rada nosi izvor odmah uz sebe, u napomeni ispod prikaza, a ne samo u spisku literature. Formulacija zavisi od toga da li si prikaz preuzeo u celini, prilagodio ga ili sam napravio po tuđim podacima.
Tekst koji prepišeš iz tuđeg rada svako prepozna kao tuđ. Tabela ne izaziva isti refleks. Prekucaš je, središ ivice, staviš svoj broj i naslov — i deluje kao da je tvoja, jer si je zaista sam otkucao.
Nije. Prikaz podataka je autorsko delo isto koliko i rečenica, a izbor onoga što u njemu stoji — koje kolone, koji period, koja podela — jeste rad koji je neko obavio. Zato uz svaki preuzet prikaz ide izvor, i to odmah uz njega.
Razlika u odnosu na tekst je u tome gde se izvor piše. Za rečenicu je dovoljna referenca u zagradi ili fusnoti. Za tabelu i grafikon referenca stoji u napomeni ispod prikaza, jer prikaz živi odvojeno od teksta: čitalac ga gleda ne čitajući pasus oko njega.
Tri načina i tri formulacije
Sve što radiš sa tuđim prikazom svodi se na jedan od tri slučaja.
| Šta si uradio | Šta piše u napomeni |
|---|---|
| Preneo prikaz onakav kakav jeste | Izvor: Prezime (godina), str. N. |
| Preneo, ali nešto menjao | Prilagođeno prema: Prezime (godina), str. N. |
| Sam napravio prikaz od tuđih podataka | Izračunavanje autora prema: Prezime (godina), str. N. |
Treći red je onaj koji se najčešće pogrešno reši. Tabela koju si ti sastavio jeste tvoj rad, ali podaci u njoj nisu — i baš zato se izvor piše, sa oznakom da je obrada tvoja. Time istovremeno priznaješ tuđe i prisvajaš sopstveno.
Četvrti slučaj se ponekad javlja i vredi ga razdvojiti od ostalih: prikaz koji si napravio od sopstvenih podataka. Ispod njega ne ide izvor nego napomena o tome odakle podaci potiču — sopstveno istraživanje, godina i uzorak. Prazno mesto ispod tabele ostavlja čitaoca u nedoumici čije je to, pa se napomena piše i tada.
Tačan zapis reference u zagradi zavisi od stila koji predmet traži, pa se proverava u uputstvu predmeta. Ono što se ne menja ni u jednom stilu jeste broj strane — kod tabele je on obavezan, jer se bez njega prikaz u originalu ne može naći.
Šta znači „prilagođeno”
Prilagođavanje nije doterivanje izgleda. Ako si samo promenio font, boju ili debljinu linija, prikaz je i dalje preuzet u celini.
Prilagođeno je kad se promenio sadržaj:
- izostavio si kolone ili redove;
- spojio kategorije;
- preveo zaglavlje na srpski;
- preračunao apsolutne brojeve u procente ili obrnuto;
- spojio podatke iz dve tabele istog izvora u jednu.
Svaka od tih izmena menja ono što čitalac vidi, pa se uz oznaku „prilagođeno” u napomeni dodaje i šta je izmenjeno, ako izmena nije očigledna. Jedna rečenica je dovoljna: „Prikazane su samo tri od osam kategorija iz originalne tabele.”
Ovo nije formalnost. Izbor tri reda od deset može potpuno da promeni sliku, a čitalac koji ne zna da je nešto izostavljeno nema način da to primeti. Kako se skraćena tabela čita i gde se gubi kontekst, razloženo je u tekstu kako se čita tabela.
Grafikon: dodatna dva pitanja
Kod grafikona važi sve isto, plus dve stvari koje se javljaju samo tu.
Kvalitet slike. Grafikon isečen sa ekrana, na kom se ne vide oznake osa i brojevi, ne dokazuje ništa. Ako slika nije čitka, ima dva izlaza: nađi originalni fajl kod izdavača ili sam nacrtaj grafikon po podacima iz teksta i upiši da si ga izradio prema tom izvoru. Kako se slike u rad uopšte postavljaju i potpisuju, stoji u tekstu slike u radu.
