Više radova istog autora u istoj godini

U sistemima autor–godina poziv u tekstu radi jednu stvar: vodi čitaoca do tačno jedne jedinice u spisku literature. Prezime i godina su za to obično dovoljni.

Obično — ali ne uvek. Autori koji se bave jednom temom objave u istoj godini i članak i poglavlje i izveštaj. Tada „(Petrović, 2021)” ne pokazuje ništa, jer u spisku stoje tri jedinice sa istim prezimenom i istom godinom. Slovo uz godinu je rešenje tog problema, i ništa više od toga.

Zašto slovo, a ne nešto drugo

Moglo bi se, teorijski, pisati skraćen naslov u pozivu. To bi radilo, ali bi poziv postao dugačak i rečenica bi se raspala pod njim.

Slovo je najkraća oznaka koja razrešava dvosmislenost. Ona nema značenje sama po sebi: ne govori šta je rad, ni koji je važniji, ni kojim su redom objavljeni tokom godine. Ona je samo etiketa koja povezuje poziv sa jednim redom u spisku.

Iz toga sledi pravilo koje rešava većinu nedoumica: slovo pripada spisku, a ne radu. Isti članak u tvom radu može biti 2021a, a u tuđem 2021c, i oba su ispravna, jer zavisi od toga koji još radovi tog autora stoje u spisku.

Odakle dolazi redosled slova

Ovo je mesto gde se najviše greši, i gde se stilovi razlikuju.

U delu stilova autor–godina slova se dodeljuju po redosledu jedinica u spisku literature, a taj redosled je abecedni po naslovu — dakle rad čiji naslov počinje ranijim slovom dobija „a”. Drugi priručnici traže drugačije rešenje, a fusnotni i numerički sistemi ovaj problem uopšte nemaju u istom obliku.

Ono što u svim varijantama važi:

• slovo ide odmah uz godinu, bez razmaka: 2021a;
• isto slovo stoji i u pozivu i u spisku;
• slovo se dodeljuje tek kad je spisak konačan.

Ono što ne određuje slovo: redosled kojim si izvore čitao, redosled kojim se javljaju u tvom tekstu, ni to koji ti je rad važniji. Tačan kriterijum proveri u uputstvu predmeta; razlike među sistemima razložene su u tekstu APA, Harvard i fusnote.

Kako izgleda u tekstu

Poziv se ponaša isto kao i bez slova:

Nalaz je potvrđen na širem uzorku (Petrović, 2021b, str. 45).

Petrović (2021a) razlikuje tri pristupa, dok se u kasnijem radu (2021b) zadržava na dva.

Druga rečenica pokazuje potez koji vredi zapamtiti: kad je autor već imenovan u rečenici, drugi poziv može da nosi samo godinu sa slovom. Poziv ostaje jednoznačan, a rečenica se ne guši.

Kad se u istoj zagradi navode dva rada istog autora, prezime se ne ponavlja:

(Petrović, 2021a, 2021b)

Kad se navode radovi različitih autora, razdvajaju se tačkom i zapetom:

(Petrović, 2021a; Jovanović, 2020)

(Imena i godine su ilustracija obrasca, ne stvaran izvor.)

Kako izgleda u spisku literature

U spisku iste jedinice stoje jedna ispod druge, svaka sa svojim slovom uz godinu. Autor se ponavlja u svakom redu — spisak se ne skraćuje crticom ni izostavljanjem imena, jer se svaki red mora moći pročitati zasebno.

Tri stvari koje se u tom delu spiska najčešće greše:

• Slovo stoji u spisku, a u tekstu ne. Poziv tada pokazuje na dve jedinice odjednom i ne radi svoj posao.
• Slovo je dodato samo tamo gde se rad pominje po drugi put. Ili ga imaju svi pozivi na tu jedinicu, ili nijedan.
• Godina u spisku i godina u pozivu se razlikuju. Nastaje kad se jedinica u spisku ispravi, a pozivi ostanu stari.

Kad radiš ručno, ovaj deo spiska pregledaj poslednji i odvojeno od ostatka, jer se greška vidi tek kad se sve jedinice tog autora gledaju zajedno.

