Isti pojam, tri naziva: kako se bira terminologija

Kad tri izvora isti pojam zovu na tri načina — rad na daljinu, rad od kuće, daljinski rad — rad mora da izabere jedan naziv i da ga koristi do kraja. Izbor se obrazlaže jednom rečenicom pri prvom pojavljivanju, i posle toga se ne menja.

Postupak je kratak:

1. Prikupi sve nazive koje tvoji izvori koriste za taj pojam.
2. Izaberi onaj koji je najčešći u novijoj literaturi na jeziku rada i koji najpreciznije pokriva ono što ti posmatraš.
3. Pri prvom pojavljivanju napiši da se u radu koristi taj termin, i navedi koje nazive ostali autori koriste za isto.
4. Zameni sve ostale pojave kroz rad.

Ovo nije stilsko pitanje nego pitanje tačnosti. U akademskom tekstu dva različita naziva čitalac čita kao dva različita pojma, čak i kad iz konteksta vidi da su isto. Rad koji na strani 8 piše „rad od kuće”, na strani 14 „rad na daljinu”, a u zaključku „fleksibilni rad” ne deluje bogatije rečnikom — deluje kao da autor nije siguran šta meri.

Zašto isti pojam ima više naziva

Razlozi su gotovo uvek isti, i korisno je znati koji je u pitanju jer od toga zavisi izbor.

• Prevodi istog stranog termina. Isti engleski pojam u srpskoj literaturi dobije dva ili tri prevoda, pa se svi zadrže.

• Različite discipline. Pravo, ekonomija i psihologija istu pojavu imenuju iz svog ugla. Termin koji izabereš govori i iz koje perspektive pišeš.

• Promena kroz vreme. Stariji izvori koriste naziv koji je izašao iz upotrebe. Nije pogrešan, ali rad koji ga koristi deluje kao da staje na literaturi od pre petnaest godina. Kad ti je i sama oblast nova, ovaj spisak naziva je prvi posao koji se radi, pre traženja literature — postupak ulaska u nepoznatu oblast opisan je u tekstu kada je tema van tvoje oblasti.

• Zakonski i svakodnevni naziv. Propis koristi jednu formulaciju, praksa drugu. Ako rad ima pravni deo, ta razlika se ne prećutkuje nego objašnjava.

Kako se bira glavni termin

Četiri kriterijuma, po redosledu težine:

1. Preciznost. Termin mora da pokriva tačno ono što posmatraš — ni uže ni šire. Ako meriš samo rad iz kućnog prostora, „rad na daljinu” je preširok jer obuhvata i rad iz koprostora i sa putovanja.

2. Zastupljenost u novijoj literaturi. Prebroj kako ga zovu izvori iz poslednjih pet do sedam godina. Naziv koji koristi većina njih je podrazumevani izbor, jer čitaoca ne primorava na prevođenje.

3. Usklađenost sa uputstvom ili propisom. Ako oblast ima zvaničnu terminologiju — zakonsku, standardnu, strukovnu — ona ima prednost nad učestalošću. Isto važi i za uputstvo tvoje ustanove.

4. Prohodnost u rečenici. Termin se u radu ponavlja stotinak puta. Konstrukcija od pet reči koja se ne da deklinirati zagušiće svaku rečenicu, pa se bira kraća varijanta ako ne gubi na preciznosti.

Ako se prva dva kriterijuma sukobe — precizniji termin je ređi — bira se precizniji, a u fusnoti ili u zagradi se navede rasprostranjeniji naziv.

Rečenica koja termin uvodi

Uvođenje se radi jednom, pri prvom pojavljivanju, i traje jednu do dve rečenice.

Slabo: Rad od kuće, odnosno rad na daljinu ili daljinski rad, predstavlja sve češći model organizacije posla.

Jako: U literaturi se za ovu pojavu koriste nazivi „rad na daljinu” i „daljinski rad” (Petrović, 2021; Marković, 2023). U ovom radu se koristi termin „rad od kuće”, jer se posmatraju isključivo zaposleni koji posao obavljaju iz sopstvenog stambenog prostora.

Prva verzija nabraja sinonime i nastavlja dalje — čitalac ne zna koji će se od tri koristiti. Druga kaže šta biraš, zašto i na koga se odnosi, pa svaki sledeći pomen tog termina znači tačno to.

Ova rečenica se često spaja sa definicijom pojma, ali nije isto što i definicija: definicija kaže šta pojam jeste, uvođenje termina kaže kako ga ovaj rad zove. Kako se piše sama definicija, stoji u tekstu kako se definiše pojam u radu.

