AI i prevod stručnog teksta

Većina literature koju ćeš koristiti nije na srpskom. Otvoriš članak, prebaciš ga kroz prevod i za nekoliko sekundi imaš tekst koji se čita. Do tog trenutka sve radi.

Problem nastaje posle, kad iz tog teksta izvučeš rečenicu i staviš je u rad. Mašinski prevod nije neupotrebljiv — koristan je i štedi sate — ali greši na tačno onim mestima koja u stručnom tekstu nose značenje, a greši tiho, u rečenicama koje izgledaju uredno.

Ovaj tekst opisuje gde su ta mesta i šta se sa njima radi. Ne pominje nijedan alat po imenu, jer se alati menjaju brže nego što se tekstovi pišu, a način provere je isti bez obzira na to koji koristiš.

Za šta prevod stvarno služi

Jedna upotreba je opravdana i nesporna: da razumeš o čemu je reč.

Otvoriš rad na jeziku koji ne poznaješ dobro, provučeš apstrakt i uvod kroz prevod i za minut znaš da li ti taj rad uopšte treba. To je ogromna ušteda i ničim se ne plaća, jer ništa iz tog prevoda ne ide u tvoj rad.

Druga opravdana upotreba je pretraga. Kad ne znaš kako se tvoj pojam kaže na stranom jeziku, prevod ti daje polaznu reč od koje počinješ da tražiš — ali ne i reč koju ćeš upisati u rad.

Granica je jasna i lako se pamti: prevod je alat za čitanje, ne izvor teksta. Sve što iz njega uzmeš i staviš u rad prolazi kroz proveru.

Poseban slučaj je rad na jeziku koji uopšte ne poznaješ — tamo se ne proverava samo termin nego i to šta iz takvog teksta uopšte smeš da preneseš; o tome postoji zaseban tekst o izvoru na jeziku koji ne znaš.

Gde prevod otkazuje

Šest mesta, poređanih po tome koliko štete prave.

Termin. Stručna reč ima ustaljen prevod u struci i taj prevod nije uvek najbliži po značenju. Isti strani izraz u pravu, medicini i ekonomiji ima tri različita domaća oblika. Prevod bira jedan, najčešće opšti, i tvoj rad počne da govori jezikom koji u toj oblasti niko ne koristi.

Negacija i ograda. Rečenice tipa „nalazi ne podržavaju u potpunosti” ili „efekat nije bio značajan” prenose se sa pomerenim naglaskom. Ograda ume da ispadne, a bez nje tvrdnja postaje jača nego u originalu — i to je najopasnija greška u celom spisku, jer se u tvom radu pretvara u netačan navod.

Uslovni iskaz. Ono što u originalu stoji kao mogućnost, u prevodu ume da stoji kao zaključak.

Skraćenice. Prevod ih ili ostavlja kako jesu ili ih razvija pogrešno. U oblastima u kojima se iste tri slova koriste za dve stvari to prođe neprimećeno.

Imena i ustanove. Prezimena autora ume da promeni, a nazive ustanova i propisa prevede doslovno, pa dobiješ ime koje ne postoji.

Brojevi i jedinice. Decimalni znak, način pisanja velikih brojeva i jedinice mere se razlikuju po jezicima. Broj koji izgleda prepisano ume da bude hiljadu puta veći.

Zajedničko svim šest slučajeva: rečenica posle prevoda izgleda potpuno normalno. Nema ničega što bi ti skrenulo pažnju, i zato provera ne može da bude stvar osećaja nego postupka.

Kako se termin proverava

Ovo je jedino pravilo iz celog teksta koje nema izuzetak: stručni termin se ne proverava u prevodiocu nego u stručnom izvoru na srpskom.

Prevodilac ti daje predlog. Potvrdu daje tekst koji su pisali ljudi iz tvoje struke. Redosled je zato uvek isti — prvo predlog, pa potvrda.