Fusnotni i numerički sistemi

U sistemima gde se izvor poziva brojem, problema u ovom obliku nema. Broj je već jednoznačan: dva rada istog autora iz iste godine imaju dva različita broja i nikakva dodatna oznaka im ne treba.

U fusnotnim sistemima razlikovanje ide preko skraćene fusnote, koja pored prezimena nosi i skraćen naslov. Zato tamo skraćenica „isto” postaje opasna čim isti autor ima dva dela u radu — ne vidi se na koje od njih upućuje. Kada se koji sistem koristi i kako se skraćena napomena piše, stoji u tekstu fusnota ili zagrada.

Ako u toku rada prelaziš sa jednog sistema na drugi, slova se ne prenose — ona su alat sistema autor–godina i u numeričkom spisku nemaju smisla.

Kada slovo ne treba

Slovo se dodaje samo kad bi bez njega poziv bio dvosmislen. Tri situacije u kojima se često dodaje bez potrebe:

• Isti autor, različite godine. „(Petrović, 2019)” i „(Petrović, 2021)” se već razlikuju. Slovo tu nema šta da radi.
• Isto prezime, različiti autori, ista godina. Ovo se ne rešava slovom uz godinu nego inicijalom uz prezime, jer nije reč o istom autoru.
• Isti autor, ista godina, ali samo jedan rad u spisku. Nema dvosmislenosti, nema slova.

Druga stavka se često previdi u radovima koji koriste domaću literaturu, gde je poklapanje prezimena češće nego što se očekuje.

Autor sam i autor u paru

Poseban slučaj koji zbunjuje: isti autor u istoj godini ima jedan rad koji je napisao sam i jedan sa koautorom.

To su dve različite autorske jedinice, ne dva rada istog autora. „Petrović (2021)” i „Petrović i Jovanović (2021)” se već razlikuju po tome ko se navodi, pa slovo nije potrebno. Slovo se vraća u igru tek ako isti par autora u istoj godini ima dva rada.

Slično važi i za radove sa više autora koji se u pozivu skraćuju: ako se dva različita rada u istoj godini skraćuju na isti oblik, dvosmislenost je nastala i mora se razrešiti — po pravilu navođenjem još jednog prezimena, a ne slovom.

Kad se ta dva rada nađu u istoj zagradi, prezime se ne ponavlja nego uz njega stoje obe godine sa slovima; kako se takva grupa poziva ređa i čime se razdvaja, stoji u tekstu o više izvora u jednoj rečenici.

Zašto se ovo radi na kraju

Slova se dodeljuju poslednja, zajedno sa sređivanjem spiska, i za to postoji jednostavan razlog: dodavanje jednog izvora pomera slova svima ostalima.

Ako u martu odlučiš da je nešto 2021a i 2021b, pa u maju nađeš treći rad istog autora iz iste godine čiji naslov po abecedi ide prvi, sva slova se pomeraju za jedno mesto. Tada moraš da prođeš kroz ceo tekst i ispraviš svaki poziv — a to je tačno ona vrsta posla u kojoj se previdi jedan poziv i ostane pogrešan.

Dva načina da se izbegne:

• Alat za citiranje. Programi koji vode literaturu dodeljuju slova sami i preračunavaju ih pri svakoj promeni spiska. To je najjača pojedinačna prednost tih alata baš na ovom mestu — Zotero.
• Privremena oznaka. Ako radiš ručno, dok pišeš stavljaj prepoznatljiv privremen oblik, na primer „(Petrović, 2021-CLANAK)”, pa ga na kraju zameni pravim slovom. Zamena je tada mehanička i pretraga je nađe svu.

Provera pred predaju

Tri provere koje traju nekoliko minuta:

1. Svako slovo iz teksta postoji u spisku. Ako u tekstu stoji 2021c, u spisku moraju postojati i 2021a i 2021b.
2. Nema preskočenih slova. Rupa u nizu znači da si izvor izbacio iz spiska, a poziv ostavio u tekstu.
3. Isti rad nosi isto slovo svuda. Najlakše se proverava pretragom po godini.

Ako pri tome nađeš jedinicu u spisku na koju nijedan poziv ne upućuje, to nije problem slova nego spiska — višak jedinice se briše. Kako se spisak vodi da bi ovaj prolaz bio kratak: kako organizovati literaturu.