Kako proširiti rad koji je prekratak, a da ne bude vata
Sedam načina da rad dobije strane kroz sadržaj — dokazi, ograničenja, poređenja i metod — i spisak postupaka koji samo napune prostor i vrate rad na doradu.
Rad ima dvanaest strana, traži se dvadeset, a tema deluje iscrpljeno. Prvo što treba razdvojiti: da li je tekst kratak zato što je tema preuska, ili zato što je obrada plitka. To su dva različita problema sa dva različita rešenja, a sve ostalo je popunjavanje prostora koje mentor prepozna u prvom čitanju.
Ako si o svakom pitanju rekao jednu rečenicu i prešao dalje, obrada je plitka — i prostor se dobija produbljivanjem. Ako si o svemu rekao sve što se ima reći, tema je preuska — i prostor se dobija dodavanjem jedne nove dimenzije, uz dogovor sa mentorom.
Brz test: uzmi svako poglavlje i pitaj se ima li u njemu bar jedan dokaz iz izvora i bar jedna rečenica tvog tumačenja. Poglavlja u kojima fali jedno ili drugo su ona koja treba da rastu. Obično ih ima više nego što očekuješ, i tu je najčešće celih pet do osam strana.
Sedam načina koji dodaju sadržaj
1. Dokaz za tvrdnje koje ga nemaju
Prođi kroz tekst i podvuci svaku tvrdnju bez reference. Svaka takva tvrdnja je mesto gde nedostaje pola pasusa: podatak iz izvora, nalaz istraživanja, primer. To je najpošteniji način da rad naraste, jer u isto vreme popravlja i ocenu.
Gde se traže izvori i kako se pretraga formuliše: kako pronaći kvalitetne izvore.
2. Suprotan stav
Za svaku važnu tvrdnju u radu postoji autor ili nalaz koji je dovodi u pitanje. Odeljak koji predstavi taj drugi stav, pa objasni zašto ti ipak ostaješ pri svom, dodaje jednu do dve strane i podiže nivo rada. Tekst koji zna svoje protivargumente čita se kao ozbiljniji od teksta koji ih ignoriše.
Kako se to izvodi bez pretvaranja u prepričavanje: argumentacija u akademskom radu.
3. Ograničenja i pretpostavke
Šta tvoj zaključak ne pokriva? Na koji uzorak, period, oblast se odnosi? Šta bi ga moglo oboriti? Odeljak o ograničenjima je kratak — pola strane do strane — ali ga komisija posebno traži, naročito na završnim radovima.
4. Metod opisan tako da se može ponoviti
Ako rad ima empirijski deo, opis postupka je često skraćen na tri rečenice. Pun opis obuhvata: ko ili šta je obuhvaćeno, koliko, kada, kako je prikupljano, kako je obrađeno, šta je izostavljeno i zašto. To je lako strana i po, a i nužan deo rada.
5. Poređenje
Uvedi drugu tačku posmatranja: drugi period, druga zemlja, druga delatnost, drugi pristup. Poređenje gotovo automatski daje strukturu — kriterijumi, tabela, tumačenje razlika — i obično nosi dve do tri strane.
Pazi samo da poređenje služi tvom pitanju. Poređenje ubačeno radi obima prepoznaje se po tome što se u zaključku ne pominje.
6. Primer ili mali slučaj
Jedan konkretan slučaj kroz koji provlačiš ono što si teorijski izložio. Ne mora biti veliko istraživanje: analiza jednog dokumenta, jedne prakse, jednog projekta. Dobijaš strane, a rad prestaje da bude čist pregled literature.
7. Tumačenje koje nedostaje
Najbrži prolaz od svih. Pronađi svaki pasus koji se završava citatom ili podatkom i dodaj rečenicu ili dve: šta to znači za tvoju temu, zašto je važno, kako se odnosi na prethodni nalaz. Ako takvih mesta ima dvadeset, to je više od dve strane — i to strana koje nose ocenu. Obrazac je opisan u tekstu kako se piše pasus.
Šta se ne radi
Ovi postupci povećavaju broj strana, a smanjuju vrednost rada. Iskusan mentor ih vidi za minut.
| Postupak | Zašto se primeti |
|---|---|
| Duži citati umesto parafraze | Udeo tuđeg teksta raste, a tvoj doprinos ne |
| Opšti uvod o istoriji pojma | Nema veze sa pitanjem rada |
| Font, prored i margine van propisa | Prvo što se proveri |
| Slike i grafikoni bez komentara | Slika bez tumačenja ne dokazuje ništa |
| Ponavljanje istog u uvodu, tekstu i zaključku | Čita se kao nedostatak građe |
| Nabrajanje definicija pet autora | Definicije se navode kad se biraju, ne kad se gomilaju |
| Preširoke rečenice sa ogradama | Dužina raste, jasnoća pada |
Posebno o slikama i tabelama: one legitimno zauzimaju prostor kad su komentarisane. Tabela iz koje u tekstu čitaš dva nalaza i objašnjavaš razliku je sadržaj. Tabela ubačena bez ijedne rečenice o njoj je popuna.
