Indeks pojmova i kada se pravi

Indeks pojmova je spisak na kraju rada koji za svaki važan pojam kaže na kojim se stranama pominje. Uz njega čitalac koji traži šta rad kaže o jednom pojmu ne mora da čita sve.

To je jedina stvar koju indeks radi, i iz nje sledi i najvažnije pitanje: da li tvom radu neko tako pristupa.

Indeks, sadržaj i spisak skraćenica

Tri spiska koja se često mešaju, a služe različitim stvarima:

Razlika između sadržaja i indeksa je u tome što sadržaj prati strukturu rada, a indeks sadržinu. Pojam može biti razasut kroz četiri poglavlja i nemati svoj naslov — sadržaj ga tada ne vidi, indeks ga pokazuje.

Iz iste razlike sledi i to da indeks ne zamenjuje loš sadržaj. Ako se u radu nešto teško nalazi, prvo rešenje su bolji i precizniji naslovi odeljaka, a ne indeks na kraju.

Kada rad traži indeks

Retko. Indeks je alat dugih tekstova koji se koriste kao priručnik: monografija, udžbenik, obimna teza.

Radovi u kojima indeks ima smisla imaju bar dve od ovih osobina:

• obim preko stotinak strana;
• veliki broj tehničkih pojmova, propisa, imena ili vrsta koji se ponavljaju kroz ceo tekst;
• namena da se čita u delovima, a ne od početka do kraja;
• izričit zahtev iz uputstva.

Radovi kraćeg obima ga po pravilu nemaju, i dodavanje indeksa u rad od dvadeset strana se ne čita kao temeljnost nego kao nerazumevanje čemu indeks služi.

Deo katedri ga traži za završne radove višeg nivoa, deo ga ne pominje uopšte. Pre nego što ga praviš, proveri u uputstvu predmeta ili pitaj mentora — to je jedan kratak mejl, a posao je nekoliko sati.

Koji pojmovi ulaze

Ovo je jedina odluka koja stvarno traži razmišljanje; ostatak je tehnika.

Ulaze pojmovi koje bi neko tražio:

• stručni termini koje rad definiše ili koristi u posebnom značenju;
• imena autora, ustanova, propisa i dokumenata koji se pominju više puta;
• metode, instrumenti i klasifikacije;
• mesta, periodi ili slučajevi, ako rad ima takav sadržaj.

Ne ulaze:

• reči iz naslova rada, jer su na svakoj strani;
• opšte reči struke koje ništa ne sužavaju;
• pojmovi koji se pominju jednom, usput, bez ičega rečenog o njima;
• sinonimi kao zasebne stavke — o njima ispod.

Merilo koje razrešava većinu nedoumica: pojam ulazi ako uz njega rad nešto tvrdi. Ako se reč samo pojavljuje u rečenici, upis u indeks šalje čitaoca na stranu na kojoj neće naći ništa.

Realna veličina je između pedeset i dvesta stavki. Indeks od hiljadu stavki je isto što i nikakav, jer se u njemu ne snalazi.

Kako se pravi bez ručnog kucanja

Ručno kucanje pojma i broja strane je posao koji propada pri prvoj izmeni teksta, jer se strane pomeraju. Zato se indeks u programu za obradu teksta pravi u dva koraka.

Korak 1: označavanje. Označiš reč u tekstu i naredbom za obeležavanje stavke indeksa je upišeš. Program u dokument ubaci skriveno polje, koje se vidi samo kad je uključen prikaz oznaka formatiranja. Broj strane se ne kuca — polje ga pamti samo.

Korak 2: ubacivanje spiska. Na kraju rada ubaciš indeks, i program sakupi sve označene stavke, poređa ih po abecedi i uz svaku upiše stranu na kojoj se njena oznaka nalazi.

Kad se tekst promeni, indeks se ažurira, isto kao sadržaj — nikada se ne ispravlja ručno, jer se ručna ispravka pri sledećem ažuriranju briše.

Dve praktične stvari. Prva: pri označavanju postoji izbor da se označe sva pojavljivanja iste reči u dokumentu odjednom; to štedi vreme, ali upiše i mesta na kojima reč ništa ne znači, pa ih posle treba pregledati. Druga: oznake indeksa menjaju prelom reda dok su vidljive, pa se prikaz oznaka isključuje pre nego što se gleda kako rad izgleda.

Isti mehanizam polja stoji i iza sadržaja i iza spiskova tabela i slika — automatski sadržaj u Wordu.

Kada se označava

Označavanje se radi posle završenog teksta, a pre formatiranja. Razlog je jednostavan: oznake postavljene u nacrtu prežive brisanje pasusa u kom su stajale i ostanu da vise u rečenicama koje su promenile smisao.

Najbrži redosled: prvo napravi spisak pojmova koje hoćeš u indeksu, pa kroz dokument prođi pojam po pojam, a ne stranu po stranu. Pretraga jednog pojma kroz ceo rad traje kraće nego čitanje svake strane, a odmah ti pokaže i koliko puta se pojam javlja, što je podatak na osnovu kog odlučuješ da li mu trebaju podstavke.

Računaj na dva do četiri sata za rad srednje dužine, ako je spisak pojmova pripremljen. Bez pripremljenog spiska traje duže i ispadne neujednačeno, jer se merilo menja usput.

Kada indeks nije rešenje

Tri slučaja u kojima se indeks predlaže, a bolji je drugi potez:

• Rad je težak za praćenje. Rešenje su jasniji naslovi odeljaka i uvodne rečenice poglavlja, ne spisak na kraju.
• Ima mnogo skraćenica. Rešenje je spisak skraćenica na početku, jer se tamo traži značenje, ne strana.
• Pojmovi se koriste nedosledno. Indeks tu nedoslednost samo izloži. Prvo se ujednači terminologija kroz rad.

Podstavke i uputnice

Dve stvari koje indeks čine upotrebljivim.

Podstavka. Pojam koji ima dvadeset brojeva strana je beskoristan. Razbija se na podstavke: pojam, pa ispod njega uže odrednice, svaka sa svojim stranama. Program to podržava pri označavanju — upisuje se glavna odrednica i podređena.

Uputnica. Kad isti pojam ima dva imena, ne prave se dve stavke sa istim brojevima. Jedna stavka upućuje na drugu, a svi brojevi strana stoje uz onu koju rad zaista koristi. Isto rešenje pokriva i skraćenice: skraćenica upućuje na pun naziv.

Kod skraćenica vodi računa da se ne udvaja posao sa spiskom skraćenica, koji ima svoja pravila — spisak skraćenica i kada je potreban.

Gde stoji i kako se proverava

Indeks ide na sam kraj rada, posle spiska literature i posle priloga. Naslov mu se ne numeriše kao poglavlje, ali mora biti u istom stilu kao ostali naslovi tog nivoa da bi ušao u sadržaj — kako se stilovi dodeljuju, stoji u tekstu stilovi naslova u dokumentu.

Provera pred predaju traje nekoliko minuta i ima četiri stavke:

1. Ažuriraj indeks poslednji, posle svih izmena teksta i posle ažuriranja sadržaja.
2. Proveri tri nasumične stavke — otvori navedenu stranu i vidi da li je pojam tamo i da li o njemu nešto piše.
3. Pogledaj stavke sa mnogo brojeva. Svaka sa više od pet-šest strana traži podstavke.
4. Proveri redosled, naročito kod naših slova, jer program ređa po jeziku koji mu je podešen.

Ako indeks posle svega deluje kao spisak nasumičnih reči, to nije greška u izradi nego u izboru pojmova — i brže se popravlja brisanjem polovine stavki nego dodavanjem novih.