Kako definisati pojam u radu

Pojam se u radu definiše na dva načina i oba su ispravna, samo za različite situacije. Definicija iz literature znači da preuzimaš tuđe određenje pojma, navodiš čije je i dalje ga koristiš tako kako je preuzeto. Radna definicija znači da za potrebe svog rada sam kažeš šta pod tim pojmom podrazumevaš, jer se određenja u literaturi razlikuju ili nijedno ne pokriva tačno ono što ti analiziraš.

Praktično pravilo: ako u literaturi postoji ustaljeno određenje koje ti odgovara, preuzmi ga i nemoj izmišljati svoje. Ako se određenja razlikuju toliko da bi od izbora zavisio rezultat tvoje analize, moraš da kažeš koje uzimaš i zašto — a to je već radna definicija.

Greška koja rad najčešće košta jeste treća mogućnost: pojam se uopšte ne definiše, nego se koristi kao da je svima jasan. Onda se u analizi ispostavi da nije, i komisija na odbrani pita šta si tačno merio.

Čemu definicija služi

Definicija u radu nije formalnost i nije popunjavanje uvodnog poglavlja. Ona radi tri posla:

• Postavlja granicu. Kaže šta ulazi u tvoju analizu, a šta ne. Ako pišeš o malim preduzećima, definicija odlučuje da li je preduzeće sa dvadeset zaposlenih unutra ili napolju.
• Omogućava merenje. Ne možeš izbrojati nešto što nisi odredio. Svaki empirijski deo rada zavisi od toga da li je pojam dovoljno oštro određen da se prepozna u građi.
• Sprečava klizanje. Bez definicije se isti termin kroz rad neprimetno pomera — u drugom poglavlju znači nešto uže nego u prvom, a zaključak onda ne sledi iz analize.

Iz ovoga sledi i test koji vredi više od svakog opšteg saveta: definiši pojam koji tvoj rad koristi kao alat, a ostale nemoj. Rad koji u teorijskom delu definiše petnaest pojmova, a u analizi koristi tri, ima jedanaest suvišnih pasusa.

Definicija iz literature

Ovo je podrazumevani postupak. Pronađeš kako pojam određuje neko ko se njime bavi, preneseš to određenje i navedeš izvor.

Dve stvari se često rade pogrešno. Prva: definicija se preuzima iz opšteg rečnika ili enciklopedijske odrednice umesto iz stručne literature. Rečnička definicija opisuje kako se reč koristi u jeziku, ne kako se termin koristi u struci, i to su različite stvari. Druga: definicija se preuzima iz drugog rada koji je nju preuzeo iz trećeg, pa se u tvom radu pojavi kao da je od autora koga nikad nisi otvorio. Zašto je to problem i kako se rešava — u tekstu o primarnim i sekundarnim izvorima.

Definicija se prenosi ili doslovno, pod navodnicima i sa brojem strane, ili parafrazirano uz izvor. Doslovan prenos je opravdan kad je formulacija ustaljena i kad bi je prepričavanje izmenilo — to je jedan od retkih slučajeva u kojima se citira reč po reč. Pravila za takav citat su u tekstu o direktnom citatu; postupak parafraziranja je ovde.

Kad u literaturi postoji više određenja, nemoj ih samo nabrojati. Nizanje definicija jedne za drugom je najprepoznatljiviji oblik popunjavanja prostora. Umesto toga, pokaži po čemu se razlikuju:

Određenja se razlikuju po tome da li se kriterijum veličine preduzeća uzima po broju zaposlenih ili po prihodu. Prvi pristup je uobičajen u statističkim pregledima, drugi u računovodstvenoj literaturi. Za ovaj rad je relevantan broj zaposlenih, jer se podaci iz korišćenog registra vode po tom kriterijumu.

Tri rečenice, a urađen je posao koji nizanje pet definicija ne bi uradilo.

Radna definicija

Radna definicija je određenje koje važi unutar tvog rada. Ne tvrdi da je univerzalno tačna — tvrdi da je, za ono što radiš, upotrebljiva.

Piše se kad:

• se određenja u literaturi razlikuju, pa se izbor mora izričito napraviti;
• postojeća određenja su šira ili uža od onoga što analiziraš;
• pojam je nov ili se u domaćoj literaturi različito prevodi;
• pojam mora da bude merljiv, a literatura ga određuje opisno.

Radna definicija nije izgovor da se literatura preskoči. Ona se izvodi iz literature, pa suzi ili precizira. Obrazac koji se drži u skoro svakoj oblasti:

Polazeći od određenja koje daje [autor], u ovom radu se pod [pojmom] podrazumeva [određenje]. Za razliku od navedenog određenja, ovde se [šta je suženo ili dodato], jer [razlog vezan za predmet rada].

