Koliko je tema rizična
Četiri rizika koja se vide pre prijave teme: pristup, podaci, vreme i nepoznata oblast. Kako se svaki proverava, kako se ocenjuje i čime se ublažava.
Tema koja propadne retko propadne zato što je bila loša. Propadne zato što je nešto u njoj zavisilo od tuđe volje, tuđeg rasporeda ili podatka koji na kraju nije postojao.
Ono što se zove „tema je bila prezahtevna” gotovo uvek je jedan od četiri konkretna rizika, i sva četiri se vide pre prijave — pod uslovom da ih neko potraži. Provera traje sat vremena i radi se pre nego što tema ode na potvrdu, dok je promena besplatna.
Rizik nije razlog da se tema odbaci. Rizik je razlog da se unapred zna gde se može zapeti i šta se tada radi.
Rizik 1: pristup
Prvo pitanje je da li rad zavisi od nekoga ko nije ti.
Pristup ulazi u rad na više načina nego što se očekuje: ustanova u kojoj bi radio istraživanje, preduzeće čije podatke koristiš, ljudi koje treba intervjuisati, baza koja traži nalog, arhiv koji radi tri dana nedeljno, dozvola etičkog tela ako se radi sa ispitanicima.
Kako se proverava:
- Traži potvrdu, ne saglasnost u razgovoru. „Naravno, javite se” nije pristup. Pristup je napisan termin, kontakt osobe koja stvarno odlučuje i podatak o tome šta joj treba od tebe.
- Pitaj koliko traje odobrenje. Na nekim mestima dva dana, na nekima dva meseca. Taj broj ulazi u plan, ne u nadu.
- Proveri da li pristup pokriva i upotrebu. Ponekad smeš da vidiš podatke, ali ne i da ih objaviš u radu. To se saznaje unapred, ne pri pisanju.
Ublažavanje: nađi drugi izvor iste vrste pre nego što ti prvi zatreba. Dve firme umesto jedne, dve ustanove umesto jedne. Ako se jedna povuče, rad ne staje.
Koga se tačno pita, šta se dogovara unapred i zašto sve to ide pre prijave teme, razloženo je u tekstu tema koja traži nečiju dozvolu.
Rizik 2: podaci
Drugi rizik je da građa postoji, ali ne u obliku koji ti treba.
Najčešće se javlja u tri oblika. Podaci postoje, ali za pogrešan period. Postoje, ali agregirani tako da se tvoje pitanje iz njih ne vidi. Postoje, ali kroz godine merene na različit način, pa se ne mogu porediti.
Provera je mehanička i traje petnaest minuta: otvori podatak, ne opis podatka. Spusti se do stvarne tabele, izveštaja ili dokumenta i pogledaj koje kolone postoje, za koje godine i po kojoj podeli. Naslov izvora obećava više nego što sadržaj drži, i to skoro uvek.
Poseban slučaj je sopstveno prikupljanje. Ako rad zavisi od upitnika, unapred proceni koliko odgovora realno stiže, a ne koliko bi ti trebalo. Stopa odziva koja je niža od očekivane ne obara rad, ali menja ono što se iz njega sme tvrditi.
Ublažavanje: formuliši pitanje tako da ima odgovor i na manjem obimu građe. Rad koji radi sa tri slučaja ume da bude dobar; rad koji je planiran na trideset, a dobije tri, izgleda kao neuspeh iako je nalaz isti.
Rizik 3: vreme
Treći rizik je jedini koji se može izračunati, i baš zato se najčešće previdi.
Svaka tema ima korake koji se ne mogu ubrzati. Ako rad zavisi od ciklusa — semestra, izveštajnog perioda, sezone, roka za dostavu podataka — taj ciklus ide svojim tempom bez obzira na tvoj rok.
Test koji rešava većinu slučajeva: uzmi datum predaje i računaj unazad. Formatiranje i završna provera, mentorovo čitanje i tvoje ispravke, pisanje, obrada građe, prikupljanje, dogovaranje pristupa. Ako se pri tom računanju nađeš u prošlosti, tema nije rizična nego neizvodljiva u tom roku.
