Razmaci i prazni redovi u dokumentu

Prazan red je najjednostavniji način da se napravi razmak i zato ga svi koriste. Otkuca se enter, pojavi se prostor, izgleda tačno onako kako treba.

Problem nastaje dva dana kasnije, kad se u treće poglavlje doda pasus. Sve što je ispod se pomeri, prazan red koji je stajao na dnu strane sada stoji na vrhu sledeće, naslov je ostao sam na kraju strane, a tabela se raspolovila. Popraviš to brisanjem i dodavanjem praznih redova — pa se pomeri opet pri sledećoj izmeni.

Zašto enter nije razmak

Zato što prazan red nije prostor nego pasus. Prazan pasus koji ima svoju visinu, svoj prored i svoje mesto u toku teksta, i koji se ponaša kao i svaki drugi tekst: pomera se, prelama, i pri promeni fonta menja visinu.

Razmak podešen u pasusu je nešto drugo. On je svojstvo pasusa, pa putuje sa njim. Kad se pasus pomeri na drugu stranu, razmak ide sa njim; kad se pasus obriše, razmak nestane sa njim; kad se dokument izveze u PDF, ostaje isti.

Praktična razlika se najbolje vidi na vrhu strane. Razmak podešen kao svojstvo pasusa se na vrhu strane po pravilu zanemaruje, pa se tekst poravnava sa gornjom marginom. Prazan red se ne zanemaruje — on ostane i gurne prvi red naniže, a strana izgleda pomereno u odnosu na ostale.

Prored i razmak nisu isto

Dva podešavanja koja se mešaju, a rade različite stvari.

Prored je razmak između redova unutar pasusa. Njega uputstva najčešće i propisuju, obično kao jedan i po ili dvostruki.

Razmak pre i posle je prostor između pasusa. Zadaje se u tačkama i podešava se zasebno.

Ovo razlikovanje rešava čestu zabunu. Kad rad deluje zbijeno, uzrok je najčešće razmak između pasusa, a ne prored — a ako se popravlja proredom, tekst postane raštrkan iznutra i poveća broj strana bez potrebe.

Uputstva po pravilu propisuju prored, a o razmaku između pasusa ćute. Tada biraš sam, ali biraš jednom za ceo rad.

Gde se to podešava

U podešavanjima pasusa, u delu za razmake. Tri polja:

Uobičajeno rešenje za tekući tekst je da se koristi samo jedno od prva dva polja, najčešće „posle”. Ako se koriste oba, razmaci se između dva pasusa sabiraju i teško je predvideti rezultat.

I još jedno pravilo koje štedi najviše vremena: podesi to u stilu, ne na pojedinačnom pasusu. Kad izmeniš stil osnovnog teksta, promena važi za sve pasuse u radu odjednom, uključujući one koje ćeš tek napisati. Isti princip važi za naslove i razloženo je u tekstu stilovi naslova u dokumentu.

Uvlačenje ili razmak, ne oboje

Postoje dva načina da se vidi gde jedan pasus prestaje a drugi počinje: uvlačenje prvog reda ili razmak između pasusa.

Oba rade. Koriste se naizmenično, nikad zajedno. Tekst koji ima i uvučen prvi red i prazan prostor iznad izgleda razlabavljeno, a razmak nosi dvostruku oznaku za istu stvar.

U akademskim radovima kod nas češće se sreće uvlačenje prvog reda uz prored bez razmaka između pasusa. Ako uputstvo ne kaže, izaberi jedno i drži ga kroz ceo rad, uključujući i delove koje često zaboraviš: zaključak, prilog i tekst ispod tabela.

Ako se uvlači, uvlači se podešavanjem pasusa, ne tabulatorom i pogotovo ne razmacima. Tabulatori se pomeraju kad se promeni margina, a razmaci ostavljaju nejednake uvlake koje se vide pri štampi.

