Kako se planira rad uz posao ili fakultet

Plan koji pretpostavlja da ćeš raditi svakog dana propada prvog dana kada ne uradiš ništa — a taj dan uvek dođe. Zato se rad uz posao ili uz ispite ne planira po danima nego po nedeljama, sa ugrađenim gubitkom.

Postupak u tri poteza:

1. Izračunaj koliko nedelja imaš do roka, ne koliko dana. Dvadeset osam dana je četiri nedelje, a to je mera u kojoj se planira.
2. Odredi realnu nedeljnu kvotu, pa je smanji za trećinu. Ako misliš da možeš šest sati nedeljno, planiraj četiri. Ta trećina je prostor za bolest, prekovremeni rad, kolokvijum i dan kada jednostavno ne ide.
3. Podeli posao na nedeljne isporuke, ne na dnevne zadatke. „Ove nedelje: teorijski deo poglavlja 2, u nacrtu” je isporuka. „Danas: pisati” nije.

Razlika je u tome što nedeljna kvota preživljava loš dan. Ako u utorak ne uradiš ništa, nedelja nije propala — imaš još četiri prilike. Kod dnevnog plana svaki propušten dan je neuspeh, a tri takva dana obično znače da se plan napušta u celini.

Zašto dnevni raspored ne preživi

Dnevni plan pretpostavlja da su svi dani isti. Nisu, i to se zna unapred: ponedeljak posle vikenda i dan pred ispit nisu isti kao sreda uveče. Kad se u plan upiše isti obim za svaki dan, plan počinje da laže već u prvoj nedelji.

Druga zamka je precenjivanje sopstvenog kapaciteta posle punog radnog dana. Dva sata nakon osam sati posla nisu isto što i dva sata u subotu ujutru — količina napisanog teksta se razlikuje višestruko. Zato se teški poslovi ne stavljaju u umorne termine.

Podela koja rešava najviše:

Najveća pojedinačna dobit dolazi odatle: mehanički poslovi se sklone iz dobrih termina. Ako u subotu ujutru sređuješ spisak literature, potrošio si jedini termin u kom bi napisao poglavlje.

Nedeljni ritam koji se drži

Osnovni obrazac koji radi za većinu — tri termina nedeljno, različite težine:

• Jedan dugačak termin (dva do četiri sata), u dan kada nemaš druge obaveze. Ovde se piše nov tekst. Ovo je termin koji se brani od svega.
• Dva kratka termina (po četrdeset do šezdeset minuta), radnim danima. Ovde se čita, beleži, popravlja i priprema materijal za dugački termin.
• Jedan rezervni termin, upisan u kalendar, koji se koristi samo ako je neki od prethodnih propao. Ako nije propao — slobodan je.

Rezervni termin je deo koji se najčešće izostavi, a on je razlog zašto plan ne puca. Bez njega prvi propušten termin pomera ceo raspored za nedelju dana.

Uz to, jedno pravilo za kraj svakog termina: ostavi sledeći korak napisan. Poslednji minut koristiš da u dokument upišeš rečenicu tipa „sledeće: napisati pasus o razlici između dva pristupa, izvor je Petrović str. 40–48”. Bez toga svaki termin počinje sa petnaest minuta prisećanja gde si stao, a to je kod kratkih termina četvrtina vremena.

Kako izgleda kvota u brojkama

Uzmi rad od dvadesetak strana i rok od osam nedelja. Osam nedelja po četiri sata je trideset dva sata — i to je sasvim dovoljno, ako se ne troši na pogrešne stvari.

Gruba raspodela koja se u praksi pokazuje tačnom:

Poslednji red je obavezan. Nedelja rezerve nije lenjost nego pretpostavka da će nešto poći naopako — jer hoće. Ako ne pođe, dobio si nedelju za mirno čitanje gotovog rada, što je ionako korak koji se najčešće preskoči.

Kako se obim rada i broj celina procene unapred, da bi kvota uopšte imala smisla, stoji u tekstu koliko dugačak treba da bude rad.

