Kako se proverava da li je rad dosledan

Doslednost znači da se ista stvar kroz ceo rad zove isto, piše isto i izgleda isto. To nije estetika: kad se isti pojam na strani 7 zove jednim imenom, a na strani 19 drugim, čitalac mora da zastane i proveri da li je reč o istoj stvari. Svako takvo zaustavljanje se u ocenjivanju oseti kao nepreciznost, čak i kad je sadržaj tačan.

Proverava se u četiri sloja, uvek tim redom, jer se svaki sledeći oslanja na prethodni:

1. Termini — jedan pojam, jedno ime.
2. Citiranje — jedan sistem, jedan oblik, od prve do poslednje reference.
3. Formatiranje — naslovi, tabele, slike i spisak literature izgledaju isto svuda.
4. Brojevi i podaci — isti podatak je isti gde god se pojavio.

Ceo prolaz traje između sat i dva sata na radu od dvadesetak strana, i radi se pošto je tekst gotov, a pre formatiranja završne verzije. Radi se odjednom, ne usput: doslednost se ne primećuje dok se piše, jer se svaka strana piše sa sopstvenim odlukama koje se posle ne pamte.

Zašto se odstupanja uopšte jave? Zato što se rad piše mesecima, u komadima, često iz dva programa i na dva uređaja. Poglavlje napisano u martu i poglavlje napisano u maju nisu pisana istom rukom — i to se vidi.

Sloj 1: termini

Ovo je sloj koji najviše utiče na ocenu, jer se tiče sadržaja, a ne oblika.

Postupak:

1. Napravi spisak ključnih pojmova rada — obično ih je između pet i petnaest.
2. Uz svaki upiši jedan oblik koji koristiš, i sve varijante koje si negde upotrebio.
3. Prođi pretragom kroz dokument i ujednači.

Tipičan spisak izgleda ovako:

Pravilo nije da su varijante pogrešne — nego da jedan rad bira jednu. Izuzetak je kad razlika nosi značenje: ako anketa kod tebe znači postupak, a upitnik instrument, onda su to dva pojma i oba ostaju, ali se razlika mora objasniti prvi put kad se pojave. Kako se pojam odredi tako da kroz rad drži jedno značenje, stoji u tekstu kako definisati pojam.

Isto važi za skraćenice: uvode se jednom, u punom obliku sa skraćenicom u zagradi, i posle toga se koristi samo skraćeni oblik. Čest kvar je rad u kom se pun naziv ponavlja i na dvadesetoj strani, ili se skraćenica pojavi pre nego što je uvedena — to se dešava kad se poglavlja premeste, pa uvođenje ostane iza upotrebe.

Treća stavka ovog sloja je lice i vreme. Ako je rad pisan bezlično, ne sme se na jednom mestu pojaviti „ja sam sproveo”. Ako su rezultati opisani u prošlom vremenu, tako ostaje do kraja. Kako se bira i drži jedno lice, razloženo je u tekstu lice u akademskom pisanju.

Sloj 2: citiranje

Ovde se ne proverava da li je citirano tačno, nego da li je svuda isto.

• Jedan sistem kroz ceo rad — autor–godina ili fusnote, ne oba.
• Isti oblik reference u tekstu: ako je jednom (Petrović 2021, 45), nije drugde (Petrović, 2021: 45).
• Autori s više radova iste godine dosledno označeni (2021a, 2021b).
• Više autora se skraćuje na isti način svuda.
• Spisak literature je sortiran po jednom kriterijumu i sve jedinice imaju isti redosled podataka.
• Naslovi u spisku su dosledno istaknuti — sve kurzivom ili sve pod navodnicima, ne nasumično.
• Internet izvori imaju datum pristupa svi ili nijedan, prema tome šta uputstvo traži.

Najčešći uzrok mešanja je lepljenje gotovih referenci iz različitih baza, jer svaka nudi svoj format. Rešenje je da se sve jednom prepišu u izabrani oblik, ili da se od početka koristi alat koji to radi umesto tebe — Zotero vodič. Razlike između sistema i šta se u kom traži: APA, Harvard i fusnote.

Sloj 3: formatiranje

Ovaj sloj se proverava najbrže, jer se najveći deo vidi iz navigacionog panela i iz brzog listanja.

