Vankuver stil citiranja
Numerički poziv u tekstu, literatura po redosledu pojavljivanja, oblik jedinice za članak i knjigu i zašto se prenumerisanje ne radi ručno.
Vankuver je numerički sistem citiranja. U tekstu ne stoji ni ime ni godina nego broj, a spisak literature nije poređan azbučno nego redosledom kojim su se izvori pojavili u tekstu.
Koristi se u medicini i biomedicinskim naukama, a srodni numerički sistemi se sreću i u tehnici. Deo katedri ga traži izričito; drugde se ne koristi. Kao i kod svakog drugog stila, uputstvo predmeta je jedino merilo.
Poziv u tekstu
Povišene vrednosti zabeležene su i u ranijim ispitivanjima (3).
Broj se dodeljuje pri prvom pomenu izvora i ostaje njegov do kraja rada. Kad se isti izvor pomene deseti put, ponovo nosi broj 3.
Oblik zapisa se razlikuje po ustanovama: broj u okrugloj zagradi, u uglastoj zagradi ili u eksponentu. Sva tri se sreću i nijedan nije pogrešan sam po sebi — pogrešno je koristiti dva u istom radu.
Ostali slučajevi:
- Više izvora uz istu tvrdnju: (1,4,7), bez razmaka posle zareza.
- Uzastopni izvori: (1–3), crtom.
- Autor imenovan u rečenici: Petrović i saradnici (3) nalaze da…
- Doslovan citat: deo uputstava traži i broj strane, u obliku (3, str. 45). To nije obavezan deo sistema, pa proveri šta se od tebe traži.
Broj po pravilu stoji pre tačke na kraju rečenice, a kad se odnosi na jednu tvrdnju usred rečenice, ide odmah iza nje.
Zašto redosled pojavljivanja
Zato što broj nije oznaka nego adresa. Spisak literature u ovom sistemu funkcioniše kao numerisani indeks: čitalac vidi broj 7, spušta se na spisak i tamo pod rednim brojem 7 nalazi izvor. Azbučni red bi tu vezu prekinuo.
Iz toga sledi praktična posledica koja iznenađuje svakoga ko prvi put piše po Vankuveru: ubacivanje jednog izvora u drugo poglavlje pomera sve brojeve posle njega. Ako su brojevi kucani ručno, jedna izmena u sredini rada znači prekucavanje polovine referenci i celog spiska.
Zbog toga se numerički sistemi praktično ne pišu bez alata za vođenje literature. Alat drži vezu između poziva u tekstu i jedinice u spisku, pa se pri ubacivanju sve prenumeriše samo. Kako se takav alat postavlja i koristi: Zotero za studentski rad.
Ako alat ne koristiš, ostaje jedno pravilo: brojevi se dodeljuju tek kad je tekst zaključan. Dok se pasusi premeštaju, izvori se vode po prezimenu, a numerisanje je poslednji korak.
Kako izgleda jedinica
Zapis je gust i bez kurziva. Interpunkcija nije ukras — svaki znak označava prelaz na sledeći podatak.
Članak u časopisu:
Petrović A, Jovanović M. Naslov rada. Naziv časopisa. 2021;15(3):45–52.
Knjiga:
Petrović A. Naslov knjige. 2. izd. Beograd: Izdavač; 2021.
Poglavlje u knjizi:
Petrović A. Naslov poglavlja. U: Jovanović M, urednik. Naslov knjige. Beograd: Izdavač; 2021. str. 45–52.
Izvor sa interneta:
Petrović A. Naslov [Internet]. Beograd: Izdavač; 2021 [pristupljeno 5. 3. 2026]. Dostupno na: adresa.
Detalji koji se najčešće previde:
- Prezime, pa inicijal imena, bez tačke i bez zareza između njih: Petrović A, ne Petrović, A.
- Autori se odvajaju zarezom, a poslednji autor zarezom se odvaja od naslova tačkom.
- Naslov rada se piše kao obična rečenica, bez kurziva i bez velikih slova na svakoj reči.
- Tačka i zarez razdvajaju godinu od godišta kod knjiga i od podataka o izdavaču.
- Dvotačka stoji pred stranama.
Rasponi strana se u izvornom obliku stila pišu običnom crticom; u tekstu na srpskom je uobičajeno da se, kao i svuda drugde, koristi crta. Bitno je da kroz ceo spisak bude isto.
Šest autora i skraćivanje
Uobičajeno je da se navede do šest autora, a da se posle toga doda oznaka za ostale — i sar. u tekstu na srpskom, et al. u izvornom obliku. Deo časopisa i katedri traži da se navedu svi autori bez skraćivanja.
