Citiranje prevedenog izvora
Zašto se kod prevoda javljaju dve godine, gde se upisuje prevodilac, šta je citat preko posrednika i kako se označava sopstveni prevod citata.
Prevod je izvor sa dva datuma i dva imena. Delo je nastalo jedne godine, prevod druge; napisao ga je autor, a rečenice koje ti citiraš oblikovao je prevodilac. Skoro sve nedoumice oko citiranja prevoda potiču iz te dvostrukosti.
Pravila se po stilovima razlikuju i razlikuju se više nego kod običnih knjiga, pa ovaj tekst opisuje logiku — šta čitalac mora da sazna i zašto. Tačan oblik zapisa proveri u uputstvu predmeta ili u priručniku stila koji ti je propisan.
Šta čitalac mora da sazna
Zapis prevoda je ispravan kad iz njega izlaze tri stvari:
- Kada je delo nastalo. Tumačenje iz 1930. i tumačenje iz 2010. nisu ista tvrdnja, čak i kad su obe u knjizi štampanoj lane.
- Koje izdanje si stvarno čitao. Iz njega dolaze brojevi strana. Ako u zapisu stoji godina originala, a strane su iz prevoda, čitalac ne može da proveri citat.
- Da je tekst prevod i čiji. Formulacija koju citiraš je prevodiočeva, i to ima posledice, naročito kod terminologije.
Sve ostalo je oblik. Ako tvoj zapis daje sve troje, greška je najviše formalna.
Odakle dve godine u pozivu
U sistemima autor–godina deo stilova traži da poziv nosi obe godine, razdvojene kosom crtom, prvo godinu originala pa godinu izdanja koje si koristio. Razlog je upravo prva stavka odozgo: bez godine originala čitalac bi mislio da je reč o savremenom tekstu.
Drugi stilovi to ne traže, nego godinu originala navode samo u spisku literature, a u pozivu ostaje godina izdanja koje si čitao. Oba rešenja se sreću i nijedno nije greška samo po sebi — greška je mešanje oba u istom radu.
Odluči jednom, upiši u svoju belešku o formatu i drži se do kraja. Kako se to proverava na kraju: doslednost u radu.
U fusnotnim sistemima problem se rešava drugačije, jer fusnota ima prostora za punu rečenicu — podatak o originalu tu stoji uz ostatak opisa izdanja.
Prevodilac u spisku literature
Prevodilac se skoro uvek navodi, i to u spisku, ne u pozivu. Mesto mu je posle naslova, sa oznakom uloge — kod nas obično „prev.” — jer bez te oznake izgleda kao drugi autor.
Uz to idu i podaci o izdanju koje si držao u rukama: izdavač, mesto, godina. Ako prevod ima predgovor ili pogovor koji citiraš, to je tekst drugog autora i u spisku dobija sopstvenu jedinicu, ne ulazi pod ime pisca knjige.
Jedna sitnica koja se često previdi: ime autora se u spisku piše onako kako stoji na prevodu koji koristiš. Ako je prezime prilagođeno našem pismu, tako ide i u spisak, a izvorni oblik može stajati u zagradi pri prvom pomenu u tekstu. Kako se strana imena uopšte pišu u radu: strane reči i imena.
Citat preko posrednika
Poseban i čest slučaj: u knjizi na srpskom naiđeš na citat nekog trećeg autora. Nisi čitao taj treći izvor — čitao si ga u tuđem prevodu i tuđem izboru.
Tada se citira posredno, i to mora da se vidi. Formulacija koja se koristi je „kao što navodi” ili „citirano prema”, pa se u spisak literature upisuje samo izvor koji si stvarno čitao, ne i original do kog nisi došao.
Zašto je ovo strogo pravilo, a ne formalnost: pri prenosu se sadržaj menja. Citat je skraćen, kontekst je izostao, a prevodilac je izabrao termine koje original možda ne nosi. Ako tvrdnju pripišeš originalnom autoru, preuzimaš odgovornost za tačnost koju nisi proverio.
