Redosled jedinica u spisku literature

Spisak literature nije spisak izvora kojim redom si ih čitao, niti kojim redom se javljaju u tekstu. On je alat za pronalaženje: čitalac u tekstu vidi poziv, ide u spisak i mora da nađe jedinicu bez traganja.

Zato redosled nije stvar ukusa. U sistemima autor–godina i u fusnotnim sistemima sa bibliografijom on je abecedni, i sve pojedinačne nedoumice se rešavaju iz te jedne svrhe.

Po čemu se ređa

Osnovno pravilo je kratko: po prezimenu prvog autora, onako kako je zapisano na početku jedinice.

Iz toga slede tri posledice koje se često previde:

• Ređa se po prvom elementu jedinice, ma šta on bio. Ako jedinica počinje nazivom ustanove, ređa se po tom nazivu; ako počinje naslovom, po naslovu.
• Redosled koautora unutar jedinice se ne menja. Oni se navode onim redom kojim stoje na radu, jer taj redosled nosi informaciju o doprinosu.
• Ime se ne gleda dok se prezimena razlikuju. Inicijal odlučuje tek kad su prezimena ista.

Numerički sistemi rade drugačije: tamo se spisak ređa po redosledu pojavljivanja u tekstu, a ne po abecedi, pa ovaj tekst za njih ne važi. Pre nego što ređaš, proveri u uputstvu predmeta koji ti je sistem propisan.

Naša slova

U latiničnom spisku na srpskom abeceda ima svoj redosled i slova sa dijakriticima nisu varijante osnovnih slova, nego zasebna slova sa svojim mestom:

a, b, c, č, ć, d, dž, đ, e, f, g, h, i, j, k, l, lj, m, n, nj, o, p, r, s, š, t, u, v, z, ž

Iz toga sledi da Čolić dolazi posle Cvetkovića, a ne pre njega ni među njim; da Šarić dolazi posle Stojanovića, i da Žikić stoji na kraju spiska, posle svih prezimena na Z.

Ovde nastaje najčešća greška u domaćim spiskovima, i ne nastaje iz neznanja nego iz alata. Većina programa podrazumevano ređa po engleskoj abecedi, u kojoj č i c stoje na istom mestu, a š između s i t ne postoji. Ako u Wordu ili u alatu za citiranje jezik nije podešen na srpski, dobićeš spisak koji izgleda uredno a nije.

Isto važi i za dvoslove. Dž je jedno slovo i dolazi posle d, pa prezime na Dž ne stoji među onima na D. Đ je posebno slovo i ne izjednačava se sa D ni sa Dj — ako se u istom spisku isto prezime jednom piše Đurić a jednom Djuric, jedinice završe na dva udaljena mesta.

Isto prezime

Kad dva različita autora nose isto prezime, odlučuje inicijal imena, po abecedi: Petrović, A. dolazi pre Petrović, M.

Kad je reč o istom autoru sa više radova, gleda se godina, od starije ka novijoj. Ako su i godine iste, uz godinu ide slovo — zašto i po kom redosledu, razloženo je u tekstu više radova istog autora u istoj godini.

Poseban red ima autor koji se pojavljuje i sam i sa koautorima. Pravilo koje se najčešće sreće: prvo idu jedinice u kojima je jedini autor, pa onda one sa koautorima, ređane po prezimenu drugog autora. Logika je da se tako sve jedinice jednog autora drže na okupu i da se u njima lako nađe tražena.

Prezimena sa prefiksom i strana imena

Ovde ne postoji jedno pravilo, i to treba znati pre nego što se odluči.

Prezimena tipa „van”, „de”, „von” ili „Mc” u nekim tradicijama se ređaju po prefiksu, u drugim po glavnom delu prezimena — a praksa se razlikuje i po zemlji porekla autora. Isto važi za kineska i korejska imena, gde je poredak imena i prezimena drugačiji, i za imena sa više delova.

Praktično rešenje za rad koji nije bibliografski stručan: ređaj onako kako ime stoji na radu koji citiraš, drži isto rešenje za sve slične slučajeve u spisku, i ako te uputstvo predmeta upućuje na određeni priručnik, proveri tamo. Doslednost je ovde vidljivija od tačnosti, jer čitalac neće proveravati holandsku tradiciju, ali će primetiti da si isti tip imena obradio na dva načina.

Izvor bez autora

Jedinica koja nema autora ne ide na kraj spiska, niti u zaseban odeljak. Ređa se po prvoj reči naslova, na mestu koje bi joj pripalo da je ta reč prezime.

Dve sitnice uz to:

• Članovi i pomoćne reči na početku naslova se u nekim stilovima preskaču pri ređanju, a u nekim ne. Ovo je stvar uputstva; bitno je da radiš isto u celom spisku.
• Ako u pozivu u tekstu koristiš skraćen naslov, prva reč tog skraćenog oblika mora da se poklopi sa prvom reči po kojoj si jedinicu poređao — inače čitalac traži na pogrešnom mestu.

Kad autora nema zato što je izvor anoniman ili nepotpisan, to je i signal za proveru: deo takvih izvora uopšte ne treba da uđe u rad. Postupak i granica opisani su u tekstu šta kada izvor nema datum ili autora.

Kako se ne ređa ručno

Ručno ređanje spiska od trideset jedinica traje dvadesetak minuta i pravi greške svaki put kad se doda izvor.

Dve mere:

Podesi jezik pre ređanja. Ako spisak ređaš alatom za ređanje u programu za obradu teksta, jezik dokumenta mora biti srpski, inače dijakritici završe na pogrešnom mestu. Isto podešavanje odlučuje i kako se ponašaju navodnici i pravopisna provera.

Pusti alat za citiranje da vodi spisak. Program koji drži tvoje izvore ređa spisak sam i preuređuje ga pri svakom dodavanju, pa se abeceda ne dira ručno nijednom. Kako se takav alat postavlja: Zotero.

U oba slučaja rezultat se proveri okom, i to samo na tri mesta: oko slova sa dijakriticima, oko jedinica bez autora i oko autora koji se javlja više puta. Tu su greške, a ostatak spiska mašina ređa tačno.

Kada se spisak deli na delove

Deo uputstava traži da se literatura podeli: knjige odvojeno od članaka, izvori odvojeno od literature, propisi i arhivska građa u zasebnom odeljku. U takvom spisku abeceda važi unutar svakog dela, a ne kroz ceo spisak.

Podela ima cenu i vredi je znati. Kad se spisak deli, čitalac koji u tekstu vidi poziv mora prvo da pogodi u koji deo jedinica spada, pa tek onda da traži po abecedi. Zato se deli samo kad uputstvo to traži ili kad je građa stvarno različite prirode — na primer, kad rad koristi arhivske dokumente koji se ne opisuju kao publikacije.

Ako podele nema, ne uvodi je sam. Jedan abecedni niz je uvek lakši za korišćenje od tri kraća.

Šta abecedni red ne rešava

Uredno poređan spisak i dalje može biti pogrešan. Redosled ne proverava da li svaka jedinica ima sve podatke, da li svaki poziv iz teksta ima svoju jedinicu i da li u spisku stoji izvor koji u radu nigde nije citiran.

Redosled takođe ne pokriva razliku u obliku iste jedinice. Spisak u kom su dva članka opisana na dva načina — jedan sa punim imenom autora, drugi sa inicijalom, jedan sa brojem sveske, drugi bez — izgleda uredno jer je abeceda tačna, a čita se kao nesređen.

To su četiri odvojene provere i rade se posle ređanja. Kako se vode izvori da bi te provere bile kratke: kako organizovati literaturu.