Kada je tema van tvoje oblasti
Kako se za tri nedelje ulazi u oblast koju ne poznaješ: redosled čitanja, spisak pojmova, glavni spor u polju i znaci da je tekst ostao površan.
Tema koja izlazi iz onoga što si učio stiže na više načina: dodeljena je sa spiska, nastala je iz mentorove oblasti, ili si je sam izabrao jer te zanima, a nemaš u njoj nijedan položen ispit.
Problem nije u tome što nešto ne znaš. Problem je što se neznanje u akademskom tekstu vidi na način koji se ne da sakriti obimom — tekst ispadne tačan, uredan i potpuno površan. Čitalac koji oblast poznaje to prepozna u drugom pasusu.
Dobra vest je da se ulazak u novu oblast radi po redosledu, i da taj redosled traje dve do tri nedelje, a ne semestar.
Kako površan tekst izgleda spolja
Vredi znati šta se tačno prepoznaje, jer se onda zna i šta se popravlja.
- Pojmovi se koriste, a ne razgraničavaju. Termin se pojavi na trećoj strani kao da je opšte poznat, a u oblasti se o njegovom obimu vodi rasprava.
- Tekst nema nijedan spor. Površan prikaz svake oblasti zvuči kao da se svi oko svega slažu. Oblast u kojoj se svi slažu ne postoji.
- Izvori su svi iste vrste. Pet udžbenika i nijedno istraživanje. To znači da si stao na prvom sloju.
- Tvrdnje su tačne, ali bez uslova. Nalaz koji u struci važi pod tri ograničenja preuzet je kao opšte pravilo, jer u pregledu nije bilo ograničenja.
- Metod se ne pominje. Tekst prenosi rezultate ne pitajući kako su dobijeni, a u nekim oblastima je upravo postupak ono o čemu se raspravlja.
Zajedničko im je da se ne rešavaju dodatnim čitanjem istog sloja. Rešavaju se prelaskom na sledeći.
Tri sloja, po redu
Redosled je važniji od količine. Ko krene od naučnih članaka bez mape, potroši nedelju na tekstove koje ne razume.
Sloj 1: mapa (dva do tri dana). Uzmi jedan pregledni izvor — udžbenik, priručnik, poglavlje iz zbornika — i iz njega izvuci strukturu oblasti: koji su glavni pojmovi, kako se polje deli, koja pitanja se smatraju otvorenim. Ovaj sloj služi orijentaciji, ne citiranju. Kako se iz knjige uzima ono što ti treba bez čitanja od korica do korica: čitanje knjige za rad.
Sloj 2: pregledni rad (dva do tri dana). Pregledni članak u recenziranom časopisu radi ono što udžbenik ne radi — kaže šta je u polju sporno i ko zastupa koju stranu. Jedan dobar pregledni rad iz poslednjih pet godina vredi kao mesec dana lutanja, i njegov spisak literature je tvoja mapa za sledeći korak.
Sloj 3: originalni radovi (ostatak). Tek ovde ulaziš u radove sa rezultatima, i to ciljano — one koji se u prethodnom sloju ponavljaju. Kako se takav rad čita brzo, a razume, opisano je u tekstu kako čitati naučni članak.
Prelazak sa sloja na sloj ima jasan signal: kad ti se u novom tekstu imena i pojmovi počnu ponavljati, sloj je iscrpljen.
Rečnik se pravi prvog dana
Najveći trošak ulaska u novu oblast nije znanje nego jezik. Ne možeš pretraživati ono što ne umeš da imenuješ, a pretraga sa pogrešnim terminom vraća pogrešne rezultate i lažan utisak da literature nema.
Otvori dokument i od prvog teksta upisuj: pojam, kratko objašnjenje svojim rečima, izvor u kom si ga našao, i — najvažnije — sinonim ili termin na stranom jeziku. Ista pojava se u literaturi zove različito, a razlika u nazivu često prati školu mišljenja.
Posle nedelju dana taj spisak ima trideset stavki i radi tri stvari: daje ti upite za pretragu, sprečava da u radu mešaš termine iz različitih pristupa, i postaje osnova za odeljak u kom pojmove uvodiš. Kako se bira koji termin rad koristi i kako se toga držiš: isti pojam, tri naziva.