Strani termin, prevod i skraćenica

Tri pravila pokrivaju skoro sve slučajeve.

Strani termin ide u zagradi pri prvom pomenu, u originalu, kurzivom ili bez — po pravilu ustanove, ali dosledno kroz rad. Posle toga se koristi domaći naziv.

Ako domaći prevod ne postoji ili je neuobičajen, koristi se strani termin u tekstu, ali se objasni šta znači. Prevod izmišljen za potrebe rada je gore rešenje od zadržanog originala, jer čitalac ne može da ga poveže sa literaturom.

Skraćenica se uvodi jednom i tada se piše puno ime. Posle toga se koristi samo skraćenica — mešanje punog naziva i skraćenice kroz rad je najčešći oblik nedoslednosti. Ako rad ima više od pet-šest skraćenica, ide spisak skraćenica pre uvoda.

Sinonim koji se sme koristiti

Pravilo o jednom terminu odnosi se na stručne pojmove, ne na sve reči u radu. Rečenica „Analiza pokazuje… Analiza je sprovedena… Analiza obuhvata…” je loša ne zbog terminologije nego zbog ritma, i tu se sinonim traži.

Granica je jednostavna:

• Nosivi pojam se ne menja. Ono što rad meri, definiše ili poredi zove se uvek isto.
• Prateće reči se menjaju slobodno. Istraživanje / analiza / pregled, pokazuje / ukazuje / govori u prilog — tu je variranje poželjno.
• Zamenica je bolja od sinonima. Kad se isti pojam ponavlja u dve susedne rečenice, druga ga često može zameniti sa „taj model”, „ta pojava”, „on” — bez gubitka preciznosti.

Šire o ponavljanju koje dolazi iz strukture, a ne iz rečnika: kako izbeći ponavljanje u radu.

Spisak termina kao radni dokument

Ovo je jedini deo posla koji traži disciplinu, i isplati se već kod rada od petnaest strana.

Otvori tabelu sa tri kolone: termin koji koristiš, nazivi koje si odbacio, kratko objašnjenje šta pod tim podrazumevaš. Dopunjuje se dok čitaš literaturu, a ne na kraju.

Termin u radu   | Odbačeni nazivi              | Znači
----------------|------------------------------|---------------------------
rad od kuće     | rad na daljinu, daljinski    | posao iz stambenog prostora
ušteda          | benefit, korist              | razlika u troškovima u din.
zaposleni       | radnik, saradnik             | lice u radnom odnosu

Taj dokument ne ulazi u rad. Koristi se za dve stvari: da termin ne odluta dok pišeš tri nedelje, i da na odbrani znaš da odgovoriš zašto si izabrao baš taj naziv — pitanje koje se postavlja češće nego što studenti očekuju.

Kad izvori koriste različite termine

Kad prenosiš nalaz iz rada koji pojam zove drugačije, imaš dve mogućnosti i obe su ispravne dok se ne mešaju.

Prevedeš na svoj termin. Najčešće rešenje. Uz prvi takav slučaj napiše se da autor koristi drugi naziv za istu pojavu, da čitalac ne pomisli da si pogrešno preneo.

Zadržiš autorov termin. Ovo se radi kad autorov pojam nije sasvim isti kao tvoj — širi je, uži, ili meren drugačije. Tada se razlika izričito navodi, jer bi izjednačavanje bilo netačno prenošenje nalaza.

Druga situacija je češća nego što deluje. Dva istraživanja koja mere „zadovoljstvo poslom” često mere dve različite stvari, pa se njihovi brojevi ne smeju sabirati kao da su isti. Kako se procenjuje šta izvor zaista tvrdi: kako se čita naučni članak.

Provera pre predaje

Traje petnaest minuta i radi se u jednom prolazu, posle poslednje izmene teksta.

• Pretraži dokument za svakim odbačenim nazivom iz svoje tabele. Svaki pogodak je ili greška, ili mesto gde citiraš autora koji ga koristi.
• Proveri naslove i sadržaj. Termin u naslovu poglavlja ume da ostane stariji od termina u tekstu, jer se naslovi pišu prvi.
• Proveri apstrakt i zaključak. Pišu se poslednji, često na brzinu, i tu se najčešće vrati naziv koji si odbacio.
• Proveri skraćenice. Da li se svaka uvodi pre prve upotrebe i da li se posle toga koristi dosledno.

Ovaj prolaz je jedan od slojeva opšte provere pred predaju, opisane u tekstu doslednost u radu.

Kad termin dolazi iz stranog jezika, uz izbor naziva ide i pitanje oblika — strane reči i imena u srpskom tekstu.