• Svi naslovi istog nivoa imaju isti stil — ne ručno podešen isti izgled, nego isti stil.
• Nema naslova koji je ostao običan pasus podebljan rukom.
• Prored i poravnanje su isti u svim poglavljima.
• Prvi pasus posle naslova se svuda tretira isto (uvučen ili ne).
• Tabele imaju potpis na istom mestu — u srpskoj praksi iznad tabele, a ispod slike; bitno je da bude isto svuda i po uputstvu.
• Numeracija tabela i slika ide neprekinuto, bez preskočenog broja.
• Nabrajanja koriste isti znak i istu interpunkciju na kraju stavki.
• Svako poglavlje prvog nivoa počinje na isti način — na novoj strani ili u nastavku, ali svuda jednako.

Ako neki od ovih redova ne prolazi, popravka skoro nikad nije ručna. Kad su naslovi vezani za stilove, jedna izmena stila menja sve naslove odjednom; postupak je opisan u tekstu stilovi naslova u dokumentu, a ostale vrednosti u tekstu kako formatirati akademski rad.

Brz način da se vide odstupanja: uključi prikaz oznaka formatiranja i prelistaj rad na uvećanju koje pokazuje više strana odjednom. Tako se ne čita tekst nego se gleda oblik — i razlika u proredu ili u uvlačenju se vidi pre nego što bi je pročitao.

Sloj 4: brojevi i podaci

Najopasniji sloj, jer greška ovde ne izgleda kao nepažnja nego kao netačnost.

• Isti podatak ima istu vrednost u tekstu, u tabeli i u zaključku.
• Ukupni zbir u tabeli odgovara zbiru stavki.
• Broj ispitanika je isti u metodu, u rezultatima i u zaključku.
• Procenti su zaokruženi na isti broj decimala kroz ceo rad.
• Jedinice se ne mešaju (hiljade i milioni u istoj tabeli bez oznake).
• Decimale su svuda sa zarezom, a ne negde sa tačkom.

Poslednji red je posledica kopiranja iz tabelarnog programa i hvata se pretragom. Ostala pravila zapisa brojeva nabrojana su u tekstu najčešće pravopisne greške.

Provera koja se isplati posebno: nađi svaki broj koji se pominje u zaključku i vrati se na mesto u razradi odakle dolazi. Brojevi u zaključku se najčešće pišu po sećanju, a razrada se u međuvremenu promenila.

Gde nedoslednost najčešće nastaje

Četiri situacije koje je proizvode skoro uvek:

• Premeštanje poglavlja. Uvod pojma ostane iza njegove upotrebe, a rečenice tipa „kao što je već rečeno” pokazuju unapred.
• Rad u dva programa. Prelazak između Worda i Google Docs-a menja stilove i razmake; šta se pri tome gubi, opisano je u tekstu Word ili Google Docs.
• Lepljenje tuđeg formata. Tekst zalepljen iz PDF-a donosi svoj font i prored, a ponekad i slova iz druge azbuke koja izgledaju isto.
• Ispravke po komentarima, na parče. Popravi se rečenica na koju je stigla primedba, a ista formulacija na tri druga mesta ostane.

Zato se prolaz doslednosti radi posle unosa svih ispravki, ne pre. Postupak rada s vraćenim primedbama opisan je u tekstu rad vraćen sa komentarima.

Šta se u ovom prolazu namerno ne dira

Doslednost nije prilika za prepravljanje sadržaja, i kad se to dvoje pomeša, prolaz se pretvori u novo pisanje i nikad se ne završi.

Zato u ovom prolazu ne ulaziš u to da li je argument dobar, da li poglavlje treba premestiti i da li nešto fali. Ako naiđeš na takvo mesto, upiši komentar i idi dalje — sadržajne izmene se rade pre, u zasebnom prolazu. Isto važi i za stil: ujednačavanje termina nije isto što i poliranje rečenica.

Jedini izuzetak je nedoslednost koja menja značenje — isti broj sa dve vrednosti, ili pojam koji na dva mesta očigledno znači dve različite stvari. To se ne ostavlja za kasnije, jer nije oblik nego greška.

Prolaz od pola sata, na kraju

Kad nema vremena za sve, ovo je redosled po dobiti:

1. Pretraga na dve-tri varijante najvažnijeg pojma. (5 min)
2. Pogled na spisak literature: da li sve jedinice izgledaju isto. (5 min)
3. Navigacioni panel: ima li naslova koji fale ili su na pogrešnom nivou. (5 min)
4. Brojevi iz zaključka provereni u razradi. (10 min)
5. Listanje rada na smanjenom prikazu, bez čitanja. (5 min)

Ostatak liste koja se prolazi pre slanja radne verzije mentoru stoji zasebno: lista pre slanja mentoru.

Isticanje je sloj koji se u ovom prolazu najčešće preskoči, a vidi se odmah pri listanju — kada ide kurziv, a kada podebljano, stoji u tekstu kurziv i podebljano.