Gde se potvrda traži, po redu pouzdanosti:

Postupak je mehanički. Uzmeš predloženi termin, potražiš ga u domaćim radovima iz oblasti i pogledaš koliko se pojavljuje i u kakvom okruženju. Ako se javlja kod više autora i u istom značenju, termin je dobar. Ako se ne javlja nigde ili se javlja u drugom značenju, predlog je bio pogrešan bez obzira na to koliko razumno zvuči.

Kad u struci postoje dva naziva za istu stvar, biraš jedan i držiš ga kroz ceo rad. Kako se sa takvim parovima radi i kako se izbegava da ista pojava u radu dobije tri imena razloženo je u tekstu o sinonimima i terminima.

Kad AI prevodi i objašnjava u isto vreme

Jezički modeli ne prevode samo — objasne, sažmu, predlože formulaciju. To je korisno i to je upravo mesto na kom se najlakše pogreši, jer objašnjenje i prevod stignu zajedno pa izgledaju kao isti podatak.

Nisu isti. Prevod se proverava u stručnom izvoru, a objašnjenje se proverava kao svaka druga tvrdnja — traženjem originala iz kog je nastalo. Lanac te provere, od tvrdnje do citata, razložen je u tekstu o proveri činjenica iz AI odgovora.

Ono što se u pitanju isplati reći jeste oblast i namena. Pitanje koje kaže iz koje je struke tekst i čemu prevod služi daje upotrebljiviji odgovor od pitanja koje samo traži prevod. Kako se takvo pitanje sastavlja opisano je u tekstu kako se pita AI alat.

Jedno se ne traži: potvrda od istog alata da je prevod tačan. Odgovor na to pitanje nije provera nego još jedan predlog.

Kada u rad ide doslovan citat

Ako doslovno prenosiš rečenicu iz stranog rada, imaš dva puta i oba su uredna: da je ostaviš u originalu ili da je prevedeš sam.

Ono što se ne radi jeste da mašinski prevod uđe pod navodnike kao da je tvoj prevod ili kao da je autorova rečenica. Pod navodnicima stoji tekst za koji neko odgovara, a prevod bez potpisa nema tog nekoga.

Kad sam prevodiš citat, prevod se označava — i to je pravilo, ne učtivost. Kako se to zapisuje, šta se radi kad postoji objavljen prevod dela i zašto se kod prevoda javljaju dve godine, stoji u tekstu o citiranju prevedenog izvora.

Kad ti tekst ide na strani jezik

Obrnut smer se javlja kod apstrakta i ključnih reči, koje se često traže na engleskom.

Tu se prave tri greške koje se lako izbegnu. Prva: prevodi se rečenica po rečenica, pa apstrakt zvuči kao srpski tekst pisan stranim rečima. Druga: ključne reči se prevedu doslovno, umesto da se uzmu izrazi koje struka na tom jeziku zaista koristi — a ključne reči služe za pronalaženje, pa pogrešan izraz znači da rad niko neće naći. Treća: naslov rada se prevede bez provere, iako je to jedna jedina rečenica koju je vredelo pogledati pažljivo.

Postupak je isti kao za termine, samo u drugom smeru: predlog iz prevoda, potvrda iz stranih radova iz iste oblasti.

Šta se nikad ne prepušta prevodu

Kratak spisak, i sve na njemu nosi posledice:

• rečenica cilja rada — to je jedina rečenica koju svi čitaju pažljivo;
• definicije koje u radu služe kao oslonac za sve dalje;
• navodi iz propisa i standarda, jer je tamo tačna formulacija sam sadržaj;
• zaključci, jer se u njima ograde najlakše izgube.

Sve ostalo prevod sme da dotakne, pod uslovom da posle toga prođe kroz tvoje ruke. Nijedan prevod nije pouzdan sam po sebi, i ništa u ovom tekstu ne tvrdi da neki alat tu granicu pomera.