Kada se tema menja usred rada

Tema je prijavljena, dva poglavlja su napisana, i odjednom je jasno da nešto ne radi. Podaci koje si računao ne postoje u obliku koji ti treba, ili se ispostavilo da je o tome već sve napisano, ili rad raste u pravcu koji sa prijavljenim naslovom ima sve manje veze.

Prvo što treba razdvojiti jeste da li se tema stvarno ne može napisati ili je reč o zastoju koji izgleda kao prepreka. Te dve stvari se na trećem mesecu rada osećaju identično, a traže suprotne poteze.

Drugo je računica. Promena teme nije poraz, ali jeste trošak — i taj trošak se može izmeriti pre nego što se odluči.

Da li je problem tema ili zastoj

Pitaj sebe šta bi se promenilo da sutra počneš da radiš na novoj temi. Ako odgovor glasi „isti problemi bi se javili za mesec dana”, tema nije problem.

Znaci da je reč o zastoju, ne o temi:

• teško ti je da počneš poglavlje, ali kad počneš, ide;
• ne sviđa ti se ono što si napisao, a pitanje rada je i dalje jasno;
• građe ima, samo je nisi obradio;
• druga tema deluje privlačnije upravo zato što na njoj još nisi ništa radio.

Znaci da je problem u samoj temi:

• građa koju rad traži ne postoji ili je nedostupna, i to si proverio, a ne pretpostavio;
• pitanje rada nema ishod — sve što napišeš završava kao opis stanja;
• ista tema je već obrađena u dostupnoj literaturi tako da tvom radu ne ostaje ništa;
• pristup koji je trebalo da dobiješ nije stigao i nema izgleda da stigne.

Razlika je u tome da li si proveravao ili zaključivao. Kako se ta provera radi, razloženo je u tekstu da li tema ima dovoljno izvora.

Pomeranje umesto promene

Pre nego što se tema menja, proveri da li se može pomeriti. To je znatno jeftiniji potez i rešava veći deo slučajeva.

Pomeriti se može na četiri načina:

• Promeniti pitanje, zadržati građu. Isti podaci, drugo pitanje koje oni zaista mogu da odgovore.
• Promeniti slučaj, zadržati okvir. Uvod, pojmovni deo i pregled literature ostaju; menja se ono što se posmatra.
• Suziti obuhvat. Jedan period umesto pet, jedna ustanova umesto tri, jedna grupa umesto svih.
• Promeniti metod. Ako intervjui nisu odobreni, ostaje analiza dokumenata koje ta ustanova objavljuje.

Kod sva četiri naslov rada se najčešće menja, a predmet ne — i to je razlika koja odlučuje koliko je administracije potrebno. Pomeranje u okviru iste prijavljene teme obično traži samo saglasnost mentora; promena teme traži postupak.

Šta se od napisanog može preneti

Ovo je pitanje koje odlučuje o računici, pa se odgovara konkretno, a ne po osećaju. Prođi kroz ono što imaš i razvrstaj po delovima.

Ono što se skoro uvek prenosi u celini jeste posao koji si obavio, a ne tekst koji si napisao: pročitana literatura, obrađene beleške, naučen postupak, poznavanje oblasti. To je najveći deo utrošenog vremena i on ne propada.

Posle ovog razvrstavanja obično se vidi da je prenosivo između trećine i polovine napisanog — više nego što je delovalo pre popisivanja, i taj broj menja odluku.

Kad je promena skuplja od dovršavanja

Tri situacije u kojima se rad dovršava iako tema nije idealna.

Rok je blizu. Nova tema kreće od nule i troši vreme na korake koji se ne mogu ubrzati. Ako računanje unazad pokazuje da nova tema ne staje, postojeća se dovršava — makar i uža nego što je planirano. Kako se radi kad vreme ističe, razloženo je u tekstu kada rok stiže.

Problem se može napisati kao ograničenje. Ako podaci nisu onakvi kakvi je trebalo da budu, to ne mora da obori rad. Rad koji jasno kaže dokle njegovi podaci sežu i šta iz njih ne sledi je uredan rad, a ne neuspeo.

Nova tema nosi iste rizike. Ako se menja zato što je pristup izostao, a i nova tema zavisi od nečije dozvole, menjaš mesto problema, ne problem. Kako se rizik meri unapred, stoji u tekstu koliko je tema rizična.

Suprotno važi kad je rok dalek, a rad počiva na nečemu što je dokazano nedostupno. U toj situaciji dovršavanje košta više, jer se neminovno završi kao rad koji tvrdi manje nego što je obećao.

Razgovor sa mentorom

Ovaj razgovor se vodi rano i sa pripremljenim materijalom. Odlaganje je najskuplji deo cele stvari, jer svaka nedelja smanjuje broj mogućih ishoda.

Na razgovor se nosi:

• šta je konkretno zapelo, sa dokazom da si proveravao, a ne pretpostavljao;
• dve varijante: pomeranje u okviru postojeće teme i promena teme, sa onim što se u svakoj prenosi;
• popis onoga što je napisano i procena koliko je prenosivo;
• pitanje o postupku — šta administrativno znači promena naslova, a šta promena teme na tvom fakultetu.

Ono što se ne radi jeste dolazak sa rečenicom „hteo bih da promenim temu” bez ičega iza nje. Tada razgovor postaje ispitivanje razloga umesto odluke.

Kako se ovakvo pitanje formuliše da bi dobilo upotrebljiv odgovor, razloženo je u tekstu kako se postavlja pitanje mentoru.

Vredi računati i na ishod koji se često javlja: mentor predloži treće rešenje koje nisi video, obično pomeranje koje zadržava sve što si napisao. To je i razlog zbog kog se ide sa varijantama, a ne sa gotovom odlukom.

Prva nedelja posle odluke

Promena teme propadne najčešće ne u trenutku odluke nego u nedelji posle nje, kad se ne zna odakle se počinje.

Četiri poteza, istog redosleda:

1. Napiši novu rečenicu cilja. Jedna rečenica koja kaže šta rad sada pita i na čemu odgovara. Dok ona ne postoji, nemaš temu nego nameru.
2. Prenesi ono što si označio kao prenosivo, i to odmah, u novi dokument. Stari dokument ostaje netaknut i čuva se — nikad se ne prepravlja preko postojećeg.
3. Napravi nov plan poglavlja, bez gledanja u stari. Stari plan nosi logiku prethodne teme i tiho je vraća nazad.
4. Postavi novi datum za svaku fazu, računat unazad od roka predaje. Ovo je najvažniji korak, jer je nova tema dobila kraći rok od prvobitnog.

Peti potez je psihološki, ali ima praktičnu posledicu: zapiši u dve rečenice zašto je tema promenjena. Isto pitanje dolazi i od mentora na sledećem razgovoru i od komisije na odbrani, a odgovor koji je zapisan dok je razlog bio svež je uvek precizniji od onog koji se naknadno rekonstruiše.

Ono što se ne radi jeste paralelni rad na obe teme „dok se ne vidi koja će bolje”. Tada se dve nedelje kasnije nalaziš na istom mestu, samo sa manje vremena.