Najčešće pravopisne greške u studentskim radovima
Greške koje se najčešće ponavljaju u studentskim radovima — spojeno pisanje, veliko slovo, brojevi, crtica i crta, navodnici — sa ispravkama i načinom provere.
Greške koje se u studentskim radovima ponavljaju svode se na desetak mesta, i skoro sve se mogu ukloniti jednim prolazom pretrage. Ovo su one koje se vraćaju najčešće, sa ispravkom:
- „obzirom da” → s obzirom na to da
- „u vezi toga” → u vezi s tim
- „ne mogu” piše se odvojeno; „nemam”, „neću”, „nisam”, „nemoj” spojeno
- „doći će” odvojeno, ali „biće”, „radiće”, „pisaće” spojeno
- “ovako” (engleski navodnici) → „ovako”
- „2019 - 2021” → 2019–2021, crtom i bez razmaka
- „ni jedan” u značenju nijedan piše se spojeno
Pravopis se u radu ne ocenjuje kao školski diktat, ali ima posledicu koja se ne vidi u kriterijumima: tekst pun sitnih grešaka čita se kao nepregledan. Mentor koji zastane deset puta na prvoj strani ulazi u rad sa pretpostavkom da ni sadržaj nije proveren. Trideset minuta prolaza kroz ovaj spisak menja taj prvi utisak više nego bilo koja prepravka rečenice.
Ispod su samo pravila u koja se možeš pouzdati bez provere. Sve što zavisi od stila oblasti ili od uputstva tvog predmeta — pisanje procenata, način navođenja stranih imena, oblik bibliografske jedinice — nije pravopis nego dogovor, i o tome odlučuje uputstvo.
Spojeno i odvojeno
| Pogrešno | Ispravno | Pravilo |
|---|---|---|
| obzirom da | s obzirom na to da | ustaljena konstrukcija, bez skraćivanja |
| u vezi toga | u vezi s tim | u vezi traži predlog s(a) i instrumental |
| neznam, neradi | ne znam, ne radi | odrična rečca ne se uz glagole piše odvojeno |
| ne mam, ne ću | nemam, neću | izuzeci: nemam, neću, nisam, nemoj |
| doćiće | doći će | glagoli na -ći zadržavaju razmak |
| raditi će / pisati će | radiće, pisaće | glagoli na -ti se stapaju: radiće, pisaće, biće |
| ni jedan rad | nijedan rad | nijedan u značenju „ni jedan jedini” |
| u opšte | uopšte | jedna reč |
| na ravno | naravno | jedna reč |
Uz ovo ide i pravilo za predlog s i sa: sa se piše ispred reči koje počinju na s, š, z, ž i ispred zamenice mnom (sa studentima, sa šemom, sa zbirkom, sa mnom), a u ostalim slučajevima s (s ciljem, s obzirom, s podacima). Oba oblika su tačna kad je reč o istom glasu, ali ovako se bar ne meša u istoj rečenici.
Veliko slovo
Četiri pravila pokrivaju gotovo sve što u radu zatreba.
Nazivi ustanova. Veliko slovo ide samo na prvu reč, a dalje samo na vlastita imena: Univerzitet u Beogradu, Ekonomski fakultet, Ministarstvo prosvete, Narodna banka Srbije. Nije Ekonomski Fakultet.
Narodi i jezici. Imena naroda velikim slovom (Srbin, Nemac, Mađar), a jezici i pridevi izvedeni od njih malim (srpski jezik, nemačka privreda).
Meseci i dani. Malim slovom: januar, mart, ponedeljak. Ovo je razlika u odnosu na engleski i jedna je od najčešćih grešaka u radovima pisanim uz englesku literaturu.
Prisvojni pridevi od imena. Pišu se velikim slovom: Markov, Petrovićev, Aristotelov. Dakle Aristotelova podela, ali aristotelovska logika — pridev na -ski ide malim slovom.
Uz to, u srpskom se u naslovima velikim slovom piše samo prva reč (i vlastita imena). Naslov poglavlja glasi Pregled dosadašnjih istraživanja, a ne Pregled Dosadašnjih Istraživanja.
Brojevi, datumi i mere
- Redni broj ima tačku: 5. poglavlje, 2021. godina, 3. mart. Kad se redni broj s tačkom nađe na kraju rečenice, piše se samo jedna tačka: Rad je odbranjen 2021.
- Decimale se odvajaju zarezom: 3,14. Tačka na tom mestu je engleski zapis i menja značenje broja.
- Hiljade se odvajaju tačkom ili razmakom: 1.000 ili 1 000. Bitno je da kroz rad bude isto.
- Merna jedinica se odvaja razmakom od broja: 10 kg, 25 m, 40 h.
- Raspon se piše crtom bez razmaka: str. 45–52, 2019–2021, 15–20 ispitanika.
U akademskom stilu se manji brojevi u tekućem tekstu obično pišu slovima (tri ispitanika), a veći i svi merni podaci ciframa (127 odgovora). To nije pravopisna obaveza nego konvencija, ali kad je izabereš, važi kroz ceo rad.
