Citiranje videa, podkasta i predavanja

Snimak se citira po istom principu kao i sve ostalo: ko, kada, šta, gde. Dve stvari ipak ne postoje — broj strane i, često, jasan autor. Oko njih se vrti sve što je u citiranju ovakvih izvora posebno.

Minutaža zamenjuje stranu

Broj strane u referenci ima jedan posao: da čitalac dođe do tačnog mesta i proveri navod. Kod snimka taj posao radi vreme.

(Petrović, 2021, 12:35)

Ako se pozivaš na duži deo izlaganja, navodi se raspon:

(Petrović, 2021, 12:35–14:10)

Nekoliko praktičnih pravila:

• Izaberi jedan format i drži ga. Ako snimci u radu traju preko sata, koristi oblik sa satima (1:12:35); ako ne, dovoljno je minut i sekunda.
• Tačka je tačka, ne pasus. Za jednu tvrdnju navodi tačan trenutak, za prepričan argument raspon.
• Referenca bez minutaže je neproverljiva. Upućivanje na predavanje od devedeset minuta bez vremena je isto što i upućivanje na knjigu bez strane.

Kod pisanih izvora bi neko mogao pronaći tvrdnju listanjem; kod snimka ne može. Zato je minutaža ovde stroža obaveza nego što je broj strane kod parafraze.

Ko se vodi kao autor

Autor je onaj ko odgovara za sadržaj, a ne nužno onaj ko je snimak postavio. Četiri uobičajena slučaja:

• Imenovana osoba govori na sopstvenom kanalu — autor je ta osoba.
• Kanal ustanove, govornik nije naveden — autor je ustanova.
• Intervju ili razgovor — tvrdnja pripada sagovorniku, a emisija je celina u kojoj se nalazi. U rečenici imenuješ sagovornika, a referenca upućuje na epizodu.
• Kanal koji ima samo naziv, bez imena osobe — navodi se naziv kanala, onako kako stoji.

Kad znaš i ime osobe i naziv kanala, navedi oba. Čitaocu je tada svejedno kojim putem traži.

Šta se sve navodi

Podaci su isti bez obzira na stil; razlikuje se samo raspored i interpunkcija.

• autor (osoba, ustanova ili kanal);
• naslov snimka, prepisan tačno onako kako stoji;
• oznaka vrste u uglastim zagradama: [video], [podkast], [predavanje];
• naziv kanala, platforme ili emisije;
• datum objavljivanja;
• adresa;
• datum pristupa, kad sadržaj može da se promeni;
• trajanje, koje nije obavezno ali je korisno.

Dva primera istog izvora, po dva različita rasporeda:

Petrović, A. (2021, 5. mart). Naslov snimka [video]. Naziv kanala. adresa

Petrović, Ana. „Naslov snimka“ [video]. Naziv kanala, 5. mart 2021, adresa.

Proveri u uputstvu predmeta koji raspored se traži; ono što se navodi je isto u oba slučaja, pa se podaci prikupljaju jednom.

Podkast

Epizoda i emisija nisu ista stvar, i u referenci se razdvajaju: naslov epizode pod navodnicima, naziv emisije kurzivom. Uz to idu ime voditelja ili producenta, broj epizode ako postoji, datum i platforma.

Petrović, Ana, voditelj. „Naslov epizode“ [podkast]. Naziv emisije, epizoda 42, 5. mart 2021, adresa.

Najčešća greška je da se cela emisija navede kao izvor jedne tvrdnje. Emisija nije izvor — epizoda jeste, a trenutak u njoj je mesto.

Kad tvrdnja dolazi od gosta, a ne od voditelja, to se rešava u rečenici: U razgovoru za tu emisiju, Jovanović navodi da… (Petrović, 2021, 24:10). Referenca vodi do epizode, rečenica kaže ko je govorio.

Predavanje

Tri različita slučaja, i samo prvi je jednostavan.

Snimljeno i javno dostupno predavanje citira se kao video, sa minutažom.

Predavanje održano uživo, bez snimka. Čitalac do njega ne može doći, i deo stilova takav izvor zadržava samo u tekstu ili fusnoti, bez jedinice u spisku literature. Drugi ga uvode u spisak sa punim podacima o mestu i datumu. Proveri šta traži tvoje uputstvo, a u referenci obavezno navedi ustanovu, mesto i datum.