Prazan red gotovo nikad nije rešenje

Tri uobičajena razloga za koje se koristi prazan red, i šta se radi umesto:

• Da naslov ne visi na dnu strane. Rešenje je podešavanje pasusa koje naslov drži uz tekst koji sledi, a ne prazni redovi ispred njega.
• Da poglavlje počne na novoj strani. Rešenje je prelom strane, jedan znak koji drži svoje mesto bez obzira na izmene iznad.
• Da se razdvoji citat ili slika od teksta. Rešenje je razmak pre i posle na tom pasusu, po potrebi veći nego na ostalima.

Prelom strane se ubacuje naredbom, ne gomilom entera. Razlika se vidi odmah pri prvoj izmeni: prelom ostaje na mestu, prazni redovi otputuju.

Dvostruki razmaci između reči

Manji, ali čest problem. Dva razmaka umesto jednog nastaju pri brisanju reči i pri lepljenju teksta, a u poravnatom tekstu prave rupe koje se vide na strani.

Isto važi i za razmak ispred znakova interpunkcije, koji ulazi kroz kopiranje sa sajtova i iz PDF-a.

Oboje se sređuje u jednom prolazu kroz zamenu: traži se dvostruki razmak, zamenjuje jednostrukim, i ponavlja dok zamena ne prijavi nula izmena. Isti prolaz pred predaju hvata i druge sitnice ovog reda, poput pogrešnih crtica — crtica i crta.

Razmak nije način isticanja ni poravnanja

Dve navike iz pisaćih mašina koje i danas ulaze u radove.

Razmaknuta slova. R a z m a k između slova nekada je bio jedini način da se reč istakne. Danas nije, a tekst tako napisan se ne pretražuje, ne prenosi u PDF kako treba i pravopisna provera ga ne prepoznaje. Za isticanje postoji kurziv, sa svojim pravilima — kurziv i podebljano.

Razmaci umesto poravnanja. Nizom razmaka se ne gura tekst u sredinu strane, ne pravi se kolona i ne poravnava potpis na naslovnoj strani. Sve troje se raspadne pri prvoj promeni fonta ili margine. Za sredinu postoji centriranje, za kolone tabela bez vidljivih ivica, za odmak od margine uvlačenje pasusa.

Obe navike se prepoznaju po istom tragu: dokument izgleda dobro na tvom ekranu, a kod mentora ili u PDF-u ne.

Kako se sredi zatečen dokument

Ako rad već ima stotinu praznih redova, redosled je sledeći:

1. Uključi prikaz oznaka formatiranja. Bez njega ne vidiš šta je prazan red, šta prelom, a šta tabulator, i radiš naslepo.
2. Podesi stil osnovnog teksta — prored i razmak posle pasusa — tako da razmak postoji i bez praznih redova.
3. Zameni dvostruke oznake pasusa jednostrukim. U zameni se to radi obrascem za oznaku pasusa upisanom dvaput, a zamenjuje se jednim. Ponavljaj dok ima pogodaka.
4. Ubaci prelome strana tamo gde poglavlja treba da počnu na novoj strani.
5. Pregledaj mesta oko tabela, slika i naslova. Tu su ostaci koje zamena nije mogla da odluči umesto tebe.

Ceo posao na radu od trideset strana traje petnaestak minuta i uradi se jednom.

Radi ga pošto je tekst gotov, ne usput. Svaka nova rečenica pomera prelome, pa je vreme uloženo u izgled pre završenog teksta vreme koje ćeš ponoviti. Gde se ovaj korak uklapa u ostatak podešavanja, stoji u tekstu kako formatirati akademski rad.

Provera pred predaju

Sa uključenim prikazom oznaka prođi kroz dokument u umanjenom prikazu, gde se vidi više strana odjednom. Traži tri stvari: prazne redove koji su preostali, strane koje počinju niže od ostalih i naslove koji su ostali sami na dnu strane.

Sve troje se vidi za minut i sve troje se popravlja podešavanjem, a ne enterom.

Poslednja provera je poređenje prve i poslednje strane teksta. Ako se prvi red na njima ne počinje na istoj visini, negde je ostao prazan red na vrhu strane — i to je jedini ostatak koji zamena nikada ne uhvati sama.