Crtica i crta — kada se koja piše
Tri znaka koja izgledaju slično: crtica, crta i duga crta. Gde ide koji, kako se kucaju u Wordu i kako se greške nađu pretragom za pet minuta.
Kratak odgovor
Crtica (-) spaja delove reči i piše se bez razmaka. Crta (–) odvaja umetnuti deo rečenice, i tada ima razmake sa obe strane, ili označava raspon, i tada ih nema.
Na tastaturi postoji jedan takav taster, a u tekstu se javljaju tri znaka. To je ceo izvor problema.
Znak koji dobiješ pritiskom na taster pored nule je crtica (-). Najkraća je i ima uzak posao. Crta (–) je duža, na tastaturi nema svoj taster, pa se u radovima najčešće i ne pojavi — umesto nje stoji crtica, i ta zamena se onda ponovi na svakoj strani. Treći znak, duga crta (—), dolazi iz engleske tipografije i u srpskom tekstu nije neophodan.
Razlika nije estetska. Crtica spaja, crta odvaja, i njihova zamena menja ono što rečenica govori. Pregled ostalih grešaka istog reda je u tekstu o najčešćim pravopisnim greškama; ovde je samo ovaj jedan znak, do kraja.
Crtica: ona samo spaja
Crtica se piše bez razmaka sa obe strane. Sve njene upotrebe svode se na spajanje dva dela u jednu celinu.
Dve ravnopravne reči u jednom pojmu. srpsko-engleski rečnik, naučno-istraživački rad, društveno-politički kontekst. Provera: ako između dva dela možeš da umetneš i a da smisao ostane isti, crtica je na mestu.
Polusloženice — dve reči koje čine jedan pojam, pri čemu se prvi deo ne menja po padežima: spomen-ploča, general-major, radio-stanica. Provera je padež: spomen-ploče, spomen-ploči — prvi deo ostaje nepromenjen, i zato ostaje spojen crticom.
Nastavak uz skraćenicu ili broj. NATO-a, UN-u, PDF-a, 60-ih godina, 20-ak ispitanika. Bez crtice bi se nastavak slio sa skraćenicom i postao nečitljiv.
Rastavljanje reči na kraju reda. To radi program kad je uključeno automatsko rastavljanje; ručno kucana crtica na kraju reda ostaje usred rečenice čim dodaš jednu reč iznad.
Gde crtica ne ide: nikada ne odvaja delove rečenice. Zapis Rezultati - bar oni koji su mereni - pokazuju porast je pogrešan. Taj posao pripada crti.
Crta: odvaja, i meri rastojanje
Crta ima dve upotrebe, i one se pišu različito. Tu nastaje druga polovina grešaka.
Umetnuti deo rečenice — sa razmakom sa obe strane.
Rezultati – bar oni koji su mereni tokom prve godine – pokazuju blag porast.
Ista uloga koju bi imale zagrade, samo sa jačim naglaskom. Ako je umetnuti deo sporedan, zagrade su bolje; ako ga hoćeš istaknutog, crta.
Raspon — bez razmaka.
str. 45–52, 2019–2021, 15–20 ispitanika, tabele 3–5
Najčešća greška ovde nije sam znak nego suvišan predlog: od 2019–2021 nije tačno, jer crta već znači od–do. Ili se piše od 2019. do 2021., ili 2019–2021. Isto važi za strane: od str. 45–52 je udvojeno.
Odnos između dve ravnopravne stavke. relacija teorija–praksa, odnos cena–kvalitet, pravac Beograd–Novi Sad. I ovde bez razmaka, jer crta stoji umesto veze, ne umesto zagrade.
Duga crta i zašto se pojavljuje sama od sebe
Duga crta (—) je engleski način da se označi umetnuti deo, najčešće bez razmaka. U srpskom tekstu taj posao već obavlja crta sa razmacima, pa duga crta nije potrebna.
Vredi znati da u praksi za ulogu umetnute crte prolaze oba znaka; rasprostranjeniji je kraći, sa razmacima. Problem nije izbor nego mešavina — a ona nastaje sama, bez odluke pisca, na dva načina: kad se pasus zalepi iz teksta na engleskom, i kad autokorekcija pretvori nizove crtica u dugu crtu. Rezultat je rad u kojem su sva tri znaka razbacana bez pravila.
Zato se bira jedan oblik i drži do kraja. Isti princip kao i kod ostalih sitnica koje se ne ocenjuju pojedinačno, a zajedno se vide: doslednost kroz rad.
Kako se kucaju
U Wordu:
- Crta (–):
Ctrl+-na numeričkom delu tastature. - Duga crta (—):
Ctrl+Alt+-na numeričkom delu. - Na laptopu bez numeričkog dela:
Insert→Symbol→Special Characters, pa dodela sopstvene prečice u istom prozoru. - Na Macu:
Option+-daje crtu,Option+Shift+-dugu crtu.