Poslednji deo je obavezan. Radna definicija bez obrazloženja izgleda kao da si pojam prilagodio da ti odgovara — a obrazloženje pokazuje da je prilagođen predmetu, ne rezultatu.

Kako se definicija piše da bude upotrebljiva

Dobra definicija ima rod i razliku: kaže šta je pojam po vrsti i po čemu se razlikuje od ostalog u toj vrsti. „Rad od kuće je oblik organizacije rada (vrsta) kod kog se poslovi obavljaju izvan prostorija poslodavca, uz korišćenje informacionih tehnologija (razlika).”

Četiri provere:

1. Nije kružna. „Motivacija je ono što zaposlenog motiviše” ne kaže ništa. Ako se u definiciji pojavljuje sam pojam, ponovi je.
2. Nije preširoka ni preuska. Test: smisli primer koji definicija obuhvata, a ne bi trebalo; pa primer koji ne obuhvata, a trebalo bi. Ako oba nađeš lako, definicija ne radi.
3. Nije samo nabrajanje. Nabrajanje vrsta nije definicija. Korisno je kao dopuna, ali posle određenja, ne umesto njega.
4. Ima operativnu stranu, ako rad meri. „Zadovoljstvo poslom je pozitivan emocionalni odnos prema radu” je opisno određenje. Ako u radu meriš zadovoljstvo, mora se dodati i kako se prepoznaje — kroz koji instrument, koje pitanje, koji pokazatelj.

Gde definicija stoji

Ne postoji jedno mesto, ali postoji pravilo: pojam se definiše pre nego što ga rad prvi put ozbiljno upotrebi, ne kasnije.

U praksi to znači:

• Centralni pojmovi rada idu u prvo teorijsko poglavlje, često u prvi odeljak.
• Pojmovi koji se javljaju samo u jednom delu definišu se na tom mestu, u jednoj rečenici, bez posebnog odeljka.
• Skraćenice i strani termini se objašnjavaju pri prvoj pojavi, a ako ih ima mnogo, dodatno u spisku skraćenica.
• Radna definicija koja se tiče uzorka ili merenja često stoji u metodološkom delu, jer tamo i deluje.

Odeljak „Pojmovno određenje” na početku rada ima smisla kad rad počiva na tri-četiri pojma koji se međusobno razgraničavaju. Kad se u njega strpa sve što je rad ikada pomenuo, postaje rečnik koji niko ne čita.

Razgraničenje je često korisnije od definicije

Pojmovi se najbolje razumeju u paru. Kad je pojam blizak nekom drugom, čitaocu više pomogne rečenica o razlici nego još jedno određenje.

Obuka i razvoj se u praksi koriste kao sinonimi, ali obuka se odnosi na sticanje veština za tekuće radno mesto, a razvoj na pripremu za buduće uloge. U ovom radu se prati samo obuka, jer se podaci vode po tom kriterijumu.

Razgraničenje takođe rešava problem sinonima. Ako u literaturi postoje dva termina za istu stvar, reci to izričito i onda koristi jedan kroz ceo rad. Menjanje termina radi lepšeg stila je u stručnom tekstu greška, a ne stilsko osveženje: čitalac ne zna da li si prešao na drugi pojam ili si samo tražio sinonim.

Greške koje se najčešće vraćaju na doradu

• Definicija bez izvora. Ako nije tvoja radna definicija, nosi referencu. Granica između opštepoznatog i onoga što se citira objašnjena je u tekstu kada se citira, a kada ne mora.
• Definicija koja se posle ne koristi. Pojam je određen u prvom poglavlju, a analiza radi sa nečim drugim. Ovo komisija primeti brzo.
• Nizanje. Pet određenja jedno za drugim, bez rečenice o tome šta iz njih sledi. Pasus koji ne zaključuje ništa ne radi svoj posao — građa pasusa opisana je ovde.
• Rečnička definicija na nivou fakulteta. Opšti rečnik kao izvor za stručni pojam je znak da literatura nije pretražena.
• Definicija prepisana iz tuđeg rada bez provere originala. Ako je onaj rad pogrešno preneo, greška ide dalje kroz tvoj.
• Prećutna promena značenja. Pojam u zaključku znači nešto drugo nego u uvodu. Nađeš ga tako što u gotovom radu pretražiš termin i pročitaš svaku pojavu redom.

Kako definicija ulazi u lanac tvrdnja–dokaz–tumačenje, i zašto rad bez nje ne može da dokaže ništa određeno, razrađeno je u tekstu o argumentaciji u radu. Ono što piše u uputstvu predmeta i ono što mentor traži uvek ima prednost nad opštim obrascem — kod pojmova se to najčešće tiče toga da li se radna definicija uopšte prihvata. Kada za isti pojam u literaturi postoji više naziva, izbor između njih je zaseban posao — kako se bira terminologija.