Kada je autor organizacija, a ne osoba

Izveštaji, statistički pregledi, strategije, standardi i uputstva često nemaju potpisanog autora. Nastali su u nekoj ustanovi, izašli pod njenim imenom i pod njenom odgovornošću. Za citiranje to nije izuzetak koji se rešava improvizacijom — takav izvor ima autora, samo autor nije osoba.

Termin koji se za to koristi je korporativni ili institucionalni autor, i sa njim se postupa kao sa svakim drugim autorom: stoji na prvom mestu u jedinici i pojavljuje se u pozivu.

Kada je organizacija zaista autor

Pre svega proveri da potpisanog autora stvarno nema. Ovo zvuči trivijalno, a najčešća je greška u celoj priči.

Mesta na kojima se ime autora krije:

• impresum ili poleđina naslovne strane, gde često stoji „priredio” ili „autor teksta”;
• poslednja strana izveštaja, sa radnom grupom ili timom;
• zahvalnica ili predgovor, gde se navode oni koji su tekst pisali;
• metapodaci PDF fajla, koji ponekad nose ime.

Ako tamo stoji ime, organizacija nije autor nego izdavač, i jedinica počinje prezimenom osobe. Ako imena nema nigde, organizacija ulazi na mesto autora.

Skraćenica u pozivu

Puni nazivi ustanova su dugi, a poziv u tekstu mora da bude kratak da ne bi razbio rečenicu. Zato se koristi skraćenica — ali tek pošto se uvede.

Logika je ista kao kod svake skraćenice u radu: čitalac mora da je sretne prvi put uz pun naziv, a posle toga sama.

Prvi pomen: (Republički zavod za statistiku [RZS], 2022)

Svi naredni: (RZS, 2022)

Ili, kad je organizacija imenovana u rečenici:

Republički zavod za statistiku (RZS, 2022) beleži pad u istom periodu.

Dva uslova da ovo radi. Prvo, skraćenica mora biti ustaljena — ona koju ustanova sama koristi, ne ona koju si smislio. Drugo, u spisku literature jedinica stoji pod punim nazivom, jer se spisak čita nezavisno od teksta i skraćenica u njemu ne bi imala smisla.

Ako rad ima spisak skraćenica, skraćenice ustanova idu i tamo. Kada se taj spisak uopšte pravi: spisak skraćenica i kada je potreban.

Kada se skraćenica ne uvodi

Ne isplati se svaka skraćenica. Tri slučaja u kojima se piše pun naziv i onda kad je dug:

• Organizacija se u radu pominje jednom. Uvođenje skraćenice radi jednog poziva samo opterećuje tekst.
• Skraćenica nije poznata u oblasti. Skraćenica koju čitalac mora da traži je gora od dužeg naziva.
• Naziv je već kratak. Nema šta da se skraćuje.

Deo priručnika traži skraćivanje samo kod organizacija koje se citiraju više puta, a deo ga ostavlja tvom izboru. U oba slučaja pravilo je isto: jednom odlučeno vredi kroz ceo rad, i pun naziv i skraćenica se ne smenjuju nasumično.

Ogranci, nivoi i ko je tačno autor

Kod državnih tela i velikih organizacija autor je često telo unutar tela: uprava unutar ministarstva, odeljenje unutar zavoda, komisija unutar asocijacije.

Pravilo koje najčešće radi: kao autor se navodi najuži deo koji je za dokument odgovoran, a viši nivo, ako je potreban za razumevanje, ide uz njega. Ako je dokument objavljen tako da se odgovornost pripisuje celoj ustanovi, navodi se ustanova.

Ono što se ne radi jeste navođenje četiri nivoa hijerarhije u pozivu. Poziv mora da stane u rečenicu; puna hijerarhija, ako je važna, pripada spisku literature.

Isti izvor u tekstu i u spisku

Da bi se videlo kako se dva dela slažu, jedan primer sproveden do kraja.

U tekstu, pri prvom pomenu:

Broj zaposlenih u sektoru raste treću godinu zaredom (Republički zavod za statistiku [RZS], 2022, odeljak 3).

U tekstu, kasnije:

Isti izvor beleži i promenu strukture zaposlenih (RZS, 2022, odeljak 4).

