Koliko poglavlja rad treba da ima
Koliko glavnih poglavlja ima rad, šta se u taj broj uopšte broji, kada su dva dovoljna, šta znači šest i više, i dokle ide podela na 2.1 i 2.1.1.
Kratak odgovor
U razradi rada stoje tri do pet glavnih poglavlja; uvod i zaključak se u taj broj ne broje. Seminarski i maturski rad najčešće imaju tri, diplomski četiri do pet. Broj se bira prema broju strana — ispod šest strana po poglavlju podela je presitna.
Razrada rada ima tri do pet glavnih poglavlja. Uvod i zaključak se u taj broj ne broje, iako u sadržaju nose svoje brojeve. Seminarski i maturski rad se skoro uvek uklope u tri; diplomski ide na četiri, ređe pet, jer ima empirijski deo koji traži svoje mesto.
Raspon nije stvar ukusa. Dolazi iz odnosa broja strana i minimalne dužine koja poglavlju daje smisao: ispod šest strana poglavlje ne stigne da bilo šta razvije, pa postaje dugačak odeljak sa naslovom prevelike težine. Iz toga sledi računica koja rešava većinu nedoumica — podeli predviđeni broj strana razrade sa šest i dobićeš gornju granicu broja poglavlja.
Za seminarski od petnaest strana to znači: oko dvanaest strana razrade, dakle najviše dva do tri poglavlja. Za diplomski od pedeset strana: oko četrdeset pet strana razrade, dakle najviše sedam, ali se u praksi staje na četiri ili pet, jer poglavlja tada dobijaju po devet do dvanaest strana — dužinu na kojoj se argument može izvesti.
Ovaj tekst se bavi samo brojem i podelom na nivoe. Šta u koje poglavlje ide i kojim se redom pišu, stoji u tekstu plan poglavlja.
Šta se broji kao poglavlje, a šta ne
Pitanje „koliko poglavlja” daje različite odgovore zato što se različite stvari broje.
Broji se svaka celina prvog nivoa u razradi — ona koja u sadržaju nosi ceo broj (2, 3, 4) i počinje na novoj strani.
Ne broji se ništa od ovoga, iako ima naslov i broj strane:
- naslovna strana, sadržaj, spisak tabela i slika;
- sažetak i ključne reči;
- uvod i zaključak — oni su obavezni delovi, ne poglavlja razrade;
- spisak literature;
- prilozi.
Zbunjuje to što uvod i zaključak u numeraciji često nose brojeve 1 i 5. Rad sa oznakama od 1 do 5 ima tri poglavlja, ne pet. Kada mentor kaže „napravite tri poglavlja”, misli na razradu.
Kako se ti delovi razlikuju po poslu koji rade: šta gde pripada u radu.
Tri poglavlja: kostur koji pokriva većinu radova
Za seminarski i maturski rad obrazac je ustaljen i retko greši:
- Pojmovni okvir — definicije i podele koje se dalje koriste.
- Pregled ili kontekst — šta je o tome utvrđeno, ili kakvo je stanje u oblasti.
- Primena — tvoj slučaj, poređenje, analiza ili predlog.
Poenta je u redosledu: svako sledeće poglavlje koristi prethodno. Ako se treće poglavlje može pročitati bez prva dva, podela nije napravljena po argumentu nego po temama.
Kod rada sa sopstvenim istraživanjem trojka izgleda ovako: teorijski okvir, metod i sprovođenje, rezultati sa diskusijom. Kod rada bez istraživanja treće poglavlje nosi analizu literature ili dokumenata; kako se tada popunjava: rad bez istraživanja.
Dva poglavlja: kada je dovoljno
Dva poglavlja su ispravan izbor kod kratkih radova, do desetak strana, i kod tema koje su po prirodi dvodelne — pojam i primena, propis i praksa, teorija i slučaj.
Ono što dva poglavlja zahtevaju jeste da drugo zaista nosi tvoj deo. Rad u kom je prvo poglavlje pregled na osam strana, a drugo primena na dve, nema dva poglavlja nego jedno sa dodatkom.
Znak da su dva premalo: kada u jednom poglavlju imaš četiri odeljka koji nemaju veze jedan sa drugim. Tada je jedan od njih poglavlje za sebe.
Šest i više: šta to obično znači
Rad sa sedam poglavlja skoro nikad nema sedam celina. Ima tri, a četiri odeljka su podignuta na nivo koji im ne pripada.
Tri najčešća uzroka:
- Poglavlje po izvoru. Svaki veći izvor dobio je svoju celinu. To je znak da se prepričava umesto da se obrađuje: šta znači obraditi temu.
