Šta kada izvor nema datum ili autora

Odgovor ima dva koraka, i drugi se radi tek ako prvi ne uspe.

Prvi korak: potraži podatak pre nego što zaključiš da ga nema. Kod većine tekstova na internetu autor i datum postoje, samo nisu na mestu gde ih očekuješ — nalaze se na dnu strane, u zaglavlju dokumenta, u stranici „O nama”, u nazivu PDF fajla ili u podacima o dokumentu.

Drugi korak: ako podatka stvarno nema, on se u referenci označava, a ne izmišlja. Umesto godine se upisuje oznaka za nepostojeći datum, a umesto autora se koristi organizacija koja je tekst objavila. Tačan oblik zavisi od sistema koji tvoj predmet traži — kod autor–godina sistema uobičajene su oznake tipa b.g. („bez godine”) u domaćoj praksi i n.d. u engleskoj, a ako se rad piše fusnotama, izostanak se rešava napomenom u samoj fusnoti.

Ono što se nikad ne radi: ne upisuje se godina u kojoj si pristupio tekstu kao godina objavljivanja, i ne piše se ime sajta na mesto autora ako sajt nije izdavač teksta.

I treće, najvažnije: izostanak datuma i autora je i podatak sam po sebi. Kod nekih vrsta izvora je normalan, kod drugih je znak da izvor ne treba koristiti. Razlika je objašnjena niže.

Gde se podatak još može naći

Pre nego što posegneš za oznakom, prođi ovim redom — u većini slučajeva nešto od ovoga radi:

• Dno strane. Podatak o autorskim pravima sa godinom, napomena o poslednjoj izmeni, potpis redakcije.
• Vrh teksta, ispod naslova. Datum je često sitnim slovima ili iza imena rubrike.
• Sam dokument. Kod PDF-a: naslovna strana, zaglavlje, podnožje, poslednja strana sa impresumom. Podaci o dokumentu (svojstva fajla) često sadrže datum nastanka, ali on ne mora biti datum objavljivanja i ne koristi se kao takav bez provere.
• Naziv fajla. Dokumenti ustanova vrlo često nose godinu u imenu.
• Adresa strane. Mnogi sajtovi u putanji imaju godinu i mesec.
• Stranice „O nama”, „Impresum”, „Kontakt”. Tu se vidi ko je izdavač, što rešava pitanje autora.
• Sama publikacija. Ako je tekst poglavlje ili izveštaj, podatke nosi celina, ne pojedinačna strana.

Ako je tekst nestao sa sajta, a imaš njegov naslov, isti dokument je često negde drugde objavljen sa punim podacima — najčešće kod ustanove koja ga je izdala. Kako se to traži: Google Scholar vodič.

Kad autor nije osoba

Ovo je najčešći „izvor bez autora”, i u stvarnosti uopšte nije bez autora.

Izveštaji ministarstava, zavoda, agencija, komora, fakulteta, privrednih društava i međunarodnih organizacija se pišu bez potpisa pojedinca. Njihov autor je ustanova koja ih izdaje, i tako se i navode — ime ustanove stoji na mestu autora, u tekstu i u spisku literature.

To nije zaobilaženje pravila nego pravilo: takav izvor je institucionalan i odgovornost za njega nosi ustanova. Kod dugih naziva se prvi put piše pun naziv sa skraćenicom u zagradi, a posle se koristi skraćenica — po istoj logici kao svaka druga skraćenica u radu. Kada ustanova jeste autor, a kada je samo izdavač ili naručilac, razgraničeno je u tekstu kada je autor organizacija, a ne osoba.

Ono što jeste bez autora u problematičnom smislu su tekstovi na sajtovima koji ne kažu ni ko ih je napisao ni ko stoji iza sajta. Tu prestaje pitanje zapisa i počinje pitanje da li izvor uopšte ide u rad.

Kad izostanak datuma nije problem

Ima izvora kod kojih se datum objavljivanja ili ne primenjuje ili nije bitan za ono zbog čega ih koristiš:

• Pravni propis se navodi po broju službenog glasila i njegovim izmenama, ne po datumu sajta na kom si ga pročitao.
• Stalne stranice ustanova — statut, pravilnik, opis studijskog programa — nose datum poslednje izmene, koji je dovoljan.
• Baza podataka se citira po tome na koji se period podataka odnosi i kada si joj pristupio, ne po datumu postavljanja.
• Stara dela bez originalne godine navode se po izdanju koje si koristio.

Kod internet izvora bez datuma, datum pristupa postaje važniji nego inače — on kaže u kakvom si stanju zatekao stranicu. Da li se datum pristupa uopšte navodi zavisi od sistema koji koristiš; razlike su izložene u tekstu APA, Harvard i fusnote. Šta god da tvoj predmet traži, unosi se dosledno — svi internet izvori ili nijedan.