Način prikaza koji si nasledio. Kad preuzmeš tuđi grafikon, preuzeo si i njegove odluke — osu koja ne počinje od nule, isečen period, tip prikaza koji preteruje razliku. Te odluke postaju tvoje u očima čitaoca. Šta se pri tome proverava, razloženo je u tekstu kako se čita grafikon.
Ako prikaz ima problem, a podatak ti treba, najčistije rešenje je da grafikon nacrtaš sam sa punom osom i punim periodom, pa u napomeni napišeš da je izrađen prema podacima iz tog izvora.
Kad je i sam izvor nekoga citirao
Čest slučaj: otvoriš članak, u njemu tabela, a ispod tabele već stoji tuđi izvor. Znači da ni taj autor nije vlasnik prikaza.
U tom trenutku imaš dva puta. Bolji je da odeš na original naveden u njihovoj napomeni, otvoriš ga i preuzmeš tabelu odatle — tada citiraš original i usput vidiš da li je posrednik nešto izostavio ili preračunao.
Ako original nije dostupan, citira se lanac: navodi se odakle si prikaz uzeo i uz njega izvor koji je taj rad naveo. Ono što se ne radi jeste da prepišeš samo originalnu referencu iz njihove napomene, kao da si original držao u rukama. Ta greška se otkriva u jednom potezu — dovoljno je da neko otvori original i vidi da tabela tamo izgleda drugačije.
Gde tačno stoji napomena
Raspored je ustaljen i isti kroz gotovo sve stilove:
- Tabela: broj i naslov iznad tabele, napomena sa izvorom ispod nje.
- Slika i grafikon: broj i naslov ispod prikaza, izvor u istom bloku, obično u novom redu.
- Font napomene je manji od osnovnog teksta, obično za jednu ili dve tačke, i isti kroz ceo rad.
Numeracija ide zasebno za tabele i zasebno za slike, i to od početka do kraja rada ili po poglavljima — jedan izbor, dosledno kroz ceo rad.
Izvor naveden ispod prikaza ne oslobađa te obaveze da rad uđe i u spisak literature na kraju. To su dva različita mesta sa dve različite svrhe.
Kada uopšte ne treba preuzimati
Pre nego što tabelu ubaciš, proveri da li ti stvarno treba cela.
Ako iz nje koristiš jedan broj, taj broj ide u rečenicu sa referencom i brojem strane, a tabela ne ide nigde. Rad koji prepiše celu tabelu da bi upotrebio jedan podatak deluje kao popunjavanje strana, i mentor to čita tačno tako.
Ako iz nje koristiš odnos između dve vrednosti, često je bolji sopstveni grafikon sa te dve vrednosti nego tuđa tabela sa dvadeset. Prikaz koji sadrži mnogo više nego što ti treba ne deluje temeljno nego neodabrano. Kada se referenca uopšte stavlja, a kada je podatak opšte poznat, razloženo je u tekstu kada se citira.
Pravilo koje rešava većinu dilema: prikaz ulazi u rad samo ako se u tekstu na njega poziva i ako se o njemu nešto tvrdi. Tabela koju niko ne komentariše je ukras.
Poziv u tekstu ne znači prepričavanje. „Tabela 3 pokazuje raspodelu ispitanika po godinama” ne kaže ništa što se iz tabele već ne vidi. Rečenica koja opravdava prikaz kaže šta iz njega sledi: koji je odnos važan, gde je odstupanje, šta se time potvrđuje ili ne potvrđuje.
Dozvola, a ne samo citat
Za studentski rad koji se predaje na predmetu i ne objavljuje, navođenje izvora je dovoljno.
Ako rad izlazi negde dalje — u zborniku, na sajtu ustanove, u publikaciji — preuzimanje celog prikaza može tražiti i dozvolu nosioca prava, jer citiranje i pravo na umnožavanje nisu isto. Za radove koji se objavljuju to se pita mentora ili urednika pre nego što se prikaz preuzme.
Postoje izvori kod kojih to pitanje ne postoji: podaci iz zvanične statistike i materijal objavljen pod otvorenom licencom. I tada izvor i dalje stoji ispod prikaza — samo je pitanje dozvole rešeno unapred.