Predatorski časopisi i kako se prepoznaju
Znaci po kojima se sumnjivo izdanje prepoznaje pre citiranja: poziv mejlom, obećan rok objave, naplata bez usluge i uredništvo bez podataka.
Kratak odgovor
Predatorsko izdanje naplaćuje objavljivanje, a recenziju ne sprovodi ili je sprovodi formalno. Prepoznaje se po skupu znakova — obećanom roku objave, naplati bez opisane usluge, uredništvu bez proverljivih podataka i obuhvatu koji pokriva sve oblasti — nikad po jednom znaku samom.
Sumnjiv časopis retko izgleda sumnjivo. Ima sajt, ima brojeve po godinama, ima članke sa apstraktom i spiskom literature. U rezultatima pretrage stoji pored ozbiljnih izdanja i ničim se od njih ne razlikuje na prvi pogled.
Predatorsko izdanje je ono koje naplaćuje objavljivanje, a uslugu zbog koje se plaća — stvarnu recenziju, uređivanje, trajno čuvanje teksta — ne pruža ili je pruža formalno. Za tebe kao autora rada problem nije etički nego praktičan: tvrdnja koju preuzmeš iz takvog članka nije prošla nijedan filter, a referenca u spisku literature stoji pod tvojim imenom.
Ništa u ovom tekstu ne imenuje konkretno izdanje. Takva tvrdnja je tvrdnja o stvarnom subjektu i ne izgovara se olako. Ono što se može opisati jesu znaci — i oni se gotovo uvek javljaju u skupu, ne pojedinačno.
Zašto takav članak uopšte dođe do tvog rada
Do njega se stiže preko obične pretrage. Upišeš termin, dobiješ rezultat, otvori se PDF koji izgleda kao naučni članak, u njemu ima podatak koji ti savršeno odgovara. Nigde na putu nije stajao korak na kom se pita ko ga je objavio.
Treći put je najtiši: sajt izdanja izgleda uredno zato što je prepisan. Opisi postupka recenzije, uslovi za autore i rečenice o etici objavljivanja se kopiraju sa ozbiljnih izdanja, pa deluju poznato i umiruju. Zato se ne gleda da li takav tekst postoji nego da li se ono što piše poklapa sa onim što se na sajtu stvarno vidi — na primer, da li deklarisana dvostruko slepa recenzija ide uz rok objave od nedelju dana.
Drugi put je preko liste literature tuđeg rada. Jedan autor je citirao takav izvor, ti si citirao njega, i tvrdnja se preselila dva puta a da niko nije otvorio original. Kako se do originala vraća opisano je u tekstu o primarnim i sekundarnim izvorima.
Znaci koji se vide sa sajta izdanja
Pre nego što uzmeš ijedan podatak, otvori naslovnu stranu časopisa, ne članka. Pet stvari se vidi za dva minuta.
- Obećan rok objave. Ako sajt najavljuje objavu u roku od nekoliko dana ili dve nedelje od slanja, to je nespojivo sa recenzijom. Čitanje rukopisa od strane dva recenzenta, njihove primedbe i autorova prerada ne staju u taj raspon.
- Naplata bez opisane usluge. Naplata sama po sebi nije znak — postoji uredan model u kom autor ili njegova ustanova plaćaju da bi tekst bio otvoreno dostupan. Znak je cena istaknuta na vidnom mestu bez ijedne rečenice o tome šta se za nju dobija, i bez opisa postupka recenzije.
- Uredništvo bez proverljivih podataka. Imena bez ustanove, bez oblasti, bez ijednog drugog traga u struci. Uzmi dva-tri imena i potraži ih zasebno. Ako se osoba nigde ne pojavljuje osim na tom sajtu, to je težak znak.
- Obuhvat koji pokriva sve. Jedno izdanje koje prima radove iz medicine, prava, obrazovanja, građevine i informatike ne može imati recenzente za sve to.
- Nedoslednost u samom izdanju. Različit prelom od broja do broja, greške u naslovima na naslovnoj strani, spiskovi brojeva sa rupama i linkovi koji ne vode nikuda.
Jedan znak sam po sebi ne dokazuje ništa. Mali domaći časopis ume da ima skroman sajt, a to nije isto. Tri znaka zajedno su dovoljna da izvor ne koristiš.
Znak koji stiže u tvoje sanduče
Poseban slučaj je poziv mejlom. Piše da je uredništvo pročitalo tvoj raniji rad, da te s posebnim zadovoljstvom poziva da pošalješ tekst i da je rok za sledeći broj blizu.
