Fusnota ili zagrada: kada se koje koristi

Izbor između fusnote i zagrade nije stvar ukusa nego sistema citiranja koji rad koristi, i on se bira jednom za ceo rad. U sistemu autor–godina (APA, Harvard i srodni) izvor ide u zagradu u tekstu. U notnom sistemu (čikaški sa fusnotama, pravna i istorijska praksa kod nas) izvor ide u fusnotu na dnu strane.

Kratak odgovor na pitanje koje se najčešće postavlja: ne biraš ti, bira uputstvo tvoje ustanove. Ako uputstvo propisuje stil, tu nema odluke. Ako ne propisuje, gleda se šta je uobičajeno u tvojoj oblasti, pa se drži do kraja.

Postoji, međutim, treći slučaj koji se najčešće previđa: fusnota u radu koji koristi zagrade. Ona je dozvoljena i korisna, ali ne služi za izvor nego za napomenu — objašnjenje koje bi u tekstu prekinulo tok. To razlikovanje rešava većinu nedoumica u praksi.

Ista rečenica u oba sistema

Uzmimo tvrdnju sa izvorom i pogledajmo kako se piše na oba načina.

Sistem autor–godina:

Prelazak na rad od kuće smanjio je troškove kancelarijskog prostora za oko petinu (Petrović, 2021, str. 45).

Spisak literature na kraju rada:

Petrović, M. (2021). Organizacija rada u malim preduzećima. Beograd: Izdavač.

Notni sistem sa fusnotom:

Prelazak na rad od kuće smanjio je troškove kancelarijskog prostora za oko petinu.¹

A u dnu strane:

¹ Milan Petrović, Organizacija rada u malim preduzećima (Beograd: Izdavač, 2021), 45.

Tri razlike koje se odmah vide. Prvo, u zagradi stoji samo prezime i godina — pun podatak je u spisku literature. U fusnoti prvi put stoji cela referenca. Drugo, rečenica sa fusnotom se čita brže, jer u njoj nema prekida. Treće, čitalac koji hoće da zna odakle podatak u prvom slučaju gleda na kraj rada, a u drugom na dno strane.

Detaljno poređenje elemenata, sa tabelom razlika i pravilima za ponovljeno navođenje, stoji u tekstu APA, Harvard i fusnote.

Šta odlučuje umesto tebe

Redosled je uvek isti:

1. Uputstvo ustanove. Ako propisuje stil, sve ostalo je nebitno.
2. Praksa oblasti. Pravo, istorija, filologija i teologija kod nas najčešće rade sa fusnotama. Ekonomija, psihologija, medicina, tehničke nauke i pedagogija uglavnom koriste autor–godina.
3. Mentorova navika. Ako mentor uvek traži jedno, to je odgovor — i pita se unapred, ne posle predaje.
4. Tvoj izbor, tek ako sve prethodno ćuti.

Šta se sve iz uputstva može pročitati, a šta se mora pitati: kako pratiti smernice profesora.

Kada zagrada radi bolje

Autor–godina sistem je preovladao u većini oblasti iz praktičnih razloga, i oni su vidljivi u radu.

• Godina se vidi odmah. Kad u rečenici stoji (Marković, 2023), čitalac zna koliko je nalaz svež bez skretanja pogleda.
• Lakše se prepravlja. Dodavanje ili izbacivanje izvora ne pomera numeraciju ničega.
• Podnosi gust tekst sa mnogo referenci. Pregled literature sa dvadeset izvora na tri strane bi u fusnotama zauzeo pola svake strane.
• Alati ga rade pouzdanije. Menadžeri literature u ovom sistemu prave manje problema pri prebacivanju između formata; postupak je opisan u tekstu Zotero, praktičan vodič.

Cena je čitljivost rečenice. Tekst u kom se u jednom pasusu pojavi pet zagrada čita se isprekidano, i to je stvarni nedostatak — ne izmišljen.

Kada fusnota radi bolje

Fusnota nije stariji ni lošiji sistem; ona rešava probleme koje zagrada ne može.

• Kad je izvor složen. Pravni tekst koji upućuje na član, stav i tačku propisa, sa nazivom službenog glasila i brojem, u zagradi bi bio duži od rečenice.
• Kad je važan tačan izdanje ili prevod. Istorijski i filološki radovi rutinski navode koje izdanje se koristi, što u zagradi ne staje.
• Kad se u jednoj rečenici oslanjaš na pet izvora. U fusnoti se poređaju bez prekidanja teksta.
• Kad tekst mora da teče. Rad koji se čita kao izlaganje, a ne kao pregled nalaza, dobija od toga što su reference sklonjene dole.

Sadržinska fusnota

Ovo je fusnota koja ne sadrži izvor nego objašnjenje, i dozvoljena je u oba sistema — uključujući APA.

