Zarez u složenoj rečenici

Zarez se u školi objašnjava kao mesto gde se pravi pauza. To pravilo radi u kratkim rečenicama i pada čim rečenica dobije umetnuti deo, zavisnu klauzu i referencu — dakle u svakoj rečenici akademskog rada.

Bolji početak je da zarez nije znak za disanje nego znak za granicu. On kaže gde jedan deo rečenice prestaje, a drugi počinje. Iz toga slede tri pravila koja pokrivaju gotovo sve što ti u radu zatreba, i jedan spisak mesta na kojima zareza ne sme biti.

Prvo: zavisna rečenica ispred glavne

Kad sporedni deo dođe pre glavnog, odvaja se zarezom. Kad dođe posle njega, po pravilu se ne odvaja.

Ako se uzorak proširi na sve fakultete, rezultat se menja.

Rezultat se menja ako se uzorak proširi na sve fakultete.

Isto važi za kad, pošto, budući da, iako, mada, dok, s obzirom na to da:

Iako su podaci prikupljeni na istom uzorku, nalazi se razlikuju.

Nalazi se razlikuju iako su podaci prikupljeni na istom uzorku.

Ovo je pravilo koje najviše pomaže, jer akademska rečenica skoro uvek počinje uslovom ili ogradom. Ako rečenica počinje sa ako, iako, pošto ili budući da, negde pre glavnog dela ide zarez.

Drugo: umetnuti deo ima dva zareza

Sve što je umetnuto u rečenicu odvaja se zarezom sa obe strane. Ne jednim.

Rezultati, kao što je prikazano u tabeli 3, ukazuju na blag porast.

Petrović, autor prve domaće studije o toj temi, dolazi do suprotnog nalaza.

Podaci, međutim, ne potvrđuju polaznu pretpostavku.

Najčešća greška u dugačkim rečenicama nije pogrešno postavljen zarez nego otvoren a nezatvoren umetnuti deo. Dok pišeš, prvi zarez staviš prirodno; do kraja rečenice zaboraviš da si nešto otvorio.

Provera je mehanička i radi uvek: prekrij umetnuti deo i pročitaj ostatak. Ako ono što ostane i dalje stoji kao rečenica, zarezi su na mestu. Ako ostatak ne drži, ono što si prekrio nije umetnuti deo nego nosivi deo rečenice, i zarezi tu ne pripadaju.

Isti tretman dobijaju i rečce i izrazi koji se ubacuju u rečenicu: međutim, dakle, naime, prema tome, s druge strane, po pravilu, na primer. Kad stoje na početku rečenice, dobijaju jedan zarez, iza sebe.

Treće: „koji“ koje određuje i „koji“ koje usput objašnjava

Ovde zarez menja značenje rečenice, i zato je u akademskom tekstu važniji nego drugde.

Studenti koji su predali rad na vreme dobili su potvrdu.

Bez zareza: potvrdu su dobili samo oni koji su predali na vreme. Odnosna rečenica sužava skup.

Studenti, koji su rad predali na vreme, dobili su potvrdu.

Sa zarezima: potvrdu su dobili svi studenti, a usput se kaže da su predali na vreme. Odnosna rečenica samo dodaje podatak.

U radu je to razlika između tvrdnje o delu uzorka i tvrdnje o celom uzorku. Kad ti se učini da je rečenica sa koji dvosmislena, postavi pitanje: da li taj deo kaže na koje se odnosi, ili samo dodaje opis? Prvo je bez zareza, drugo sa zarezima.

Naporedne rečenice

Zarez se piše ispred ali, a, već, nego, no:

Uzorak je mali, ali je prikupljen na celoj populaciji.

Ispred i, pa, te, ni, niti po pravilu se ne piše:

Podaci su prikupljeni u martu i obrađeni u aprilu.

Zarez ispred i ipak se pojavi u jednom slučaju — kad se tu završava umetnuti deo koji je otvoren ranije. Tada zarez ne pripada vezniku nego zatvaranju umetka.

U prostom nabrajanju zarez ne ide ispred poslednjeg i: uvod, razrada i zaključak.

Gde zareza ne sme biti

Ovo su mesta na kojima se zarez javlja sam od sebe, najčešće zato što je rečenica duga pa piscu „zatreba pauza“.

Između subjekta i predikata. Najčešća greška u radovima.

Pogrešno: Analiza podataka prikupljenih tokom tri meseca, pokazala je porast.

Tačno: Analiza podataka prikupljenih tokom tri meseca pokazala je porast.

