Kada biraš između dve teme
Četiri pitanja koja razdvajaju zanimljivu temu od izvodljive, kako se obe teme testiraju u jedno popodne i šta se radi kad ostanu izjednačene.
Situacija je česta i traje duže nego što treba. Dve teme, obe se dopadaju, obe deluju izvodljivo, a odluka se odlaže nedeljama. Za to vreme nijedna se ne radi.
Razlog za zastoj je gotovo uvek isti: porediš ih po tome koliko su zanimljive. To je jedino merilo po kom se ne može odlučiti, jer zanimljivost ne postaje vidljiva dok ne počneš da radiš — a ne možeš da počneš dok ne odlučiš.
Izlaz je da ih poređaš po merilima koja se mogu proveriti za jedno popodne. Posle takve provere jedna tema skoro uvek jasno vodi, i to obično nije ona koja je bila zanimljivija na početku.
Četiri pitanja
Postavljaju se obema temama, istim redom, i odgovara se u jednoj rečenici po pitanju.
1. Koje pitanje tema postavlja? Napiši ga u obliku pitanja, ne naslova. „Uticaj društvenih mreža na mlade” nije pitanje. „Da li se način informisanja učenika završnih razreda razlikuje po tipu škole?” jeste. Tema koja se ne da pretvoriti u pitanje nije tema nego oblast, i ona će se raspasti negde oko trećeg poglavlja.
2. Odakle dolazi građa? Imenuj konkretan izvor — bazu, izveštaj, skup dokumenata, ljude sa kojima bi razgovarao. „Ima toga puno na internetu” je odgovor koji znači da nemaš izvor. Kako se to proverava za pola sata, stoji u tekstu da li tema ima dovoljno izvora.
3. Šta rad tvrdi na kraju? Pokušaj da napišeš zaključak unapred, u dve rečenice, sa izmišljenim ishodom. Ako to možeš, tema ima ishod. Ako zaključak ispadne „tema je značajna i zahteva dalja istraživanja”, nema ga.
4. Šta može da krene naopako? Jedna rečenica po temi. Pristup koji zavisi od tuđe volje, podaci koji možda ne postoje u traženom obliku, postupak koji ne poznaješ. Kako se ti rizici mere i ublažavaju, razloženo je u tekstu koliko je tema rizična.
Kako izgleda kad se popuni
Odgovori se pišu jedan pored drugog, jer se poređenjem vidi ono što se pojedinačno ne vidi.
| Pitanje | Tema A | Tema B |
|---|---|---|
| Pitanje rada | jasno, usko | široko, više pitanja odjednom |
| Građa | jedan izveštaj, dostupan odmah | traži dozvolu ustanove |
| Ishod | vidi se šta se tvrdi | zaključak bi bio opis stanja |
| Rizik | podaci idu do prošle godine | ako dozvola ne stigne, nema rada |
Tabela ovako popunjena rešava odluku sama. Tema B nije lošija tema — ona je tema za koju bi ti trebalo više vremena i više sreće.
Ako se posle popunjavanja i dalje ne vidi razlika, znak je da odgovori nisu dovoljno konkretni. Vrati se na pitanje broj dva i imenuj izvor sa nazivom, godinom i načinom pristupa.
Test od jednog popodneva
Papir ne zamenjuje dodir sa materijalom. Za obe teme uradi isto, sat po temi:
- Pretraži literaturu i otvori pet radova koji su najbliži temi. Ne čitaj ih cele — pogledaj apstrakte i spiskove literature.
- Otvori stvarnu građu, ne njen opis. Spusti se do tabele, dokumenta ili baze i pogledaj šta u njoj zaista postoji.
- Napiši nacrt plana poglavlja, pet naslova, bez razmišljanja.
- Zapiši koliko ti je bilo teško i šta te je usput zaustavilo.
Četvrti korak je onaj koji se preskoči, a nosi najviše. Otpor koji osetiš pri traženju građe je dobar pokazatelj: tema na kojoj si za sat vremena našao tri upotrebljiva izvora i jednu tabelu neće te iznenaditi u trećem mesecu.