U spisku literature jedinica počinje punim nazivom, pa godinom, pa naslovom dokumenta i podatkom o tome gde je objavljen.

(Naziv i podaci su ilustracija obrasca, ne stvaran izvor.)

Iz toga sledi i mesto jedinice u spisku: ona se ređa po prvom slovu punog naziva, ne po skraćenici. Zato ustanova čija je skraćenica „RZS” ne stoji među jedinicama na slovo R ako joj pun naziv počinje drugačije. Kako se ceo spisak ređa, uključujući jedinice bez autora: redosled jedinica u spisku literature.

Kada organizacija nije autor

Tri situacije u kojima se organizacija pojavljuje, a ne ide na mesto autora:

Izdavač. Knjiga koju je izdala ustanova ima autora — onog ko ju je napisao. Ustanova ide na mesto izdavača, kao i svaka izdavačka kuća.

Sajt na kojem je tekst objavljen. Portal nije autor teksta koji na njemu stoji, kao što novine nisu autor članka. Ako je tekst potpisan, autor je potpisnik.

Naručilac istraživanja. Organizacija koja je platila istraživanje nije autor izveštaja, mada je podatak o naručiocu vredan za procenu pouzdanosti. Kako se ta procena radi: kako proceniti da li je izvor pouzdan.

Poslednja stavka se često previdi. Izveštaj koji je neka ustanova naručila, a koji je izradio konsultantski tim, ima taj tim kao autora — a podatak o naručiocu ide u tekst, kao deo tvoje ocene izvora.

Kada je organizacija i autor i izdavač

Čest slučaj kod izveštaja: zavod je i napisao dokument i objavio ga. Deo stilova tada traži da se ime ne ponavlja dvaput u istoj jedinici, nego se navodi samo na mestu autora; deo traži oba navođenja. Ovde stvarno postoji razlika između priručnika, pa proveri u uputstvu predmeta i drži jedno rešenje kroz ceo spisak.

Slično se razlikuju i pravila za nazive na stranom jeziku. Praksa koja prolazi u većini radova na srpskom: naziv se piše onako kako ga organizacija sama koristi u dokumentu koji citiraš, a prevod, ako je potreban čitaocu, ide u zagradu pri prvom pomenu u tekstu — ne u spisak.

Izveštaji bez datuma i bez broja strane

Dokumenti ustanova često nemaju ono što knjige imaju. Dve najčešće praznine:

• Nema godine. Postupak je isti kao kod svakog izvora bez datuma i opisan je u tekstu šta kada izvor nema datum.
• Nema brojeva strana. Kod dokumenata na sajtu koji su jedna duga stranica, umesto broja strane navodi se odeljak ili naslov pododeljka, tako da čitalac može da nađe mesto.

Uz to ide i praktična mera: dokumenti ustanova se menjaju i nestaju sa sajtova. Sačuvaj PDF u trenutku kada ga citiraš i zabeleži datum pristupa. Bez toga se dešava da se pred predaju ne može potvrditi ni podatak ni njegovo postojanje.

Zašto se ovo često pogreši

Izvori sa ustanovom kao autorom ulaze u rad kasno i u žurbi. Podatak iz izveštaja se najčešće nađe pri pisanju analize, kad se traži broj koji nedostaje, pa se jedinica sklapa na brzinu i po sećanju.

Mera koja to rešava traje pola minuta: čim uzmeš podatak iz dokumenta ustanove, upiši u svoju evidenciju pun naziv, skraćenicu koju ćeš koristiti, godinu, naslov dokumenta i datum pristupa. Skraćenicu upiši odmah, jer se kasnije, kad se u radu pojave tri slične ustanove, one počnu mešati.

Najčešće greške

• Skraćenica u spisku literature. U spisku ide pun naziv.
• Skraćenica koja nije uvedena. Čitalac pri prvom pomenu ne zna šta je.
• Izdavač stavljen na mesto autora. Ako je tekst potpisan, autor je osoba.
• Naziv u spisku ređan po skraćenici. Redosled jedinice određuje pun naziv.
• Tri različita oblika istog naziva kroz rad. Ista ustanova mora izgledati isto svuda.

Poslednja greška je najvidljivija, jer se ponavlja, i hvata se za minut pretragom naziva kroz dokument.