Crtica, crta i navodnici
Ovo su tri znaka koja se mešaju najčešće, a razlika je jasna.
Crtica (-) spaja delove reči i piše se bez razmaka: srpsko-engleski, društveno-ekonomski, naučno-istraživački. Nikad ne odvaja delove rečenice.
Crta (–) je duža i ima dve upotrebe: odvaja umetnuti deo rečenice, i tada ide s razmacima sa obe strane (Rezultati — bar oni koji su mereni — pokazuju porast); i označava raspon, i tada ide bez razmaka (str. 45–52).
Navodnici. U srpskom se koriste „ovako” (donji otvarajući, gornji zatvarajući) ili »ovako«. Oblik “ovako” je engleski i u radu se ne koristi. Praktična napomena: u Wordu se ispravni navodnici dobijaju automatski ako je jezik dokumenta postavljen na srpski — to je jedno podešavanje koje uklanja desetine grešaka odjednom. Unutar citata koji je već pod navodnicima koristi se druga vrsta znaka, da se dva para ne pomešaju; kako se citat uklapa u rečenicu, stoji u tekstu direktan citat u tekstu.
Tri tačke su jedan znak (…), ne četiri tačke i ne razmaci između njih.
Razmaci i zarez
- Razmak ide posle znaka interpunkcije, nikad pre: rad, izvor i zaključak — ne rad , izvor.
- Između reči ide jedan razmak. Dvostruki razmaci se u dokumentu nalaze pretragom i uklanjaju odjednom.
- Zagrada se ne odvaja razmakom od sadržaja: (Petrović 2021), ne ( Petrović 2021 ).
- U prostom nabrajanju ne piše se zarez ispred poslednjeg i: uvod, razrada i zaključak.
- Razmak se ne stavlja pre znaka za fusnotu.
Skraćenice
itd., npr., tj., tzv., str., god., odn. — sve idu s tačkom i malim slovom. Kad se skraćenica s tačkom nađe na kraju rečenice, ne pišu se dve tačke: …knjige, časopisi itd.
U tekućem tekstu akademskog rada skraćenice se koriste štedljivo. npr. i itd. su prihvatljivi u zagradi i u tabelama; u rečenici je bolje napisati na primer. Skraćenice koje uvodiš sam (naziv institucije, metod) pišu se prvi put u punom obliku sa skraćenicom u zagradi, a dalje samo skraćeno — i to onda dosledno do kraja rada. Provera te doslednosti opisana je u tekstu kako se proverava da li je rad dosledan.
Slaganje u rečenici
Dve greške koje se u dugačkim akademskim rečenicama javljaju stalno:
Slaganje sa „koji”. Zamenica se slaže s imenicom na koju se odnosi: jedan od faktora koji utiču na rezultat — jer se odnosi na faktore, ne na jedan.
Predugačka rečenica u kojoj se izgubi subjekat. Kad rečenica pređe tri reda, glagol na kraju često više ne odgovara subjektu s početka. Popravka nije gramatička nego strukturna — rečenica se deli na dve.
Uz to, superlativ se gradi prefiksom naj- koji se piše spojeno; kad pridev počinje na j, dobijaju se dva j: najjači, najjednostavniji, najjasniji.
Kako se ove greške traže u dokumentu
Najbrže ide pretragom, jednom za svaku stavku, kroz Nađi i zameni:
| Traži | Šta hvata |
|---|---|
obzirom | „obzirom da” |
u vezi | „u vezi toga” |
| dva razmaka | dvostruke razmake |
, i . | razmak pre interpunkcije |
" | engleske navodnike |
- | crticu upotrebljenu umesto crte |
ni jedan | rastavljeno nijedan |
Svaka od ovih pretraga traje manje od minuta i hvata sve pojave odjednom. Prečice koje ovaj prolaz ubrzavaju nabrojane su u tekstu prečice u Wordu.
Šta provera pravopisa u programu neće uhvatiti
Ugrađeni proverivač hvata reč koje nema u rečniku — dakle štamparske greške. Ne hvata:
- reč koja postoji, ali nije ta (iako umesto ipak, jer umesto ali);
- pogrešno slaganje u dugačkoj rečenici;
- nedoslednost (jednom e-mail, drugi put imejl);
- slova iz druge azbuke zalepljena iz PDF-a, koja izgledaju isto a nisu ista.
Zato se posle pretraga radi i jedno čitanje celog teksta, i to je jedini prolaz koji hvata greške u značenju. Čitanje naglas ili u promenjenom obliku prikaza hvata znatno više od čitanja u istom prozoru u kom je tekst pisan; zašto je tako i kako se to koristi, stoji u tekstu papir ili ekran.
Dva znaka sa ove liste imaju dovoljno svojih pravila da traže zaseban prolaz kroz tekst: crtica i crta i navodnici. Oba se greše u paketu, pa se i popravljaju u paketu.