Provera brojeva u radu

Na strani 14 piše da je ispitanika bilo 112. U tabeli na strani 27 zbir kolone daje 108. Oba broja su tvoja, oba su bila tačna u nekom trenutku, i niko nije primetio kad su se razišli.

Ovakva razlika se dešava u skoro svakom radu koji je pisan duže od nedelju dana. Nastaje sasvim obično: promeniš uzorak, ispraviš tabelu, a rečenicu koja je o tom broju pisana tri poglavlja ranije zaboraviš.

Ovo je opis jednog prolaza koji se radi pred predaju, kad je tekst gotov. Nije to opšta provera doslednosti — termini, format i način citiranja se proveravaju u zasebnom prolazu i o njima postoji poseban tekst. Ovaj prolaz gleda samo brojeve, i zato je brz.

Zašto baš brojevi, i zašto zasebno

Brojevi su jedini deo rada koji čitalac proverava. Rečenicu će pročitati i preći dalje; broj će uporediti sa tabelom, sabrati kolonu, izračunati procenat u glavi.

Uz to, greška u broju se drugačije tumači od greške u rečenici. Nespretna formulacija se čita kao stilska slabost. Dva različita broja za istu stvar se čitaju kao znak da autor ne zna svoje podatke — a to je primedba koja pogađa ceo rad, ne jedno mesto.

Prolaz se radi zasebno iz jednog razloga: kad čitaš tekst, brojeve ne vidiš. Oko prati smisao rečenice i preskače cifru. Zato se ovaj prolaz ne radi čitanjem nego traženjem, i traje mnogo kraće nego čitanje.

Kako se brojevi zapisuju — slovom ili ciframa, sa zarezom ili tačkom, sa razmakom uz mernu jedinicu — je drugo pitanje i razloženo je u tekstu o brojevima u tekstu. Ovaj prolaz ne gleda oblik nego vrednost.

Napravi spisak svih brojeva

Prvi korak je mehanički i bez njega ostalo ne radi.

Prođi kroz rad i ispiši na jedno mesto svaki broj koji nešto tvrdi. Ne brojeve strana, ne godine iz referenci, ne numeraciju poglavlja — samo podatke: koliko ih je bilo, koliki je udeo, koliko je iznosila razlika, koliko je trajalo.

Uz svaki broj upiši dve stvari:

1. Gde se u radu pojavljuje — strana i da li je u tekstu, u tabeli, u prikazu ili u sažetku.
2. Odakle je — tvoj podatak, izvedeni račun, ili preuzet iz izvora, i iz kog.

Spisak se pravi u tabeli sa strane, ne u samom radu. Za rad srednje dužine traje petnaestak minuta i posle njega se vidi nešto što se drugačije ne vidi: koji se broj u radu ponavlja više puta. Ponovljeni brojevi su mesto gde se greška krije, jer su se menjali samo na jednom od tri mesta.

Ako rad ima mnogo podataka, izdvoji odmah brojeve koji se pojavljuju u sažetku i u zaključku. Oni se čitaju prvi i greška u njima najviše košta.

Broj u rečenici naspram broja u tabeli

Ovo je jezgro prolaza i radi se za svaki broj sa spiska.

Otvori tabelu iz koje broj potiče, pa pročitaj rečenicu koja ga pominje. Proveri tri stvari:

Da li je to isti broj. Doslovno, cifru po cifru. Najčešća greška nije pogrešan podatak nego zamenjena mesta ili izostavljena decimala.

Da li se odnosi na isto. Broj u tabeli stoji uz određeni red i kolonu. Rečenica ume da ga pripiše celoj grupi umesto podgrupi, ili obrnuto. Ovo je teža greška od pogrešne cifre, jer se ne vidi poređenjem nego čitanjem.

Da li je zaokruživanje isto. Ako u tabeli stoji jedno decimalno mesto, a u tekstu dva, jedan od dva je izmišljen.

Poseban slučaj su prikazi. Grafikon napravljen iz starije verzije tabele izgleda uredno i niko ga ne poredi sa brojevima, a ume da prikazuje podatke koji su u međuvremenu ispravljeni. Svaki prikaz se proverava kao da je zasebna tabela.

Isti redosled kojim se čita tuđa tabela — naslov, napomena, zaglavlje, pa tek brojevi — pomaže i kad je tabela tvoja.