- Poglavlje po nabrajanju. Tema ima pet vrsta, pa svaka vrsta ima poglavlje. Vrste su podela unutar jednog poglavlja, ne pet poglavlja.
- Popunjavanje sadržaja. Kada rad deluje kratko, deljenje na više naslova stvara utisak obima. U sadržaju se to vidi odmah, jer poglavlja imaju po dve strane.
Popravka je uvek ista i traje pola sata: poređaj naslove jedan ispod drugog i grupiši one koji odgovaraju na isto pitanje. Grupe postaju poglavlja, pojedinačni naslovi postaju odeljci.
Podela na nivoe je druga odluka
Broj poglavlja i dubina podele su odvojena pitanja, i drugo se češće greši.
Dva nivoa (2, pa 2.1) dovoljna su za seminarski i maturski rad. Tri nivoa (2.1.1) opravdana su u diplomskom, i to samo tamo gde ih sadržaj traži. Četvrti nivo (2.1.1.1) se u studentskim radovima ne koristi — ako ti zatreba, podela je krenula naopako.
Dva pravila koja rešavaju većinu slučajeva:
- Ako ima 2.1, mora postojati i 2.2. Jedan podnaslov u poglavlju znači da podnaslov ne treba.
- Odeljak ispod pola strane nije odeljak. To je pasus, i naslov mu samo smeta.
Naslovi odeljaka se pritom formulišu istim pravilima kao i naslovi poglavlja, i čitaju se kao niz.
Broj strana po poglavlju
Poglavlja ne moraju biti jednaka, ali razlika ne sme biti dramatična. Odnos koji se u praksi drži: najduže poglavlje najviše dvostruko duže od najkraćeg.
Primer rasporeda za diplomski od pedeset strana sa četiri poglavlja:
- uvod: 2–3 strane
- teorijski okvir: 12–14
- metod: 5–7
- rezultati: 12–15
- diskusija: 8–10
- zaključak: 2–3
Kada jedno poglavlje premaši trećinu rada, to je po pravilu teorijski deo, i tu se prvo skraćuje. Kako se obim raspoređuje i šta se u njega broji: koliko dugačak rad.
Kada uputstvo propisuje broj
Deo katedri u uputstvu navodi obaveznu strukturu — najčešće za diplomski, i najčešće kroz nazive delova, ne kroz broj. Ako takav dokument postoji, on je merodavan i ovaj tekst se na njega ne primenjuje.
Ono što uputstvo skoro nikad ne kaže jeste dubina podele i raspored strana, pa te odluke ostaju tebi. Kako se iz uputstva izvlači ono što se zaista traži: kako se prate smernice profesora.
Kada se broj menja u toku pisanja
Broj poglavlja nije zavet. Menja se, ali postoje dva trenutka u kojima je to jeftino i jedan u kom je skupo.
Jeftino je pre pisanja, dok je plan spisak naslova. Tada se poglavlje dodaje ili spaja u jednom potezu.
Jeftino je i posle prvog nacrta, kada je sav tekst napisan a format još nije diran. Spajanje dva poglavlja tada znači brisanje jednog naslova i pisanje jedne rečenice prelaza.
Skupo je posle formatiranja. Promena broja poglavlja pomera numeraciju naslova, sadržaj, brojeve tabela i slika, i sva unakrsna upućivanja u tekstu. Ako su naslovi dobili stilove i numeracija se preračunava sama, deo toga prođe bez muke; ako je numeracija kucana ručno, prepravlja se ceo dokument. Zato se format radi poslednji, a struktura zaključava pre njega: stilovi naslova u dokumentu.
Dva znaka da broj treba promeniti dok još pišeš: poglavlje koje je prešlo dvostruku dužinu ostalih, i poglavlje koje si napisao a ne umeš da ga sažmeš u jednu rečenicu. Prvo se deli, drugo se briše ili spaja — jer celina koja nema sopstvenu tvrdnju ne postaje poglavlje time što ima naslov.
Provera koja traje pet minuta
Pre nego što počne pisanje, ispiši samo naslove poglavlja i odgovori na četiri pitanja:
- Koliko ima celina prvog nivoa, bez uvoda i zaključka?
- Koliko strana pada na najkraću, a koliko na najdužu?
- Da li svako poglavlje koristi ono pre sebe, ili mogu da zamene mesta?
- Ima li negde 2.1 bez 2.2?
Ako broj poglavlja ne prolazi ovu proveru, menja se sada — dok je to izmena u jednom redu, a ne premeštanje petnaest strana teksta.