Prva revizija sopstvenog teksta
Zašto se u jednom čitanju ne može i preurediti i doterati tekst, kako se revizija deli na tri odvojena prolaza i šta se u kom prolazu sme dirati.
Nacrt je gotov i sledi čitanje. Uobičajeni način izgleda ovako: otvoriš prvu stranu, popraviš zarez u drugoj rečenici, promeniš reč u trećoj, primetiš da se pasus ponavlja, prepišeš ga, nastaviš dalje — i posle sat vremena si na petoj strani, iscrpljen, a rad ima trideset.
Problem nije u brzini. Problem je što si u jednom prolazu pokušao da radiš tri posla koji traže tri različita pogleda na tekst.
Zašto jedno čitanje ne radi
Revizija ima tri nivoa i oni se međusobno ometaju.
Na nivou građe pitaš da li je argument na mestu: da li poglavlja idu ispravnim redom, da li neki odeljak nedostaje, da li se nešto ponavlja. Za to moraš da vidiš rad odozgo, kao celinu.
Na nivou pasusa i rečenice pitaš da li svaki pasus nosi tvrdnju i da li je rečenica razumljiva iz prvog čitanja. Za to gledaš stranu po stranu.
Na nivou mehanike tražiš greške u kucanju, nedoslednosti u formatu, pogrešne brojeve strana. Za to ne gledaš smisao uopšte — gledaš oblik.
Ako u prvom prolazu popravljaš zareze, mozak je u trećem nivou, a tamo se ne vidi da poglavlje 3 treba da stoji pre poglavlja 2. Još gore: potrošićeš sat vremena doterujući rečenice u pasusu koji ćeš u drugom prolazu obrisati.
Zato se prolazi razdvajaju, i zato idu od najkrupnijeg ka najsitnijem.
Pauza pre prvog prolaza
Sopstveni tekst se ne čita nego prepoznaje. Mozak dopunjava ono što zna da je hteo da napiše, pa ne vidi ni izostavljenu reč ni rečenicu koja se raspada.
Jedini pouzdan lek je vreme. Dvadeset četiri sata je minimum posle kog tekst počinje da izgleda kao tuđi; dva-tri dana su bolji. Ako roka nema toliko, i nekoliko sati sa promenjenom aktivnošću pomaže više nego nastavak istog dana.
Pomaže i promena prikaza: drugi font, veće uvećanje, dokument izvezen u PDF ili odštampan. Šta koji medij hvata, razloženo je u tekstu papir ili ekran.
Prolaz 1: građa
Čita se ceo rad, od početka do kraja, bez dodirivanja tastature za izmene. Otvoriš zaseban prazan dokument i u njega upisuješ šta si primetio. U samom radu se sme samo označiti mesto.
Šta se traži:
- Redosled. Da li se neki odeljak oslanja na nešto što dolazi kasnije.
- Rupe. Mesto na kom bi čitalac pitao „zašto?” a odgovora nema.
- Ponavljanje. Ista misao u dva poglavlja. Obično se dešava u pojmovnom delu i u analizi.
- Višak. Odeljak koji se može obrisati a da rad ne izgubi ništa.
- Poklapanje sa najavom. Da li rad radi ono što uvod obećava.
Brza tehnika koja sama otkriva pola ovih stvari: prepiši prve rečenice svih pasusa jednog poglavlja jednu ispod druge. Ako se iz tog spiska vidi linija argumenta, poglavlje stoji; ako spisak deluje kao nasumičan niz tema, problem je u rasporedu.
Rezultat prolaza je spisak od pet do petnaest stavki, ne popravljen tekst. Te stavke se zatim rade jedna po jedna, jer premeštanje poglavlja usred čitanja gubi nit.
Prolaz 2: pasus i rečenica
Sada se ide sporije, poglavlje po poglavlje, i sada se sme pisati u dokumentu.
Po pasusu se proverava troje: ima li rečenicu koja nosi tvrdnju, stoji li dokaz uz tu tvrdnju i kaže li poslednja rečenica šta iz dokaza sledi. Pasus koji se završava citatom ili brojem nema tumačenje. Obrazac je razložen u tekstu kako se piše pasus.
Po rečenici se proverava samo jedno: da li se razume iz prvog čitanja. Ako moraš da se vratiš na početak rečenice, ona se deli na dve. Nema potrebe za suptilnijim merilom.