Dani kada se ne uradi ništa

Ovi dani nisu izuzetak nego stavka u planu. Tri pravila koja ih drže bezopasnim:

Nula je dozvoljena, dve nule nisu. Jedan prazan dan ne znači ništa. Dva zaredom su znak da je sledeći zadatak preveliki ili nejasan, i tada se ne traži motivacija nego se zadatak razbija na manji. Kako se posao seče na komade koji stanu u jedan termin, opisano je u tekstu razbijanje rada na zadatke.

Minimalna verzija termina. Kad termin ne ide, uradi najmanju moguću stvar: pročitaj jedan članak, sredi jednu referencu, napiši tri rečenice. Cilj nije količina nego da fajl bude otvoren — sutrašnji povratak je posle toga nesrazmerno lakši.

Ne nadoknađuje se duplo. Posle propuštene nedelje ne planira se dvostruka kvota, jer se ni ona neće ispuniti, pa se plan napušta. Nadoknađuje se rezervnim terminom, ili se skraćuje obim onoga što je preostalo — najčešće tako što se jedno planirano poglavlje spoji sa drugim.

Kada obaveze stvarno sudaraju

Ima situacija u kojima ni najbolji raspored ne pomaže jer u nedelji fizički nema slobodnih sati — ispitni rok, sezona na poslu, bolest u kući. Tada se plan ne popravlja nego se menja jedna od tri stvari:

• Rok. Ako se rad predaje u više termina tokom godine, prelazak u sledeći rok je najjeftinije rešenje. Traži se unapred, ne na dan predaje.
• Obim cilja. Sužavanje predmeta rada skraćuje posao više nego bilo koja tehnika pisanja. Uži cilj nije slabiji rad, često je jači.
• Očekivanje. Rad koji je uredan, dosledan i tačno citiran, a nije ambiciozan, prolazi bolje od ambicioznog koji nije završen.

Ako je rok već blizu i nijedna od ove tri stvari se ne može pomeriti, postupak je drugačiji od planiranja i opisan je zasebno: kada rok stiže.

Šta se sprema unapred, da termin ne propadne

Kratak termin propada najčešće zato što se u njemu ne piše nego priprema. Pola sata ode na traženje fajla, otvaranje izvora, podsećanje šta je poenta poglavlja — i termin je gotov bez ijedne napisane rečenice.

Rešenje je da se priprema odvoji od pisanja i gurne u umorne termine:

• Materijal je otvoren pre nego što termin počne. Izvor, strana, beleške — sve u jednom fajlu ili jednom folderu. Kako se to drži uredno: organizacija fajlova i verzija.
• Zadatak je napisan do kraja, sa izvorom i stranom. „Pisati o metodologiji” nije zadatak; „napisati pasus o izboru uzorka, oslonac Petrović str. 40–48” jeste.
• Prvo pišeš, pa tražiš. Ako usred pisanja fali podatak, upiši oznaku tipa [proveriti broj] i nastavi. Prekid radi traženja izvora odnese ostatak termina.
• Kraj termina ima svoju minutu. Poslednji minut ide na upisivanje sledećeg koraka, i to nije deo koji se preskače kad se žuri — bez njega sledeći termin počinje iz početka.

Kako se plan vraća posle pauze

Posle dve-tri nedelje bez rada povratak je težak iz jednog razloga — ne znaš više gde si stao. Zato povratak ne počinje pisanjem nego popisom, i traje jedan kratak termin:

1. Otvori dokument i pročitaj samo naslove poglavlja.
2. Uz svako upiši u zagradi stanje: gotovo / nacrt / prazno.
3. Uporedi sa rokom i preračunaj nedeljnu kvotu na preostalo vreme.
4. Odredi jedan zadatak za sledeći termin i napiši ga do kraja, sa izvorom.

Tek posle toga se piše. Ovaj prolaz izgleda kao gubljenje vremena, a on je razlika između povratka u posao i još jedne nedelje odlaganja.

I poslednje: plan koji si napisao pre šest nedelja verovatno više nije tačan, i to nije neuspeh nego normalan tok. Plan se preračunava svake nedelje, u istom terminu, za pet minuta. Šira slika celog posla — od teme do predaje, sa fazama i njihovim trajanjem — stoji u tekstu kako organizovati rad od teme do predaje.