Spisak skraćenica i kada je potreban

Spisak skraćenica se pravi kada rad koristi više od pet do sedam skraćenica koje nisu opštepoznate, i kada se one javljaju kroz ceo tekst, a ne samo u jednom poglavlju. Ispod te granice spisak je višak: čitaocu je brže da se vrati par strana nego da lista na početak.

Stoji iza sadržaja, a pre uvoda, zajedno sa spiskom tabela i slika ako ih rad ima; gde se koji od uvodnih delova smešta, opisano je u tekstu kako formatirati akademski rad. Nosi naslov „Spisak skraćenica” ili „Skraćenice”, ne numeriše se kao poglavlje, i strane mu idu u istoj numeraciji kao sadržaju — po pravilu rimskim brojevima, ako rad tu podelu koristi.

Ono što spisak ne ukida jeste obaveza da se skraćenica objasni pri prvom pomenu u tekstu. To su dva odvojena posla: spisak služi čitaocu koji je nešto zaboravio na dvadesetoj strani, a objašnjenje pri prvom pomenu služi onome koji čita redom.

Ako uputstvo katedre propisuje oblik ili mesto ovog dela, važi uputstvo — kod diplomskih radova u tehničkim i medicinskim oblastima to je čest slučaj.

Kada spisak stvarno treba

Tri uslova; ako sva tri stoje, spisak se pravi.

• Broj. Više od pet do sedam nepoznatih skraćenica.
• Raspoređenost. Javljaju se kroz ceo rad, a ne u jednom odeljku.
• Ponavljanje. Svaka se koristi bar tri-četiri puta.

Poslednji uslov najčešće otpada. Skraćenica koja se u celom radu pojavi dvaput nije skraćenica nego nepotrebna ušteda — bolje je oba puta napisati pun naziv. To je i najbrži način da se dugačak spisak prepolovi.

Kada uslovi ne stoje, a rad ipak ima nekoliko skraćenica, one se objašnjavaju u tekstu i tu se posao završava. Spisak od tri stavke deluje kao popunjavanje.

Pravilo prvog pomena

Skraćenica se uvodi tako što se pun naziv napiše prvi, a skraćenica stavi u zagradu odmah iza njega. Od te tačke se u radu koristi samo skraćenica.

Slabo: „U radu se analizira poslovanje MSP u Srbiji.”

Čitalac ovde mora da pogađa ili lista.

Jako: „U radu se analizira poslovanje malih i srednjih preduzeća (MSP) u Srbiji.”

Tri sitnice koje se uz ovo najčešće greše:

• Uvodi se jednom, u glavnom tekstu. Ne ponovo u svakom poglavlju, i ne u sažetku pa opet u uvodu. Izuzetak je sažetak, koji se čita samostalno i u kom se pun naziv daje ako se skraćenica tamo uopšte koristi.
• Posle uvođenja se ne meša. Ako si uveo MSP, dalje ide MSP — ne naizmenično sa punim nazivom, jer to čitaocu sugeriše da su u pitanju dve stvari.
• Ne uvodi se u naslovu. Naslovi poglavlja nose pun naziv ili uopšte ne nose skraćenicu; zagrada u naslovu izgleda loše i ne broji se kao prvi pomen.

Ista logika važi i za strane termine i njihove prevode, o čemu detaljnije: sinonimi i termini.

Kako izgleda jedan red spiska

Dve kolone, bez tačaka na kraju, sa poravnanjem koje se ne pomera:

BDP     bruto domaći proizvod
MSP     mala i srednja preduzeća
RZS     Republički zavod za statistiku
SWOT    snage, slabosti, prilike i pretnje
        (engl. strengths, weaknesses, opportunities, threats)

Nekoliko pravila koja drže spisak urednim:

• Redosled je azbučni ili abecedni po skraćenici, ne po redosledu pojavljivanja u tekstu. Čitalac traži skraćenicu, pa mora da je nađe bez čitanja celog spiska.
• Pun naziv se piše malim slovom, osim kada je vlastito ime ili naziv institucije.
• Skraćenice iz stranog jezika se daju u obliku u kom se koriste, a uz njih ide prevod ili objašnjenje; original u zagradi po potrebi.
• Bez tačke iza reda i bez crtice između kolona — razmak ili tabulator su dovoljni.

Poravnanje se pravi tabulatorom ili tabelom bez vidljivih ivica, nikad razmacima. Spisak poravnat razmacima se raspadne pri prvoj promeni fonta ili margina.

Šta u spisak ne ide

Ovaj deo rada ume da naraste bez razloga. Ne ulaze:

• Opštepoznate skraćenice — itd., npr., tj., str., i sl., dr, mr.
• Merne jedinice — km, kg, %, °C. One se ne objašnjavaju ni u tekstu.
• Standardne oznake sistema citiranja — str., ur., prev., i sl.
• Skraćenice koje se javljaju jednom.
• Simboli i oznake promenljivih, ako rad ima poseban spisak simbola; u matematičkim i tehničkim radovima to su dva odvojena spiska.

Ako nisi siguran da li je nešto opštepoznato, merilo je struka, ne opšta kultura: u radu iz ekonomije se BDP ne mora objašnjavati, u radu iz pedagogije se objašnjava.

Pravopisna strana skraćenica — kada ide tačka, kada veliko slovo i kako se menjaju po padežima — pokrivena je odvojeno: pravopisne greške u radovima.

Kako se pravi u dokumentu

Najčešća greška je da se spisak piše na kraju, iz sećanja. Tada se dve-tri skraćenice zaborave, a jedna ostane u spisku iako je iz teksta u međuvremenu ispala.

Postupak koji to rešava: vodi spisak od početka, u istom fajlu, kao radni odeljak na dnu dokumenta. Svaki put kad uvedeš skraćenicu, dopiši red. Pred predaju se odeljak sortira, prebaci na svoje mesto i proveri.

Provera se radi pretragom, ne čitanjem. Za svaku stavku iz spiska pretraži skraćenicu u dokumentu i pogledaj prvo pojavljivanje — mora da bude ono sa punim nazivom u zagradi. Obrnuto, pretraži i velike grupe slova u tekstu da vidiš ima li skraćenica koje u spisku nema.

Ako rad ima i spisak tabela i slika, oni se prave automatski, kroz istu funkciju kojom se pravi sadržaj — spisak skraćenica se, za razliku od njih, uvek piše ručno: automatski sadržaj u Wordu.

Provera pred predaju

Šest stavki, pet minuta:

• Da li svaka skraćenica iz spiska postoji u tekstu?
• Da li je svaka objašnjena pri prvom pomenu, punim nazivom u zagradi?
• Da li je spisak poređan azbučno, a ne redosledom pojavljivanja?
• Ima li u spisku nečega što je opštepoznato ili je merna jedinica?
• Da li je poravnanje napravljeno tabulatorom, a ne razmacima?
• Da li spisak stoji iza sadržaja, sa naslovom koji nije numerisan kao poglavlje?

Ako se na tri stavke odgovara odrično, brže je obrisati spisak i napraviti ga iz početka po tekstu, nego krpiti postojeći.