Zbirovi, procenti i zaokruživanje

Tri računa koja se proveravaju uvek, jer se najčešće ne slažu.

Zbir kolone. Saberi ga, i to zaista saberi, ne pogledaj. Ako tabela ima red sa zbirom, on mora da odgovara. Ako ga nema, saberi ga u stranu i uporedi sa brojem koji u tekstu navodiš kao ukupan.

Zbir procenata. Udeli koji čine celinu treba da daju sto. Ako daju 99,8 ili 100,2, to je posledica zaokruživanja i to je u redu — ali se ispod tabele napiše napomena da zbir odstupa zbog zaokruživanja. Ako daju 94, negde nedostaje kategorija.

Procenat naspram osnove. Za svaki procenat u radu mora se znati od čega je računat. Procenat bez osnove je tvrdnja koja se ne može proveriti, a najčešće nastaje kad se osnova promeni u međuvremenu — izbaciš nepotpune odgovore iz uzorka, a procente ne preračunaš.

Razlike i odnosi. Ako u tekstu pišeš da je jedna grupa imala dvostruko bolji rezultat, proveri to na brojevima. Formulacije o veličini razlike se pišu rano, dok su podaci privremeni, i ostaju kad se podaci promene.

Kad tabela ima mnogo redova i kolona, greška je često tehnička — red se pomerio pri prelomu ili se kolona presekla. O tome kako se tabela slaže da to ne radi stoji u tekstu o tabelama koje se ne raspadaju.

Broj koji je došao iz izvora

Preuzeti brojevi se proveravaju drugačije: ne računanjem nego vraćanjem na izvor.

Za svaki broj koji nije tvoj, otvori izvor i pogledaj tri stvari: da li je broj isti, na šta se u izvoru odnosi i iz koje je godine.

Druga stavka je ona koja najviše puta ispadne pogrešna. Broj u izvoru stoji uz uzorak, period i definiciju koju je autor koristio, a u tvom tekstu se lako nađe uz nešto šire. Podatak o jednoj grupi postane podatak o celoj populaciji tako što se u prenošenju izgubi pola rečenice.

Treća stavka se proverava zato što se podaci obnavljaju. Broj koji si preuzeo pre šest meseci možda više nije poslednji dostupan, a u radu stoji kao aktuelan.

Uz svaki preuzet broj mora stajati i referenca sa stranom. Ako je nemaš, broj u radu je nedokaziv — a to je jedino stanje u kom se broj briše umesto da se ispravlja.

Brojevi izvan tabela i teksta

Ostaju mesta koja se u ovom prolazu najčešće preskoče, a nose brojeve.

• Sažetak i ključne reči. Sažetak se piše prvi, a menja poslednji — ili se ne menja uopšte.
• Zaključak. Tu brojevi često stoje zaokruženi na „oko” i „približno”, pa se ne poklapaju sa preciznim vrednostima iz rezultata.
• Naslovi tabela i prikaza. „Rezultati na uzorku od 112 ispitanika” u naslovu tabele koja ima 108 redova.
• Opisi u legendi i u napomeni ispod tabele.
• Prilozi. Anketni upitnik sa brojem pitanja koji se ne slaže sa brojem iz opisa metoda.
• Naslovna strana i sadržaj, ako nose ikakav podatak.

Vredi ih obići posebno, spisak u ruci, jer ih čitanje rada odozgo nadole ne pokriva.

Redosled koji se ne preskače

Ceo prolaz staje u pet koraka i za rad srednje dužine traje oko sat vremena.

1. Ispiši sve brojeve sa mestom i poreklom.
2. Uporedi tekst sa tabelama, broj po broj.
3. Preračunaj zbirove i procente, ne pogledaj ih.
4. Vrati se na izvore za sve što nije tvoje.
5. Obiđi sažetak, zaključak, naslove i priloge.

Radi se posle poslednje izmene sadržaja, ne pre. Ako posle ove provere promeniš makar jednu tabelu, ponavlja se bar za brojeve koji iz nje potiču.

Kad prolaz završiš, spisak brojeva sačuvaj. Na odbrani je to najkorisniji papir koji možeš imati uz sebe — na pitanje odakle ti neki podatak odgovaraš za deset sekundi. Šta još ide u završnu proveru pre nego što rad ode iz tvojih ruku stoji u tekstu o listi pre slanja mentoru.