Kad je tema stvarno preuska
Ako si iskoristio sve iz prethodnog spiska i i dalje fališ pet strana, tema verovatno ne nosi traženi obim. Rešenje je proširenje teme za jednu dimenziju, ne za tri:
- Vreme — posmatraj duži period, pa uvedeš razvoj.
- Prostor — dodaj poređenje sa još jednom sredinom.
- Grupa — uključi još jednu delatnost, uzrast ili kategoriju.
- Nivo — spusti se sa opšteg na konkretan slučaj, ili se sa slučaja popni na tip.
Kako se prepozna da je tema preuska još pre pisanja, dok je promena jeftina, razloženo je u tekstu kada je tema preuska. Bitno je da izmenu potvrdiš sa mentorom pre nego što je napišeš, jer menja naslov, cilj i ponekad strukturu rada. Mejl od dve rečenice sa predlogom nove formulacije je dovoljan.
Redosled rada kad fali pet strana
Kad je vreme ograničeno, isplati se ovaj redosled — počinje od poslova koji najviše daju po utrošenom satu:
- Tumačenja na kraju pasusa koji se završavaju tuđim glasom.
- Reference za tvrdnje koje ih nemaju.
- Ograničenja i pretpostavke.
- Pun opis metoda, ako rad ima empirijski deo.
- Odeljak sa suprotnim stavom.
- Poređenje ili mali slučaj.
Prva tri se obično završe za jedno popodne i daju dve do tri strane. Poslednja dva traže dan ili dva, ali nose i najviše u oceni.
Koliko koji zahvat donosi
Gruba procena za rad srednjeg obima, da bi znao čime da počneš:
| Zahvat | Tipičan dobitak | Koliko traje |
|---|---|---|
| Tumačenja na krajevima pasusa | 1,5–2,5 strane | pola dana |
| Reference za nepotkrepljene tvrdnje | 1–2 strane | dan |
| Ograničenja i pretpostavke | 0,5–1 strana | dva sata |
| Pun opis metoda | 1–1,5 strana | pola dana |
| Odeljak sa suprotnim stavom | 1–2 strane | dan |
| Poređenje ili slučaj | 2–3 strane | dva do tri dana |
Tri gornja reda su ono što se stigne i kad rok pritiska; donja tri traže da imaš nedelju dana. Ako je nemaš, redosled poteza pred rok je u tekstu šta raditi kada rok stiže.
Znak da si prešao u vatu
Dok pišeš dodatke, korisno je imati jedan kriterijum pri ruci. Posle svakog novog pasusa pitaj se: da li bi ovaj pasus postojao da mi ne fali obim?
Ako je odgovor „da, ovo je ionako nedostajalo” — dobar dodatak. Ako je „ne, ovo sam napisao da popunim” — brisanje je jeftinije od objašnjavanja na odbrani zašto u radu stoji strana koja nema veze sa pitanjem.
Drugi kriterijum je proporcija. Ako posle proširivanja teorijski deo zauzima tri četvrtine rada, a analiza četvrtinu, odnos je pogrešan bez obzira na ukupan broj strana — rastao je deo koji je lakše pisati, a ne deo koji se ocenjuje.
Provera pre predaje
Rad je stvarno proširen, a ne naduvan, ako prolazi ove provere:
- Svako novo poglavlje se pominje u zaključku. Ako se ne pominje, ono ne pripada radu.
- Traženi obim je proveren u uputstvu, ne pretpostavljen. Kako se obim izvodi i šta se u njega broji: koliko dugačak treba da bude rad.
- Udeo doslovnih citata nije porastao. Ako jeste, dodat je tuđ tekst, ne tvoj.
- Prve rečenice pasusa i dalje prave liniju. Umetanje odeljaka lako prekine tok.
- Sadržaj i numeracija su ažurirani. Nova poglavlja menjaju sve brojeve ispod sebe.
- Format nije diran. Ako si u nekom trenutku menjao prored, vrati ga na propisanu vrednost.
Ako se pri tome ispostavi da si otišao preko gornje granice — suprotan postupak je opisan u tekstu kako skratiti rad. Dobra vest je da je skraćivanje mnogo lakši posao od proširivanja.