Dve stvari koje se pri računanju uvek potcene: čekanje na tuđe odgovore i vreme koje mentor treba da pročita tekst. Nijedno ne zavisi od tvog truda.
Koliko koja faza realno traje razloženo je u tekstu koliko traje pisanje rada, a način da se rok drži kad se već primakao u tekstu kada rok stiže.
Ublažavanje: postavi tačku odluke. „Ako do petnaestog nemam pristup, radim varijantu B.” Varijanta B se smišlja dok je mirno, ne kad je kasno.
Rizik 4: oblast
Četvrti rizik je najtiši, jer se ne oseti na početku. Tema koja traži postupak koji ne poznaješ — statističku obradu, pravnu analizu, rad sa arhivskom građom, programiranje — troši vreme na učenje koje nisi planirao.
To ne znači da se takva tema izbegava. Znači da se uči trošak. Postupak koji ti je nov ne uzima nedelju dana nego dve, i to uz pomoć nekoga ko ga poznaje.
Tri pitanja koja to rešavaju unapred:
- Ko će mi objasniti kad zapnem? Ako odgovor ne postoji, rizik je visok bez obzira na tvoju spremnost da učiš.
- Postoji li rad koji je isti postupak već sproveo? Takav rad služi kao obrazac i skraćuje učenje na trećinu.
- Mogu li da probam na malom uzorku? Jedan popodnevni pokušaj na deset jedinica pokazuje da li postupak razumeš, i to pre nego što se za njega vežeš.
Kako se ulazi u oblast koja ti nije bliska, a da tekst ne ispadne površan, opisano je u tekstu kada je tema van tvoje oblasti.
Kako se rizici mere zajedno
Jedan visok rizik se nosi. Dva se nose uz plan. Tri znače da tema treba da se pomeri.
Prođi kroz tabelu i uz svaki rizik napiši nisko, srednje ili visoko:
| Rizik | Visoko je kad | Ublažavanje |
|---|---|---|
| Pristup | zavisiš od jedne ustanove ili jedne osobe | drugi izvor iste vrste, unapred |
| Podaci | nisi otvorio stvarnu građu, samo njen opis | pitanje koje radi i na manjem obimu |
| Vreme | računanje unazad te odvede u prošlost | tačka odluke sa datumom |
| Oblast | postupak ti je nov i nemaš koga da pitaš | probni prolaz na deset jedinica |
Peti red koji se često dodaje jeste literatura, ali ona ima sopstvenu proveru i ne meša se sa ovima — kako se radi, stoji u tekstu da li tema ima dovoljno izvora.
Šta se radi sa visokim rizikom
Tri poteza, poređana po tome koliko košta.
Suzi zavisnost. Najjeftinije. Tema ostaje ista, ali se menja ono što je čini ranjivom: umesto tri ustanove jedna koja je dostupna, umesto celog perioda tri godine koje su uporedive.
Napravi varijantu B unutar iste teme. Isto pitanje, drugi put do odgovora. Ako intervjui ne budu odobreni, ostaje analiza dokumenata koje ta ustanova objavljuje. Varijanta B se piše u dve rečenice i čuva.
Promeni temu. Najskuplje, a ponekad jedino ispravno. Ako su pristup i vreme oba visoki, a varijante B nema, promena pre prijave košta jedan razgovor; promena posle prijave košta postupak, a ponekad i rok. Šta se od već napisanog teksta u tom slučaju može preneti i kada je promena skuplja od dovršavanja, razloženo je u tekstu kada se tema menja usred rada.
Rizik koji se mentoru kaže, a ne krije
Postoji navika da se pred mentorom rizik ublaži, jer se misli da bi priznanje oslabilo predlog. Radi obrnuto.
Predlog uz koji stoji rečenica „najveći rizik je pristup podacima preduzeća, a ako ne uspe, radim sa javno dostupnim izveštajima” čita se kao predlog nekoga ko je razmislio. Mentor tada ili potvrdi plan, ili odmah kaže gde je rizik veći nego što misliš — a to je nalaz koji sam ne bi dobio.
Ono što se ne radi jeste prećutkivanje rizika koji znaš. Kad se dva meseca kasnije ispostavi, razgovor više nije o temi nego o roku.