Tri zahvata koja u ovom prolazu donose najviše:
- Brisanje prvih rečenica koje su opšte mesto. „U današnje vreme”, „oduvek je bilo važno” — odlaze bez gubitka.
- Skraćivanje ograda. „Moglo bi se reći da je donekle moguće” postaje jedna precizna ograda ili nijedna.
- Razbijanje rečenica dužih od tri reda. Skoro uvek nose dve tvrdnje. Gde se rečenica lomi i šta se, obrnuto, ne skraćuje, razloženo je u tekstu dužina rečenice i čitljivost.
Ovaj prolaz je najsporiji. Za trideset strana računaj nekoliko sedenja, ne jedno veče.
Prolaz 3: mehanika
Ovde se ne čita zbog smisla. Traži se oblik, i najveći deo posla radi pretraga umesto tebe.
| Šta se proverava | Kako |
|---|---|
| Reference bez jedinice u spisku i obrnuto | Poređenje spiska i poziva u tekstu |
| Doslednost u zapisu godina, brojeva i skraćenica | Pretraga po obrascu |
| Dvostruki razmaci i prazni redovi | Prikaz oznaka formatiranja |
| Numeracija strana, naslova, tabela i slika | Ažuriranje polja i vizuelna provera |
| Nedoslednost u navodnicima i crtama | Nađi i zameni |
Pravopisna provera se pušta tek ovde, kad se tekst više ne menja, jer svaka prepravka unosi nove greške. Sitnice koje se u ovom prolazu najčešće hvataju skupljene su u tekstu o doslednosti kroz rad.
Tri zamke prve revizije
Prepisivanje umesto popravljanja. Kad ti se pasus ne dopadne, nagon je da ga obrišeš i napišeš iznova. Novi pasus je po pravilu isti, samo drugačijim rečima, a potrošio si dvadeset minuta. Brže je pitati šta konkretno nedostaje — tvrdnja, dokaz ili tumačenje — pa dopisati taj deo.
Popravljanje istog mesta više puta. Rečenica koju si u tri prolaza dirao tri puta obično nije loša nego stoji na pogrešnom mestu. Premesti je i prestaće da smeta.
Beskrajno širenje. Revizija koja rad stalno produžava nije revizija. Ako posle prolaza rad ima pet strana više, nešto je pošlo naopako: ili si u drugom prolazu pisao nove odeljke, ili prvi prolaz nije obavljen pa se rupe zatvaraju usput.
Prva revizija po pravilu skraćuje. Brisanje opštih mesta, ograda i ponovljenih pasusa odnese između pet i deset odsto teksta, i to je znak da je posao obavljen, a ne da je rad postao prekratak.
Šta se radi između prolaza
Posle prvog prolaza uradi krupne zahvate, pa tek onda kreni u drugi. Posle drugog prolaza sačuvaj verziju pod novim imenom, pre nego što uđeš u mehaniku — da bi se, ako u trećem nešto pokvariš, imalo čemu vratiti.
Korisno pravilo: nijedna izmena iz spiska se ne odlaže „za kasnije” bez zapisa. Stavka koju nisi uradio a nisi ni zabeležio vraća se kao primedba mentora.
Koliko traje i kada se staje
Za rad od dvadeset do trideset strana realno je tri do pet sati ukupno, raspoređenih na dva-tri dana. Prvi prolaz je najkraći — sat vremena čitanja i pola sata upisivanja. Drugi je najduži. Treći ide brzo ako se radi pretragom.
Znak da prolaz još nije završen je osećaj da „nešto ne štima” bez sposobnosti da se kaže šta. Taj osećaj skoro uvek pripada prvom nivou — građi — i ne rešava se doterivanjem rečenica. Vrati se na spisak iz prvog prolaza i proveri da li je neka krupna stavka ostala neurađena.
Zaustavlja se kad izmene počnu da budu zamene reči istog značenja. Kad u istoj rečenici drugi put biraš između dve reči koje znače isto, revizija je gotova i dalje se samo pomeraju zarezi.
Jedan nastavak vredi uvek: pusti nekoga da pročita uvod i zaključak. Ta dva teksta ti si video najviše puta i u njima najmanje vidiš. Šta se proverava neposredno pre slanja, skupljeno je u tekstu lista pre slanja mentoru.