Posle ta dva sata znaš znatno više nego posle dve nedelje razmišljanja. Najčešći ishod je da se jedna tema pokaže kao već napisana — literatura je obimna i sve što bi ti rekao neko je rekao — a druga kao nešto gde još ima mesta.
Kad su izjednačene
Ako posle svega stoje ravnopravno, odlučuju merila drugog reda. Poređana po tome koliko stvarno utiču na ishod:
- Blizina mentorovoj oblasti. Tema bliska onome čime se mentor bavi donosi bolje primedbe, brže odgovore i sigurnije vođenje. Kako se to utvrđuje, razloženo je u tekstu tema po meri mentora.
- Veza sa onim što dalje radiš. Tema koja ti kasnije služi — za nastavak studija, za praksu, za posao — vredi više od podjednako dobre teme koja se posle odbrane zatvara.
- Postojeći materijal. Ako si za jednu temu već čitao, prikupljao ili slušao predmet, to je nedelja dana prednosti.
- Teža tema, ako je rok dalek. Kad vremena ima, uža i zahtevnija tema daje bolji rad. Kad ga nema, to je luksuz.
Ono što ne odlučuje: koja tema zvuči ozbiljnije u naslovu i koja bi se bolje ispričala na odbrani. Oba merila se odnose na utisak, a rad se piše šest meseci.
Ne odlučuje ni to što je jednu temu neko već radio na tvom fakultetu. Isti predmet obrađen na drugoj građi, u drugom periodu ili sa drugim pitanjem je nov rad — a postojeći rad ti je tada koristan, jer pokazuje šta je već pokriveno i gde je ostalo mesta.
Kad je jedna tema preširoka, a druga preuska
Čest par. Ovo nije izbor između dve teme nego dva posla na istoj.
Preširoka tema se sužava izborom jednog slučaja, jednog perioda, jedne grupe. To je lak posao i radi se u jednom razgovoru.
Preuska tema se proširuje kontekstom, poređenjem ili dodatnim pitanjem — i tu treba biti oprezan, jer uska tema nije isto što i prazna. Kako se to razlikuje, razloženo je u tekstu kada je tema preuska.
Ako obe teme posle ovog koraka i dalje stoje, biraj onu koju si upravo uspeo da preformulišeš. To što si je lakše pomerio znači da je bolje razumeš.
Šta se pita mentora, a šta se rešava samo
Na razgovor se ne ide sa pitanjem „koja vam se od ove dve više dopada”. To pitanje prebacuje odluku i daje odgovor koji ništa ne objašnjava.
Ide se sa popunjenom tabelom i sa jednim konkretnim pitanjem po temi. Na primer: „Za temu A imam podatke samo do prošle godine — da li je to dovoljno?” i „Za temu B bi bila potrebna saglasnost ustanove; da li se to kod nas obično dobija?” Na takva pitanja mentor odgovara iz iskustva i odgovor se dobija odmah.
Ono što mentor zna, a ti ne možeš da proveriš, jesu tri stvari: da li je tema u toj sredini već obrađivana do kraja, koliko se realno čeka na dozvole i da li postoji neko ko ti može pomoći oko postupka koji ne poznaješ. Sve ostalo iz prethodnih koraka utvrđuješ sam, i bolje je da dođeš sa utvrđenim nego sa dilemom.
Odluka i šta se sa drugom temom radi
Odluka se donosi u roku koji sam postaviš, i taj rok je kratak: nekoliko dana posle testa. Odlaganje preko toga ne donosi novu informaciju, samo oduzima vreme od rada.
Kad odlučiš, zapiši u dve rečenice zašto. Taj zapis ti kasnije služi dvaput — na prvom razgovoru sa mentorom i na odbrani, gde je „zašto ste izabrali ovu temu” jedno od pitanja koja se najčešće postavljaju.
Drugu temu ne brišeš. Sačuvaj beleške u posebnom fajlu: ona je gotova rezervna varijanta ako se sa izabranom zapne u prve dve nedelje, a ponekad i tema sledećeg rada, seminarskog ili završnog.