Više izvora u jednoj rečenici
Kada nekoliko radova ide u istu zagradu, kada ne sme, kojim se redom ređaju, čime se razdvajaju i koliko poziva jedna rečenica podnosi.
Kratak odgovor
Više izvora ide u istu zagradu samo kada svi stoje iza iste tvrdnje. Redosled je hronološki ili abecedni, zavisno od stila, i bira se jednom za ceo rad. Ako svaki izvor govori nešto svoje, zagrada se razlaže na zasebne rečenice.
Zagrada u kojoj stoje tri izvora deluje kao znak temeljnosti. Češće je znak da nisi odlučio šta koji od njih tačno nosi.
Više poziva u jednoj rečenici je uredan postupak i sreće se u svakom ozbiljnom tekstu. Radi, ali samo kad svi navedeni izvori stoje iza iste tvrdnje i kad se iz rečenice vidi zašto ih je više od jednog.
Sam zapis — čime se izvori razdvajaju i da li se ređaju po godini ili po prezimenu — razlikuje se po stilovima citiranja i po uputstvu predmeta. Ovaj tekst opisuje logiku ispod tih razlika, da bi pravilo koje ti je propisano imalo smisla. Tačan oblik proveri u priručniku stila koji koristiš.
Kada nekoliko izvora stvarno ide zajedno
Grupa poziva je opravdana u tri situacije.
Tvrdnja je u struci utvrđena. Rečenica koja kaže nešto što je više nezavisnih istraživanja pokazalo ne dobija snagu od jednog poziva. Tri poziva ovde kažu čitaocu: ovo nije nalaz jednog rada nego stanje u polju.
Tvrdnja je sporna, pa se navode obe strane. Kad rečenica kaže da se nalazi razlikuju, broj izvora nije ukras nego sadržaj rečenice — bez najmanje dva poziva tvrdnja o neslaganju visi.
Pregled onoga što je urađeno. U delu rada u kom sažimaš pravac istraživanja, jedna rečenica sa grupom poziva radi posao koji bi inače tražio pet rečenica od kojih nijedna ne bi rekla ništa novo.
Zajednička crta sva tri slučaja: broj izvora je deo onoga što rečenica tvrdi.
Kada ne idu zajedno
Najčešća greška nije pogrešan znak razdvajanja nego pogrešno spajanje.
- Svaki izvor govori nešto svoje. Ako prvi rad meri jedno, a drugi tvrdi drugo, zagrada ih izjednačava i čitalac ne zna ko šta kaže. Razdvoji na dve rečenice, čak i po cenu dužeg pasusa.
- Jedan izvor je u grupi zato što ti se dopao. Uz tvrdnju stoje dva rada koji je potkrepljuju i treći koji se bavi srodnom temom. Taj treći tu ne pripada, koliko god da je dobar.
- Grupa kao dokaz količine. Pet poziva uz opštu rečenicu ne pokazuje da si pročitao pet radova nego da rečenica nije dovoljno određena da bi tražila konkretan izvor. Kad se tvrdnja zaoštri, grupa se obično sama raspadne na jedan ili dva poziva.
- Grupa uz doslovan citat. Doslovno prenet tekst ima tačno jednog autora i tačno jednu stranu. Više izvora uz navodnike znači da čitalac ne zna odakle su reči.
Test koji rešava većinu slučajeva: pokušaj da grupu razbiješ na onoliko rečenica koliko u njoj ima izvora. Ako svaka rečenica dobije svoj sadržaj, grupa nije trebalo da postoji. Ako se rečenice ponavljaju, grupa je bila ispravna.
Redosled unutar zagrade
Tri redosleda se sreću i svaki ima svoju logiku.
| Redosled | Šta govori čitaocu | Gde se najčešće traži |
|---|---|---|
| Hronološki | kako se tvrdnja razvijala kroz vreme | sistemi autor–godina, pregled literature |
| Abecedni | poziv se lako spaja sa spiskom literature | stilovi čiji je spisak abecedan |
| Po težini | prvi izvor nosi tvrdnju, ostali je podupiru | tekstovi u kojima jedan rad zaista prednjači |
Koji se od njih traži zavisi od stila i od uputstva predmeta. Ono što ne zavisi ni od čega jeste doslednost: redosled biraš jednom i držiš do kraja rada. Zagrada koja je na strani četiri hronološka, a na strani devetnaest abecedna, čita se kao nemar i kad su obe same po sebi ispravne.