Kad je izostanak razlog da izvor odbaciš

Nepotpisan tekst, bez datuma, na sajtu koji ne kaže ko ga vodi, nije izvor za akademski rad — bez obzira na to koliko dobro zvuči ono što piše. Nemaš čime da proveriš ni ko tvrdi, ni kada, ni na osnovu čega.

Znaci da se izvor odbacuje:

• Nema ni autora ni izdavača, i sajt nema stranu koja kaže ko iza njega stoji.
• Tekst iznosi podatke i procente, a ne navodi odakle su.
• Nema datuma, a tema je takva da starost presudno menja tačnost — propisi, cene, tehnologija, statistika.
• Tekst je očigledno prerađena verzija nečeg drugog, bez pominjanja originala.
• Sadržaj je uopšten do mere da bi mogao stajati bilo gde — čest znak teksta pisanog radi popunjavanja sajta.

U tim slučajevima se ne traži način da se izvor nekako zapiše. Traži se primarni izvor iza njega: ustanova koja je podatak objavila, istraživanje iz kog potiče, propis na koji se poziva. Razlika između tog dva i zašto je bitna: primarni i sekundarni izvori. Ceo postupak procene: kako proceniti da li je izvor pouzdan.

Kad datum postoji, ali nije jasno koji je

Češći slučaj od potpunog izostanka, i podmukliji, jer izgleda kao da je sve u redu.

• Datum objavljivanja i datum poslednje izmene nisu isto. Ako strana kaže samo „ažurirano”, to je datum izmene i tako se i tretira — ne znaš šta je od sadržaja iz kog perioda.
• Godina izdanja i godina originala se razlikuju kod prevoda i novijih izdanja starijih dela. Navodi se izdanje koje si koristio; ako je razlika bitna za argument, pominju se obe.
• Datum na sajtu i datum dokumenta koji je na njemu postavljen mogu se razlikovati za godine. Prednost ima datum u samom dokumentu.
• Članak bez datuma u vestima je poseban rizik, jer se takav tekst lako pročita kao aktuelan iako je star nekoliko godina.

Kada se dve godine razlikuju, a obe su odbranjive, izaberi jednu i drži je kroz ceo rad — u tekstu i u spisku literature mora stajati ista.

Video snimci, objave i slično

Materijal koji nije klasičan tekst se citira po istom principu: ko, kada, šta, gde.

• Autor je nalog ili osoba koja je objavila; ako se zna pravo ime, navodi se uz naziv naloga.
• Datum je datum objave, koji je kod ovakvih izvora skoro uvek vidljiv.
• Naslov je naslov snimka ili prvih nekoliko reči objave, ako naslova nema.

Pre nego što takav izvor uopšte uđe u rad, pitanje je isto kao i za svaki drugi: da li iza njega stoji neko čija tvrdnja nešto znači u toj oblasti. Snimak predavanja sa fakulteta i nečija objava nisu izvori iste težine, koliko god oba imala uredan datum.

Kako se to beleži dok radiš

Praktičan deo: podatak koji nedostaje najčešće nedostaje tebi, a ne izvoru — zato što nisi zapisao ono što si video u trenutku kada si ga našao.

Zato uz svaki izvor, u trenutku nalaženja, ide minimum: ko, kada, naslov, gde, adresa i datum pristupa. Ako nešto od toga zaista ne postoji, odmah upiši da ne postoji — inače ćeš tri nedelje kasnije ponovo tražiti isto, bez sećanja da si već tražio. Sistem koji to drži u redu opisan je u tekstovima kako organizovati literaturu i Zotero vodič.

Automatsko preuzimanje podataka iz baza ovde posebno vara: alat često upiše kao godinu ono što nađe u kodu strane, a to ume da bude godina poslednje izmene sajta. Svaku referencu preuzetu automatski treba pogledati očima pre predaje.

Gde takav izvor stoji u spisku literature

Dve stvari koje se najčešće pitaju:

• Redosled. Ako spisak ide azbučno po autoru, izvor sa ustanovom umesto autora se ređa po nazivu ustanove, a izvor bez ikakvog autora po prvoj reči naslova.
• Oznaka bez godine. Ide na mesto gde bi inače stajala godina, i u tekstu i u spisku, da bi se referenca poklopila na oba mesta.

Ako isti autor ima više izvora bez godine, razlikuju se dodatnom oznakom, po istom obrascu po kom se razlikuju radovi iz iste godine.

Najkraće

Traži podatak pre nego što ga proglasiš nepostojećim. Ako ga nema, označi to — ne popunjavaj prazninu pretpostavkom. A ako izvor nema ni autora, ni izdavača, ni datum, ni sopstvene izvore, pitanje nije kako ga zapisati nego zašto je uopšte u radu. Isto merilo primenjeno na jedan poseban slučaj stoji u tekstu Vikipedija u radu.