Ako je razmak između subjekta i glagola toliki da ti treba pauza, rečenicu treba skratiti, a ne zarezom preseći.

Ispred da u dopunskoj rečenici. Autor tvrdi da je hipoteza potvrđena. Bez zareza. Isto uz pokazuje da, navodi da, smatra da.

Ispred kao u poređenju. Rezultat je isti kao u prethodnom istraživanju.

Ispred zagrade sa referencom. Nalaz je potvrđen na većem uzorku (Petrović, 2021).

Iza poslednje stavke nabrajanja, pred glagolom. Uvod, razrada i zaključak čine celinu rada — bez zareza posle zaključak.

Tačka i zarez u nabrajanju

Kad stavke nabrajanja i same sadrže zareze, one se međusobno odvajaju tačkom i zarezom. Bez toga se ne vidi gde jedna stavka prestaje.

Ispitivane su tri grupe: studenti prve godine, koji nisu imali prethodno iskustvo; studenti treće godine; i apsolventi, uključujući one sa produženim statusom.

Isto važi za nabrajanje u listi u kojoj stavke nisu cele rečenice.

Zarez koji dolazi iz engleskog

Tri obrasca koja se u radove uvlače iz literature na engleskom, gde su pravilni.

Zarez posle uvodne odredbe. U ovom radu, analizirani su podaci iz tri izvora — zarez tu ne pripada. U ovom radu, tokom 2021. godine, u drugom poglavlju nisu zavisne rečenice nego deo iste rečenice, i ne odvajaju se. Pravilo o zavisnoj rečenici ispred glavne važi za rečenicu sa glagolom, ne za odredbu.

Ako je odredba toliko duga da rečenica bez zareza postaje nepregledna, rešenje je da se skrati, a ne da se preseče zarezom.

Zarez ispred poslednjeg i u nabrajanju. Uvod, razrada, i zaključak je engleski obrazac. U srpskom nabrajanju ispred poslednjeg i zareza nema.

Zarez u datumu. 5. mart, 2021. je engleski zapis. U srpskom se piše 5. mart 2021. Ostala pravila zapisa datuma i brojeva: brojevi, procenti i merne jedinice.

Zarez uz skraćenice i u listama

Uvodne skraćenice ponašaju se kao umetak. Npr., tj. i odnosno kad uvode objašnjenje usred rečenice dobijaju zarez ispred, a ako je objašnjenje umetnuto pa se rečenica nastavlja, i zarez iza:

Merene su dve veličine, tj. broj odgovora i vreme odgovaranja.

Deo uzorka, tj. studenti prve godine, izostavljen je iz analize.

Ispred itd. zareza nema, jer ta skraćenica nastavlja nabrajanje umesto poslednje stavke, a ne umeće se u rečenicu.

Stavke u listi. Kad stavke nisu cele rečenice, sreću se dva rešenja: svaka stavka se završava zarezom a poslednja tačkom, ili se znakovi izostavljaju. Oba se koriste; bira se jedno i drži kroz sve liste u radu. Kako se liste uopšte slažu i kada se koriste: numerisane liste u radu.

Kad nijedno pravilo ne pomaže

Postoji tačka posle koje se rečenica ne popravlja interpunkcijom. Ako rečenica ima tri reda, dva umetnuta dela i dve odnosne klauze, zarezi mogu biti savršeno postavljeni a rečenica i dalje nečitljiva.

Rešenje tada nije gramatičko nego strukturno: rečenica se deli na dve, ili se umetnuti deo pretvara u zasebnu rečenicu. Praktična granica koja radi: jedna rečenica, jedna tvrdnja i najviše jedna ograda. Ostatak ide u sledeću rečenicu.

Zanimljiva posledica je da rad posle takvog prepravljanja obično bude i kraći, jer se u dugim rečenicama krije najviše ponavljanja — o tome kako skratiti rad. Kako se rečenice slažu u pasus koji nešto dokazuje: kako se piše pasus.

Prolaz kroz gotov tekst

Zarez se ne proverava čitanjem naglas, jer pauza koju praviš u glavi nije isto što i granica u rečenici. Radi bolje ovako, kroz pretragu:

Za svaki pogodak koristi proveru prekrivanjem iz drugog pravila. Jedan prolaz kroz poglavlje traje petnaestak minuta i hvata skoro sve. Ostale sitnice koje se rešavaju u istom stilu prolaza skupljene su u tekstu o najčešćim pravopisnim greškama.