Šta impakt faktor govori, a šta ne

Naiđeš na izraz dok biraš izvore ili ga čuješ od mentora: taj časopis ima impakt faktor, onaj drugi nema. Zvuči kao ocena kvaliteta i koristi se tako, a zapravo meri jednu prilično usku stvar.

Impakt faktor je prosek. Uzme se koliko su citata radovi objavljeni u jednom časopisu tokom određenog perioda dobili u nekom kasnijem periodu, pa se taj zbir podeli brojem radova. Rezultat je jedan broj po časopisu, po godini.

To je sve. Iz te definicije sledi gotovo sve što se o toj meri ima reći — i ono što ona govori, i ono što se iz nje neopravdano izvlači.

Šta se tim brojem zapravo meri

Meri se koliko se u proseku citiraju radovi objavljeni u tom časopisu. Ništa više.

Citat je pri tome samo pojavljivanje u tuđem spisku literature. Ne razlikuje se citat iz odobravanja od citata iz osporavanja — rad koji je citiran zato što je pogrešan doprinosi proseku isto kao rad citiran zato što je temeljan.

Prosek uz to znači da se broj lako pomeri. Jedan rad koji je citiran mnogo puta podiže prosek celog časopisa, dok većina ostalih radova u istom broju možda nije citirana nijednom. Raspodela citata je po pravilu vrlo neravnomerna, a prosek to sakriva.

Za tebe kao autora studentskog rada praktična posledica je jednostavna: broj ti govori nešto o vidljivosti časopisa u polju, a ne o tačnosti bilo koje rečenice u njemu.

Vredi znati i da broj nije stalan. Računa se iznova svake godine, za prethodni period, pa se isti časopis kreće gore i dole bez ikakve promene u tome kako radi. Zbog toga podatak prepisan iz starijeg teksta ili sa nečijeg sajta ne mora da važi danas, a rečenica u tvom radu koja ga navodi bez godine nije proverljiva.

Mera opisuje časopis, ne pojedinačan rad

Ovo je najčešća greška u upotrebi i vredi je izgovoriti izričito.

Impakt faktor nema pojedinačan članak. Ima ga časopis. Kad se kaže „taj rad ima visok impakt faktor”, rečeno je nešto što doslovno nije tačno — prenela se osobina celine na jedan njen deo.

Posledica je da iz mesta objavljivanja ne sledi kvalitet konkretnog teksta. U časopisu koji se mnogo citira ima radova koji nisu citirani nikad. U časopisu koji se citira malo ima radova koji su za tvoju temu najbolji postojeći izvor — naročito ako je tvoja tema domaća ili uska.

Zato se izvor i dalje procenjuje tekstom, ne omotom: ko je autor, na čemu je rad rađen, da li je metod opisan i da li nalaz pokriva ono što tvrdi. Ta lista pitanja razložena je u tekstu o proceni pouzdanosti izvora, i ona ostaje ista bez obzira na to gde je tekst objavljen.

Zašto se oblasti međusobno ne porede

Broj se razlikuje po naučnim oblastima toliko da poređenje između njih nema smisla.

Razlozi su tehnički, ne suštinski:

• Koliko se brzo citira. U nekim oblastima se novi radovi citiraju u roku od godinu dana, u drugim tek posle nekoliko godina. Prozor u kom se citati broje pogoduje prvima.
• Koliko izvora ima prosečan rad. Tamo gde radovi rutinski navode stotinu referenci ima mnogo više citata za podelu nego tamo gde ih navode dvadesetak.
• Koliko je polje veliko. Više istraživača znači više radova i više citata, nezavisno od kvaliteta.
• U čemu se objavljuje. U pojedinim oblastima glavni oblik objavljivanja nije članak u časopisu nego knjiga ili zbornik sa konferencije, pa ih ovakve mere slabo pokrivaju.

Iz toga sledi pravilo: broj ima smisla samo u poređenju sa drugim časopisima iste oblasti, i to grubo. Van te granice ne znači ništa.

Šta broj ne vidi

Korisno je znati koje sve informacije u tu meru ne ulaze.

Poslednji red vredi izdvojiti: rad se ponekad povuče posle objavljivanja, a njegovi raniji citati ostaju prebrojani. Prosek se od toga ne menja, a tvrdnja iz tog rada više ne stoji.

Postoje i druge mere koje pokušavaju da neke od ovih nedostataka isprave — neke rangiraju časopise u grupe, neke daju veći značaj citatima iz uticajnih izvora, neke mere autora umesto časopisa. Ovde ih nećemo imenovati, jer se računaju različito i svaka nosi sopstvena ograničenja; ono što im je zajedničko jeste da i dalje broje citate i da nijedna ne meri tačnost.

Gde se u tvom radu uopšte pojavljuje

U seminarskom, maturskom ili diplomskom radu impakt faktor se pojavljuje na dva mesta, i oba su usputna.

Pri izboru izvora. Kad imaš dva rada o istom pitanju i moraš da biraš, mesto objavljivanja je jedan od nekoliko signala — zajedno sa godinom, uzorkom i time da li je rad recenziran. Šta recenzija jeste i šta hvata razloženo je u tekstu o recenziranim časopisima, i to je za studentski rad daleko važnija razlika od bilo kog broja.

Kao znak uz ostale znake. Časopis koji na svom sajtu ističe brojku, a ne opisuje postupak recenzije ni uredništvo, uklapa se u obrazac opisan u tekstu o predatorskim časopisima. Brojka se tamo koristi kao ukras, a ponekad i nije ona za koju se izdaje.

Ono što se u radu ne radi jeste navođenje impakt faktora uz izvore. Rečenica „prema radu objavljenom u časopisu sa visokim impakt faktorom” ne pojačava tvrdnju nego pokazuje da se autoritet traži izvan sadržaja. Tvrdnja se u tekstu potkrepljuje podatkom i metodom, ne mestom objavljivanja.

Šta se koristi umesto njega

Za studentski rad postoji korisnije pitanje od „koliki je broj”: da li polje ovaj izvor prepoznaje?

Odgovor se dobija bez ijedne mere. Potraži rad u pretrazi naučnih tekstova i pogledaj citira li ga iko izvan kruga samog izdanja. Pogledaj da li se isti autori pojavljuju u drugim ozbiljnim izvorima. Pogledaj da li se nalaz koji preuzimaš sreće i kod drugih. Kako se ta pretraga sprovodi stoji u tekstu o pronalaženju kvalitetnih izvora.

Kad su ti potrebni podaci o rangu časopisa — a ponekad jesu, na primer kad mentor traži izvore iz određene kategorije — oni se traže u bazi koju tvoja ustanova koristi, kroz biblioteku. Time dobijaš podatak koji važi za tekuću godinu i za tvoju oblast, umesto brojke prepisane sa nečijeg sajta.

Postoji i pitanje koje studenti retko postave, a najkorisnije je: da li je izvor pravi za ono što tvrdim? Rad iz vrlo viđenog časopisa koji se bavi drugom populacijom, drugim periodom ili drugim pojmom slabije potkrepljuje tvoju rečenicu od skromnije objavljenog rada koji pokriva tačno tvoj slučaj. Podudarnost sa temom nadjačava svaku meru ugleda izdanja.

I poslednje: nijedna od ovih mera ne zamenjuje čitanje. Rad objavljen u najviđenijem časopisu u polju i dalje treba otvoriti, pročitati mu metod i videti dokle nalaz važi. Broj ti štedi vreme pri biranju; ne štedi ti čitanje.