Čikaški stil citiranja

Čikaški stil nije jedan sistem citiranja nego priručnik koji sadrži dva. Zbog toga odgovor „radimo po Čikagu“ još ništa ne znači — prva odluka nije oblik reference nego koja se od dve varijante koristi.

• Napomene i bibliografija. Izvor ide u fusnotu, na kraju rada stoji bibliografija. Koristi se u istoriji, istoriji umetnosti, filozofiji, teologiji i u radovima koji se oslanjaju na građu.
• Autor–datum. Izvor ide u zagradu u tekstu, na kraju stoji spisak referenci. Koristi se u prirodnim i delu društvenih nauka.

Podaci o izvoru su u obe varijante isti. Razlikuju se mesto na kom stoje i redosled kojim se nižu. Uputstvo predmeta bira varijantu; ako ne kaže, gleda se šta koriste radovi u toj oblasti.

Varijanta sa napomenama

U tekstu stoji broj u eksponentu, na kraju rečenice. Sve ostalo je dole.

Prva napomena za jedan izvor je puna:

Ana Petrović, Naslov knjige (Beograd: Izdavač, 2021), 45.

Svaka sledeća napomena za isti izvor je skraćena:

Petrović, Naslov knjige, 78.

Jedinica u bibliografiji izgleda drugačije:

Petrović, Ana. Naslov knjige. Beograd: Izdavač, 2021.

Tri razlike između napomene i bibliografske jedinice nisu proizvoljne i vredi ih zapamtiti kao pravilo, a ne kao izgled:

1. Redosled imena. U napomeni ime pa prezime, u bibliografiji obrnuto — jer se bibliografija ređa azbučnim redom, a napomena se čita kao deo rečenice.
2. Znakovi. Napomena je povezana zarezima, bibliografska jedinica tačkama.
3. Podaci o izdanju. U napomeni stoje u zagradi, u bibliografiji bez nje.

Članak u časopisu, po istom obrascu:

Napomena: Ana Petrović, „Naslov članka“, Naziv časopisa 15, br. 3 (2021): 47.

Bibliografija: Petrović, Ana. „Naslov članka“. Naziv časopisa 15, br. 3 (2021): 45–52.

Razlika u strani nije greška: napomena nosi tačnu stranu sa koje je podatak uzet, a bibliografija raspon koji članak zauzima.

Oznaka ibid. se i dalje sreće, ali novija izdanja priručnika savetuju skraćen oblik umesto nje. Razlog je praktičan: ibid. postaje netačan čim se između dve fusnote ubaci pasus sa drugim izvorom, a to se dešava pri svakoj prepravci. Skraćen oblik je tačan uvek.

Varijanta autor–datum

(Petrović 2021, 45)

Bez zareza između prezimena i godine, sa zarezom pred stranom. U spisku referenci godina se pomera odmah iza autora — to je vidljivi znak ove varijante:

Petrović, Ana. 2021. Naslov knjige. Beograd: Izdavač.

Ko poznaje sisteme autor–godina, ovde nema šta novo da nauči osim rasporeda zareza. Kako se ti sistemi međusobno razlikuju i koliko košta prelazak: APA, Harvard i fusnote.

Zašto istorija i pravo idu na napomene

Ovo nije tradicija nego posledica toga kako izgledaju izvori u tim oblastima.

Izvor često nema ni autora ni godinu. Arhivski dokument ima fond, kutiju, signaturu i ponekad datum. Zagrada oblika (autor godina) za takav izvor nema šta da prikaže; fusnota ima mesta za ceo opis.

Pravni izvor se navodi lancem podataka. Naziv akta, glasilo u kome je objavljen, broj i godina, pa član i stav — a uz to i podatak o izmenama, ako ih je bilo. To u zagradu usred rečenice ne staje, i kad bi stalo, rečenica bi postala nečitljiva.

Gustina izvora je drugačija. Pasus istorijskog rada ume da se oslanja na pet izvora odjednom. Pet zagrada u jednom pasusu prekida čitanje pet puta; jedna fusnota nosi svih pet i ne dodiruje tekst.

Napomena često nosi argument, ne samo izvor. U istoriji i pravu je uobičajeno da fusnota kaže da drugi izvor tvrdi suprotno, ili da je podatak sporan. To nije evidencija nego deo rasprave, i u zagradu ne može. Razlika između fusnote koja nosi izvor i one koja nosi komentar objašnjena je u tekstu fusnota ili zagrada.

Zajednička posledica sva četiri razloga je ista: tekst ostaje proza. U oblastima u kojima je rečenica sama po sebi rezultat rada, to nije sitnica.