To je stavka koja se ne pogađa. Proveri u uputstvu predmeta, pa primeni isto pravilo na svaku jedinicu spiska.
Isto važi i za skraćene nazive časopisa: sistem ih koristi, ali se ne izmišljaju. Skraćenica se prepisuje sa stranice samog časopisa ili iz zapisa o radu. Ako je nemaš, napiši pun naziv i uradi to u celom spisku.
Šta numerički sistem sakriva
Broj u zagradi ne nosi ni ime ni godinu. Čitalac iz teksta ne vidi ni koliko je izvor star ni da li se ceo odeljak oslanja na jednog autora. Dve navike to nadoknađuju:
- Imenuj autora u rečenici kad je identitet izvora deo tvrdnje: U ispitivanju koje su sproveli Petrović i saradnici (3)…
- Napiši godinu u rečenici kad je svežina podatka bitna: Novije ispitivanje iz 2023. godine (7) daje suprotan nalaz.
Postoji i zamka koju ovaj sistem olakšava: brojevi su jeftini, pa se iza jedne tvrdnje lako naniže pet izvora. Ako ih nisi sve pročitao, to je isti problem kao i u svakom drugom sistemu, samo manje vidljiv. Kako se članak zaista pročita pre nego što uđe u spisak: kako čitati naučni članak.
Poređenje sa sistemima u kojima ime i godina stoje u tekstu, i šta se pri prelasku sa jednog na drugi dobija i gubi: APA, Harvard i fusnote.
Broj u potpisu tabele, slike i u apstraktu
Numeracija ne poznaje razliku između tekućeg teksta i onoga što stoji uz tabelu. Izvor koji se prvi put javi u potpisu tabele ili slike ulazi u isti niz, i broj dobija po mestu na kom se ta tabela pojavljuje u tekstu — ne po mestu u spisku ilustracija na kraju rada.
Praktična posledica: preuzeta ili prilagođena tabela nosi napomenu o izvoru ispod sebe, sa brojem u istom obliku kao i u tekstu. Ako se tabela kasnije premesti u drugo poglavlje, pomera se i broj, i sve posle njega. Šta se uz preuzetu tabelu obavezno navodi: kako se čita tabela.
Apstrakt je druga priča. Deo uputstava traži da apstrakt bude bez ijedne reference, jer se čita odvojeno od rada i broj u njemu ne vodi nikuda. Ako referenca u apstraktu ipak mora, proveri da li se ona broji u isti niz ili se navodi punim opisom — to je stavka koja se razlikuje po ustanovama.
Identifikatori i oblik pristupa
DOI ide na kraj jedinice. To je stalna oznaka rada i, za razliku od obične adrese, ne menja se kad časopis promeni sajt. Kad izvor ima DOI, on je važniji podatak od linka.
Pojedini časopisi traže i identifikator baze, uz DOI ili umesto njega. Nije opšte pravilo ovog stila; ako uputstvo to ne pominje, ne dodaje se.
Rad objavljen elektronski pre štampanog izdanja još nema godište, broj ni strane, pa se umesto njih navodi ustaljena napomena o tome i datum objavljivanja na mreži.
Preprint nije objavljen rad. Navodi se kao preprint, sa nazivom servera na kom stoji, i to se u jedinici vidi. Razlika je bitna i za samu tvrdnju koju na njega naslanjaš: procena pouzdanosti izvora.
Najčešće greške
- Azbučni spisak uz numerički poziv. Najčešća greška kod prvog rada po Vankuveru; brojevi tada ne vode nikuda.
- Isti izvor sa dva broja, jer je pri drugom pomenu dodeljen novi.
- Broj u tekstu bez jedinice u spisku, ili obrnuto. Nastaje pri brisanju pasusa.
- Tačke iza inicijala i kurziv u naslovu, preneti iz drugog stila.
- Skraćivanje na i sar. posle tri autora, što je pravilo drugog sistema.
- Ručno kucani brojevi koji su posle jedne izmene prestali da odgovaraju spisku.
Provera pred predaju
Pročitaj spisak literature redom i za svaku jedinicu potraži njen broj u tekstu. Tražiš dve stvari: da svaki broj postoji, i da se prvi put pojavljuje rastućim redom. Broj 12 koji se u tekstu prvi put javlja pre broja 9 znači da je neki deo teksta premešten, a numeracija nije praćena.
Uz to ide i obična provera podataka: godina, godište, strane. Sistem koji te podatke drži tačnim od prvog dana, umesto da se sređuju poslednje večeri, opisan je u tekstu kako organizovati literaturu.