U nju ide ono što je tačno i korisno, a prekinulo bi rečenicu:

• Objašnjenje termina koje treba samo delu čitalaca.
• Podatak o tome kako je nešto izračunato ili preračunato.
• Napomena da se u literaturi koristi drugačiji naziv za isti pojam.
• Ograda: da se podatak odnosi na drugu godinu, drugu zemlju, drugi obuhvat.

Slabo: Prosečna ušteda iznosila je 18% (u izvoru je iznos naveden u evrima, a ovde je preračunat po srednjem kursu na dan 31. 12. 2023, pri čemu autor uključuje i troškove režija) (Petrović, 2021).

Jako: *Prosečna ušteda iznosila je 18% (Petrović, 2021).*² — a u fusnoti: ² Iznos je u izvoru naveden u evrima i ovde preračunat po srednjem kursu na dan 31. 12. 2023. Autor u trošak uključuje i režije.

Rečenica je u drugoj verziji čitljiva, a podatak nije izgubljen. To je ceo posao sadržinske fusnote.

Dve granice: fusnota ne sme da nosi tvrdnju bez koje se rad ne razume, i ne sme da postane sklonište za sve što nisi uspeo da uklopiš. Ako ih ima na svakoj strani po tri, deo njih pripada tekstu, a deo se izbacuje.

Mešoviti slučaj: kada se dva sistema smeju sresti

Smeju, ali samo po jasnoj podeli posla: zagrada nosi izvor, fusnota nosi napomenu. Rad u kom se izvor jednom nalazi u zagradi, a drugi put u fusnoti, nije mešoviti sistem nego neuredan.

Jedini uobičajeni izuzetak su pravni izvori u radovima koji inače koriste autor–godina. Propisi se često navode u fusnoti i kad je ostatak rada u zagradama, jer se propis ne navodi po autoru i godini. Ako to radiš, primeni ga na sve propise u radu, bez izuzetka, i po istom obrascu.

Tehnički deo

Fusnota se u Wordu ubacuje preko funkcije za reference, nikad ručnim kucanjem broja u superskriptu. Razlog je jednostavan: automatska fusnota se prenumeriše sama kad dodaš novu na sredini rada, a ručna ne — i to je greška koja se otkriva tek pri predaji.

Tri stvari koje se proveravaju pre predaje:

• Numeracija je neprekinuta i počinje od 1 (ili se nastavlja kroz poglavlja, ako uputstvo tako traži).
• Nijedna fusnota nije prelomljena na drugu stranu. Duže fusnote to rade, i tada se skraćuju ili se deo seli u tekst.
• Font i veličina fusnote su dosledni — obično dva stepena manje od osnovnog teksta, sa jednostrukim proredom.

Ostatak podešavanja koja se rade jednom, na početku: kako se formatira akademski rad.

Napomene na kraju rada

Treća mogućnost koju neka uputstva dozvoljavaju jeste da napomene ne idu na dno strane nego u spisak na kraju rada ili na kraju poglavlja. Tekst se tada čita potpuno bez prekida, a cena je što čitalac mora da lista. Kako se ta tri naziva — fusnota, endnota i napomena — razlikuju i kako se prave: fusnota, endnota i napomena.

Kada to ima smisla:

• Kad je napomena mnogo, a kratke su. Strana na kojoj je trećina prostora pod fusnotama teže se čita od strane sa čistim tekstom.
• Kad rad ide u štampu po zadatom prelomu, pa se dno strane ne kontroliše.

Kada nema: u radu koji se brani pred komisijom. Član komisije koji čita sa ekrana i hoće da vidi odakle je podatak neće listati četrdeset strana unazad, i to se na odbrani pretvori u pitanje. Za studentske radove je dno strane skoro uvek bolji izbor.

Šta god izabrao, bira se jednom. Prelazak sa fusnota na napomene usred rada Word radi automatski, ali se numeracija i prelomi posle toga proveravaju ručno.

Najčešće greške

• Zagrada iza tačke. U sistemu autor–godina referenca je deo rečenice, pa tačka ide posle zagrade: …za petinu (Petrović, 2021). Kod blok citata je obrnuto.
• Fusnota pre znaka interpunkcije. Broj fusnote ide posle zapete ili tačke, ne pre.
• Broj strane koji nedostaje. Kod doslovnog citata i kod konkretnog podatka strana je obavezna u oba sistema. Kod prepričavanja celog rada nije.
• Fusnota koja ponavlja punu referencu deset puta. Posle prvog navođenja koristi se skraćeni oblik.
• Reference u fusnotama, a prazan spisak literature. Fusnote ne zamenjuju spisak literature osim ako uputstvo izričito tako kaže.
• Izvor naveden samo na kraju pasusa iako se pasus oslanja na tri rada. Gde tačno referenca mora da stoji, objašnjeno je u tekstu kada se citira.

Stil koji je na fusnotama izgradio ceo sistem citiranja opisan je zasebno: čikaški stil.