Građa koja ne liči na knjigu

Arhivski dokument. Navodi se ono čime ga arhiv sam označava: naziv arhiva, fond, kutija ili fascikla, oznaka dokumenta, datum ako postoji. Redosled prepiši sa signature, ne izmišljaj — svaki arhiv ima sopstven način označavanja i tvoja jedinica treba da vodi čitaoca do istog mesta.

Pravni akt. Naziv akta, glasilo, broj i godina objavljivanja, pa član i stav na koji upućuješ. Ako je akt menjan, navodi se i to, jer se član na koji se pozivaš možda odnosi na verziju koja više ne važi.

Izvor preuzet iz drugog izvora. U fusnoti se to jasno kaže — podatak iz jednog dela navedenog prema drugom. Zašto se to nikada ne prikriva i kada je dozvoljeno: primarni i sekundarni izvori.

Tehnički deo

Fusnote se ubacuju isključivo preko funkcije za fusnote u tekst procesoru, nikad ručno otkucanim brojem. Ručni brojevi se ne prenumerišu kad ubaciš novu fusnotu u sredinu, a to se otkrije tek pred predaju, kad se više nema vremena.

Ako rad ima mnogo napomena, vredi odlučiti ostaju li na dnu strane ili idu na kraj rada. Razlika između te dve mogućnosti i posledice po čitanje: šta je fusnota a šta endnota.

Autori, prevodioci i izdanja

Nekoliko detalja koji se u ovom stilu ponašaju drugačije nego u sistemima autor–godina.

Strana se navodi golim brojem. U napomeni stoji 45, ne str. 45. Oznaka se dodaje samo tamo gde bi bez nje bilo nejasno šta broj znači, na primer kod izvora koji uz stranu ima i broj toma.

Dva ili tri autora navode se svi. U napomeni svi idu redom ime pa prezime; u bibliografiji se obrće samo prvi, jer se po njemu ređa:

Napomena: Ana Petrović i Marko Jovanović, Naslov knjige…

Bibliografija: Petrović, Ana, i Marko Jovanović. Naslov knjige…

Kod većeg broja autora napomena se skraćuje, a bibliografija ne. Uobičajeno je da u fusnoti stoji prvi autor i oznaka za ostale, a da bibliografska jedinica navede sve. Koliko autora je granica, razlikuje se po izdanjima priručnika i po uputstvima — to je stavka koju treba proveriti, a ne pogoditi.

Prevodilac i izdanje idu posle naslova. Naslov knjige, prev. Ana Petrović, 2. izd. Kad se pozivaš na prevod, u referenci stoji izdanje koje si zaista čitao.

Izvor bez autora, datuma ili strana

Bez autora. Jedinica počinje naslovom i po njemu ulazi u azbučni red. Ustanova koja stoji iza sadržaja vodi se kao autor kad postoji; izmišljati autora ne treba.

Bez datuma. Umesto godine ide ustaljena oznaka da datuma nema. Kada je izvor bez datuma uopšte upotrebljiv i gde se datum još može naći: izvor nema datum.

Bez strana. Kod internet izvora se umesto broja strane navodi naslov odeljka ili redni broj pasusa, tako da čitalac stigne do istog mesta. Isti princip, sa vremenom umesto strane, važi i za snimke: citiranje videa i podkasta.

Adresa i datum pristupa. Adresa ide na kraj jedinice. Datum pristupa se dodaje kad sadržaj može da se promeni ili kad izvor nema datum objavljivanja; deo uputstava ga traži uvek, pa i to vredi proveriti pre nego što se spisak sređuje.

Najčešće greške

• Puna napomena ponovljena svaki put. Posle prve se ide na skraćen oblik; ponavljanje punog opisa duplira dužinu fusnota bez ijedne nove informacije.
• Bibliografska jedinica napisana kao napomena. Ime pre prezimena i zarezi umesto tačaka — znak da je jedinica prekopirana iz fusnote bez prerade.
• Mešanje dve varijante. Fusnote sa punim podacima i zagrade sa autor–godina u istom radu. Vidi se odmah i gore je od pogrešno izabrane varijante.
• Netačan ibid. posle ubačenog pasusa.
• Strana u napomeni data kao raspon kad je citat sa jedne strane.
• Bibliografija koja ne odgovara napomenama. Svaki izvor iz napomena mora biti u bibliografiji, i obrnuto — osim izvora koje priručnik izričito iz nje izuzima, poput usmenog saopštenja.

Poslednja provera pred predaju traje pola sata i vredi je uraditi redom: pročitaj fusnote od prve do poslednje, bez teksta. Netačan skraćen oblik, izgubljen ibid. i izvor koji se pojavio u punom obliku dvaput vide se samo tako.