Zato posredno citiranje treba da bude retko i rezervisano za slučajeve u kojima do originala stvarno ne možeš. Kako se do originala dolazi kad je dostupan, stoji u tekstu o primarnim i sekundarnim izvorima.
Kada sam prevodiš citat
Ako izvor nije preveden, a ti hoćeš da citiraš rečenicu na srpskom, prevod si napravio ti — i to se obavezno kaže. Uobičajena oznaka u zagradi ili fusnoti je „prevod autora rada”.
Praktičan savet koji rešava većinu problema: uz svoj prevod ostavi i original. Kod kratkog citata to je zagrada sa izvornom rečenicom; kod dužeg, original ide u fusnotu. Time čitalac može da proveri prevod, a ti ne preuzimaš teret tvrdnje da je tvoja verzija jedina moguća.
Kod termina je pravilo strože. Kad prvi put prevodiš stručni termin koji kod nas nema ustaljen oblik, navedi izvorni termin u zagradi i posle toga se drži svog izbora kroz ceo rad. Dva različita prevoda istog termina u istom radu čitaju se kao dva različita pojma.
Dva prevoda istog dela
Kod klasičnih tekstova nije retko da postoje dva ili tri prevoda, i da se razlikuju u ključnim mestima.
Osnovno pravilo je da se rad drži jednog prevoda. Ako pređeš na drugi usred rada, brojevi strana i formulacije prestaju da budu uporedivi.
Izuzetak postoji i vredan je: ako se prevodi razilaze baš na mestu koje je važno za tvoju tvrdnju, ta razlika je sama po sebi nalaz. Tada se navode oba, sa oznakom prevodioca uz svaki, i piše se jedna rečenica o tome koju razliku to pravi za tumačenje. To je jedan od retkih slučajeva u kom dva prevoda u istom radu nisu nemar nego argument.
Kako se to beleži dok čitaš
Skoro sve greške sa prevodima nastaju na kraju rada, kad se spisak sređuje po sećanju. Sprečava ih jedna navika: kod prevedenog izvora se, uz uobičajene podatke, odmah upisuju još tri.
| Podatak | Zašto |
|---|---|
| Godina originala | Kasnije se teško nalazi, obično je sitnim slovima na poleđini naslovne strane |
| Ime prevodioca | Ne piše se na koricama svih izdanja |
| Da li si tekst čitao u prevodu ili u originalu | Posle mesec dana se ne seća pouzdano |
Treći red je najvažniji kod radova u kojima se meša literatura na srpskom i na stranom jeziku. Kad se ne zabeleži, dogodi se najskuplja varijanta greške: u spisak uđe original, a citat i broj strane dolaze iz prevoda.
Prevod nije jedini slučaj dvostrukog datuma
Ista logika važi za ponovljena i kritička izdanja, gde je delo staro a izdanje novo, kao i za reprint. Pitanje je uvek isto: da li čitalac iz zapisa vidi kada je tekst nastao i koje izdanje si koristio.
Ako izvor nema jasan datum ni originala ni izdanja, to je zaseban problem i rešava se drugačije — opisan je u tekstu šta kada izvor nema datum.
Najčešće greške
- Samo godina prevoda, bez naznake da je delo starije. Čitalac dobija pogrešnu sliku o tome kada je tvrdnja izrečena.
- Strane iz originala uz citat iz prevoda. Broj strane mora biti iz izdanja koje si čitao.
- Prevodilac izostavljen. Najčešća formalna greška, i lako se izbegne.
- Original u spisku, prevod u ruci. Ako nisi čitao original, on ne ide u spisak.
- Sopstveni prevod bez napomene. Bez oznake, tvoja formulacija se čita kao objavljen prevod.
- Termin preveden dvojako. Isti pojam pod dva imena kroz rad.
Prva i poslednja greška su jedine koje menjaju značenje; ostale su formalne i hvataju se u jednom prolazu kroz spisak pred predaju.
Poslednja se najčešće javi kad se termin uzme iz mašinskog prevoda umesto iz stručnog izvora; gde takav prevod otkazuje i kako se termin proverava, stoji u tekstu AI i prevod stručnog teksta.