Najlakši način je ipak autokorekcija: kad otkucaš reč, razmak, crticu, razmak i sledeću reč, Word posle druge reči sam pretvori crticu u crtu. Radi samo ako je u AutoCorrect Options → AutoFormat As You Type uključena stavka za zamenu crtica. Ako ti se crte ne pojavljuju same, to je podešavanje koje treba proveriti pre nego što počneš da ih kucaš ručno.
U Google dokumentima nema prečice sa numeričkim delom; znak se ubacuje preko Insert → Special characters ili se doda u zamene u podešavanjima.
Rasponi koji nisu očigledni
Četiri slučaja u kojima pravilo „raspon ide crtom, bez razmaka“ ne daje odgovor samo od sebe.
Predlog bira veznik. Između 2019. i 2021. — uz između ide i, nikad crta. Crta zamenjuje od–do, a ne između–i.
Školska i akademska godina nisu raspon. 2019/20 se piše kosom crtom, jer nije period od dve godine nego jedna godina koja se preliva preko dve kalendarske. Sreće se i 2019/2020; oba se koriste, pa se bira jedno i drži kroz ceo rad.
Kad su članovi višečlani, crta dobija razmake. 5. mart – 12. april 2021. Bez razmaka se ne vidi gde jedan član prestaje, jer i u samim članovima ima razmaka. Isto važi za Beograd, Srbija – Zagreb, Hrvatska.
Otvoren raspon se ne piše crtom. Ako upućuješ na stranu od koje deo počinje, a ne znaš gde se završava, piše se str. 45 i dalje. Crta bez drugog broja ostavlja utisak da je broj ispao.
Crta u tabeli, minus i prelom reda
Crta u ćeliji nešto znači. Prazna ćelija i ćelija sa crtom nisu isto: crta kaže da podatak ne postoji ili se ne meri, prazno kaže samo da nije unet. Izaberi jedno i objasni ga u napomeni ispod tabele. Ostalo što drži tabelu čitljivom: tabele koje se ne raspadaju.
Minus nije crtica. U matematičkom zapisu minus je poseban znak, širi od crtice i poravnat po visini sa ciframa. U tekućem tekstu se razlika jedva primeti; u koloni negativnih vrednosti se vidi odmah, jer crtice „plutaju“ u odnosu na cifre. Ostala pravila zapisa brojeva: brojevi, procenti i merne jedinice.
Neprelomiva crtica. Ctrl + Shift + - u Wordu daje crticu na kojoj se red ne prelama. Korisna je kod NATO-a, PDF-a i sličnih oblika, gde prelom ostavi skraćenicu gore a nastavak dole. Za crtu takva varijanta ne postoji, pa se raspon koji se prelomio rešava prepravkom rečenice.
Prolaz kroz gotov tekst
Ovo se ne radi dok pišeš. Radi se jednom, kad je tekst gotov, kroz Nađi i zameni:
| Traži | Šta otkriva |
|---|---|
| razmak, crtica, razmak | crticu na mestu umetnute crte |
od 1 i od 2 | raspon sa suvišnim predlogom od |
— | dugu crtu zalepljenu iz stranog izvora |
str. | raspone strana u fusnotama i literaturi |
| crta sa razmacima uz cifru | raspon koji je greškom dobio razmake |
Pet pretraga, svaka kraća od minuta, i sve pojave se vide odjednom. Kako se ovaj i slični prolazi ubrzavaju prečicama: prečice u Wordu.
Tri mesta na kojima se greška najviše vidi
Spisak literature. Svaka jedinica sa člankom ima raspon strana. Ako su tamo crtice, greška se ponovi onoliko puta koliko imaš izvora, i to na strani koju mentor gleda pažljivo.
Godine u tekstu. Period 2015-2020 se u istom radu često javi i kao 2015–2020. Obe varijante u istom pasusu su siguran znak da tekst nije pregledan.
Naslovi i potpisi tabela. Tu se najčešće nađe duga crta, jer su naslovi mesta koja se najviše prepravljaju i lepe.
Šta je dovoljno zapamtiti
Crtica spaja delove reči i nikad nema razmake. Crta odvaja umetnuti deo rečenice i tada ima razmake, ili spaja dve krajnje tačke raspona i tada ih nema. Duga crta ti ne treba, ali će ući sama ako je ne tražiš.
Ako želiš da to ne moraš da pamtiš dok pišeš — nemoj ni da pamtiš. Piši crticu, a pred predaju odradi prolaz iz tabele iznad. Ovo je greška koja se popravlja u paketu, i zato spada u završno sređivanje, opisano u tekstu kako formatirati akademski rad.