Nađi glavni spor u polju
Ovo je potez koji najbrže pretvara površan tekst u pristojan.
Svaka oblast ima jedno ili dva pitanja oko kojih se ozbiljno raspravlja — koje merilo je ispravno, da li se pojava uopšte može meriti, koji od dva pristupa bolje objašnjava, gde je granica pojma.
Kako se pronalazi: u preglednom radu se skoro uvek nalazi odeljak koji ga imenuje; u udžbeniku se prepoznaje po formulacijama „prema jednom shvatanju” i „u novijoj literaturi”; u uvodima originalnih radova stoji u rečenici koja objašnjava zašto je istraživanje sprovedeno.
Kad ga jednom vidiš, rad dobija nešto što površan tekst nema: mesto na kom se pokazuje da razumeš polje, a ne samo njegove rezultate. Tvoj rad ne mora da presudi u tom sporu — dovoljno je da se u njemu jasno postaviš i kažeš zašto.
Šta se sme, a šta se ne sme tvrditi
Ulazak u novu oblast traži opreznije pisanje, i to nije slabost nego tačnost.
| Umesto | Napiši |
|---|---|
| „Poznato je da…” | „U literaturi koja se bavi X preovlađuje shvatanje da…” |
| „Istraživanja pokazuju…” | „Dva novija istraživanja na uzorku Y nalaze…” |
| „Ovaj pristup je najbolji” | „Za pitanje koje ovaj rad postavlja pogodniji je pristup Z, jer…” |
| „Pojam Y znači…” | „Rad koristi određenje pojma Y iz izvora Z, po kom…” |
Poslednji red je najvažniji. U oblasti koju ne poznaješ ne biraš definiciju po osećaju nego je preuzimaš, uz izvor, i držiš je se kroz ceo rad. Kako se to piše i gde definicija stoji: kako definisati pojam u radu.
Ono što se ne radi jeste preuzimanje ograde iz sekundarnog izvora bez originala. Tekst koji sažima tuđi nalaz redovno ispusti uslov pod kojim nalaz važi, a ti onda tvrdiš više nego što izvor kaže.
Metod je zaseban trošak
Nova oblast donosi i nov postupak: statističku obradu, analizu sadržaja, pravnu analizu, rad sa arhivskom građom. Postupak se ne uči iz rezultata, nego iz radova koji ga opisuju.
Tri poteza koja skraćuju taj deo:
- Nađi rad koji je isti postupak već sproveo na sličnoj građi i koristi ga kao obrazac za sopstveni odeljak o metodu.
- Uradi probni prolaz na deset jedinica pre nego što se vežeš za postupak. Popodne rada pokazuje ono što tri dana čitanja ne pokazuju.
- Pitaj konkretno. Mentoru ili nekome iz oblasti se ne postavlja pitanje „kako se ovo radi”, nego „da li je ispravno da X merim ovako, s obzirom na to da…”.
Kad je vreme da se javiš mentoru
Postoji trenutak u kom se samostalno čitanje isplati prekinuti, i to je kraj sloja 2.
Do tada imaš dovoljno da razgovor bude koristan: znaš terminologiju, znaš šta je sporno i imaš dvadesetak jedinica literature. Mentor tada u deset minuta može da potvrdi da si na pravom tragu ili da te vrati, a to je najjeftinija ispravka u celom poslu.
Javiti se ranije znači tražiti da ti neko prepriča oblast; javiti se kasnije znači rizik da si tri nedelje čitao pogrešnu granu. Kako se izvori uopšte biraju tako da se ne troši vreme na slab materijal, razloženo je u tekstu kako pronaći kvalitetne izvore.
Šta se pita na odbrani
Komisija po pravilu zna da tema nije iz tvoje matične oblasti i to nije problem. Ono što se proverava je da li si ušao ili si prešao preko.
Pitanja koja u tom slučaju skoro sigurno dolaze: zašto si uzeo baš to određenje pojma, da li znaš da postoji suprotan pristup, i odakle ti podatak koji navodiš. Sva tri imaju odgovor ako si prošao tri sloja i vodio rečnik.
Ono što nema odgovor jeste rad sastavljen od pet uredno prepisanih pregleda. Takav tekst se ne obara na formi — obara se na prvom pitanju o tome zašto je nešto u njemu baš tako.