Hronološki redosled ne rešava sve — kad su dva izvora iz iste godine, unutar te godine i dalje treba neko pravilo, najčešće abecedno. Kako se abeceda ponaša sa našim slovima i sa izvorima bez autora stoji u tekstu o redosledu u spisku literature.
Čime se razdvajaju
Ovde nema jednog odgovora i ne vredi ga tražiti. Ono što svi sistemi rade jeste da razlikuju dva nivoa: razdvajanje unutar jednog poziva — prezime od godine, godinu od broja strane — i razdvajanje između poziva. Ta dva znaka ne smeju biti ista, jer bi se zagrada pretvorila u niz koji se ne može razložiti.
Zato u sistemima autor–godina između izvora po pravilu stoji jači znak nego unutar izvora. Kad ti uputstvo propiše taj znak, ono zapravo bira jedan od dva nivoa; pravilo se pamti lakše kad znaš čemu služi.
Poseban slučaj je kad jedan autor uđe u samu rečenicu, a ostali ostanu u zagradi. Tada se ime ne ponavlja u zagradi, nego uz njega u tekstu stoji samo godina, a zagrada nosi preostale izvore. To je uredno i čitljivo, ali traži da onaj autor koji je izašao iz zagrade zaista bude važniji od ostalih — inače rečenica daje prednost nekome bez razloga.
Dve stvari se ne menjaju bez obzira na stil:
- razmak ide posle znaka razdvajanja, ne ispred njega;
- zagrada se otvara i zatvara jednom za celu grupu, ne oko svakog izvora posebno.
Isti autor dva puta u istoj zagradi
Poseban slučaj je grupa u kojoj se isti autor javlja više puta. Prezime se tada ne ponavlja nego uz njega stoje obe godine, poređane od starije ka novijoj. Ako su godine iste, razlikuju se slovom, a odakle to slovo dolazi i kada se dodeljuje objašnjeno je u tekstu o više radova istog autora.
Slično se ponaša i rad sa mnogo autora: u grupi poziva se skraćuje isto kao kad stoji sam, jer skraćivanje zavisi od broja autora, ne od toga koliko izvora stoji pored njega.
Fusnote i numerički sistemi
Ako predmet traži fusnote, grupa ne stoji u zagradi nego u jednoj napomeni: jedan broj u tekstu, a u fusnoti svi izvori poređani istim redom o kom je već bilo reči. Dve fusnote jedna uz drugu na istom mestu u rečenici znak su da nešto nije sređeno.
U numeričkim sistemima grupa izgleda kao niz brojeva i ti brojevi idu rastuće bez obzira na to kojim si ih redom uveo — broj je adresa u spisku, ne ocena važnosti. Uzastopni brojevi se sažimaju u raspon, da niz ne bi rastao preko pola reda.
Kada se uopšte koristi zagrada, a kada fusnota, i šta se time menja u tekstu, razloženo je u tekstu fusnota ili zagrada.
Koliko izvora rečenica podnosi
Propisanog broja nema, ali postoji granica čitljivosti. Do tri poziva čitalac primi bez zastoja. Od četiri naviše zagrada preseca rečenicu i oko preskače na tekst iza nje.
Kad ti stvarno treba više, pomažu dva poteza:
- premesti grupu na kraj rečenice, da tekst do tamo ostane neprekinut;
- podeli tvrdnju, jer se grupa od šest izvora gotovo uvek raspada na dve rečenice sa po tri.
Ako rad ima pregled u kom se nabraja mnogo radova, tabela je bolja od zagrade: svaki rad dobija red, godinu i nalaz, a to je ono što se u zagradi ne vidi.
Pred predaju prođi kroz svaku zagradu sa više izvora i odgovori na tri pitanja: stoje li svi iza iste tvrdnje, je li redosled isti kao u ostatku rada i postoji li svaki od njih u spisku literature. Treće pada najčešće — kod pojedinačnog poziva se primeti da izvor fali, a u grupi od tri srednji prođe neprimećeno. Kada rečenica uopšte traži izvor, a kada ne, razloženo je u tekstu kada se citira.