Materijal sa predavanja — prezentacija ili skripta koju si dobio — citira se kao materijal, uz napomenu o obliku i o tome da nije javno objavljen.

Uz sva tri ide jedno upozorenje. Predavanje je slab izvor za činjeničnu tvrdnju, jer predavač govori na osnovu literature koju ti možeš pronaći. Ako ti treba podatak, traži rad iz kog podatak dolazi.

Snimak je skoro uvek sekundarni izvor

Ovo je važnije od svakog pravila o obliku reference. Kad neko u snimku iznosi nalaz istraživanja, izvor tog nalaza je istraživanje, a ne snimak.

Snimak se citira kao izvor onda kada je on sam predmet — kad analiziraš način na koji je nešto rečeno, kad je snimak zapis događaja, ili kad je javna izjava sama po sebi činjenica o kojoj pišeš. U svakom drugom slučaju, snimak je putokaz do pravog izvora.

Kako se od pomenutog nalaza dolazi do originalnog rada: primarni i sekundarni izvori. Kako se procenjuje da li iza sadržaja uopšte stoji neko čija tvrdnja nešto znači: procena pouzdanosti izvora.

Izvor koji može da nestane

Snimak se briše, preimenuje ili postavi ponovo pod drugom adresom. Tri mere koje se preduzimaju odmah, dok izvor još postoji:

• Zapiši datum pristupa. On objašnjava svaku kasniju razliku između onoga što si naveo i onoga što čitalac zatekne.
• Zapiši trajanje. Kod ponovo postavljenog snimka je to najbrži način da se prepozna da li je reč o istom materijalu.
• Sačuvaj ono što ti treba. Prepiši u beleške deo koji citiraš, sa tačnim vremenom, i sačuvaj sliku ekrana ako je vizuelni sadržaj deo tvrdnje.

Naslov prepisuj onakav kakav je u trenutku pristupa. Kad izvor nema vidljiv datum objavljivanja, postupa se kao i sa svakim drugim izvorom bez datuma: izvor nema datum.

Citat iz govora

Doslovan citat iz snimka mora biti prekucan sa slušanja. Automatski generisan prepis je nacrt, a ne izvor: greši imena, stručne termine i brojeve, i to su upravo delovi koje ćeš citirati.

Šta se sme urediti: poštapalice i ponovljene reči mogu se izostaviti, uz oznaku izostavljanja. Sve preko toga menja iskaz. Pravila o označavanju izmena unutar citata ista su kao kod pisanih izvora: direktan citat u tekstu.

Podrazumevano rešenje je ipak parafraza. Govorna rečenica je duža i labavija od pisane, pa doslovan navod iz snimka retko opravda prostor koji zauzme.

Objave, prenosi i titlovi

Četiri slučaja koja ne liče na snimak sa naslovom i opisom, a javljaju se češće od njega.

Objava bez naslova. Snimak ili objava koja naslov nema navodi se po početku sopstvenog teksta — prvih dvadesetak reči, pod navodnicima, na mestu na kom bi stajao naslov. Ostali podaci se ne menjaju.

Prenos uživo. Dok traje, prenos nije proverljiv izvor, jer čitalac ne može da ga otvori. Ako ostane sačuvan kao snimak, citira se kao snimak; ako ne ostane, tvrdnja traži izvor koji postoji i sutra: kako pronaći kvalitetne izvore.

Titl nije izvor. Titl je tuđ prevod, a često i automatski generisan, pa greši upravo ono što ćeš citirati — termine, brojeve i imena. Kad citiraš iz snimka na stranom jeziku, prevodiš sam i to kažeš uz referencu, ustaljenom oznakom da je prevod tvoj.

Ponovo postavljen snimak. Adresa i datum objavljivanja su tada drugi, a sadržaj isti. Navodi se ono što si zaista gledao, a razlika se objašnjava datumom pristupa i trajanjem. Beleška napravljena dok gledaš rešava to unapred: beleške dok čitaš.

Provera pred predaju

Poslednje pitanje ukloni najviše jedinica iz spiska — i to je dobar ishod, jer svaka od njih po pravilu bude zamenjena jačim izvorom.