Ozbiljna izdanja tako ne rade. Poruka se prepoznaje po tome što pohvala ne sadrži ništa konkretno iz onoga što si navodno napisao, što je oblast u kojoj radiš imenovana vrlo široko i što se rok pominje pre nego uslovi. Takva poruka je znak o izdanju, ne o tebi.
Kako izgleda sam članak
Kad otvoriš tekst, nekoliko stvari se vidi bez poznavanja oblasti:
- metod je opisan u dve rečenice ili ga uopšte nema, a zaključak je širok;
- spisak literature je kratak i sastavljen od izvora koji se ne mogu naći;
- brojevi u tekstu i brojevi u tabeli se ne poklapaju;
- nema podataka o tome kada je rad primljen, a kada prihvaćen — ozbiljna izdanja ta dva datuma navode i iz razmaka među njima se vidi koliko je recenzija trajala;
- isti autor se u istom broju pojavljuje dva ili tri puta.
Nijedan od ovih znakova ne traži poznavanje oblasti — traži samo da tekst otvoriš pre nego što iz njega izvučeš podatak.
Gde se proverava reputacija
Najbrža provera je posredna: potraži da li iko u oblasti taj časopis citira. Otvori pretragu naučnih radova, upiši ime izdanja i pogledaj pojavljuje li se u spiskovima literature radova koji su objavljeni negde drugde. Ako se izdanje pojavljuje samo u sopstvenim brojevima, nema ga u polju. Kako se ta pretraga koristi opisano je u vodiču za Google Scholar.
Druga provera je kroz biblioteku tvoje ustanove. Bibliotekari rade sa bazama i indeksima u kojima se vidi da li je izdanje uopšte indeksirano i pod kojim uslovima. To je pitanje na koje se odgovara za pet minuta i koje niko ne doživljava kao smetnju.
Za brzo prolaženje kroz sve troje pomaže i ovakav pregled:
| Znak | Šta zapravo govori | Čime se proverava |
|---|---|---|
| Obećan rok objave | recenzije nema ili je formalna | datumi prijema i prihvatanja u samim člancima |
| Naplata bez opisa usluge | plaća se objava, ne uređivanje | strana sa uslovima za autore |
| Uredništvo bez podataka | niko ne odgovara za sadržaj | traženje dva-tri imena zasebno |
| Obuhvat svih oblasti | nema ko da recenzira | pregled naslova u poslednja dva broja |
| Nema citata izvan izdanja | polje ga ne priznaje | pretraga imena izdanja u spiskovima literature |
Treća provera je pitanje mentoru, i ono je najmanje neprijatno od svih: „Da li je ovo izdanje u našoj oblasti ozbiljno?” Mentor zna polje i odgovoriće iz prve.
Postoje i javno dostupne liste sumnjivih izdavača. Njima se treba služiti oprezno: pojavljivanje na takvoj listi je nečija ocena, ne presuda, a spiskovi zastarevaju. Koristi ih kao povod za dodatnu proveru, ne kao završni dokaz — i nijednu takvu listu ne citiraj u radu kao izvor tvrdnje o konkretnom časopisu.
Šta ako si već citirao takav izvor
Ne briše se u panici. Redosled je jednostavan.
Prvo pogledaj koju tvrdnju taj izvor nosi u tvom radu. Ako je reč o podatku, potraži isti podatak na drugom mestu — uredna izdanja, zvanična statistika, udžbenik. Ako se potvrdi, zameni referencu i tekst ostaje. Ako se ne potvrdi, tvrdnja izlazi iz rada zajedno sa izvorom.
Ako je reč o tuđem tumačenju, a ne o podatku, najčešće se ceo pasus može prepisati oko nekog drugog izvora koji istu stvar govori pouzdanije. Kriterijumi po kojima se ta zamena procenjuje razloženi su u tekstu o proceni pouzdanosti izvora.
Ono što se ne radi jeste zadržavanje reference „da spisak ne bude prekratak”. Prekratak spisak literature je manja primedba od jedne reference koju član komisije otvori i vidi šta je.
Kada sumnjiv izvor ipak nije predatorski
Postoje izdanja koja liče, a nisu. Novopokrenut časopis nema citate jer još nije stigao da ih ima. Časopis male ustanove ima skroman sajt jer nema ko da ga održava. Regionalno izdanje na srpskom jeziku neće biti u velikim međunarodnim indeksima, a to ne znači da recenziju ne sprovodi.
Razlika se meri istim pitanjem kao kod svakog drugog izvora: da li se vidi ko odgovara za sadržaj i po kom postupku je tekst prošao. Šta recenzija hvata, a šta ne, i kako se uopšte proverava da li je izdanje recenzirano, stoji u tekstu šta znači recenzirani časopis.