Kvalitativno i kvantitativno: razlika u jednom pasusu i šta iz nje sledi

Razlika je u vrsti odgovora koji tražiš.

Kvantitativno znači da radiš sa brojevima: koliko ih ima, koliko često, koliki je udeo, da li se dve grupe razlikuju. Rezultat se izražava veličinom i može se prikazati tabelom.

Kvalitativno znači da radiš sa značenjem: kako ljudi nešto opisuju, zašto tako postupaju, koje se teme ponavljaju u onome što kažu ili napišu. Rezultat se izražava opisom i primerima, ne procentom.

Isti predmet, dva pristupa:

Kvantitativno: Koliki procenat studenata rad piše u poslednjoj nedelji pred rok?

Kvalitativno: Kako studenti objašnjavaju to što rad ostavljaju za poslednju nedelju?

Prvo pitanje traži uzorak i brojanje. Drugo traži razgovor ili tekstove i pažljivo čitanje. Nijedno nije ozbiljnije od drugog — ona odgovaraju na različita pitanja, i pogrešan izbor se vidi odmah: broj ne objašnjava razlog, a nekoliko razgovora ne pokazuje koliko je pojava raširena.

Ono što iz ovoga praktično sledi: izbor pristupa ne biraš po tome šta ti se čini lakšim, nego po tome kako si postavio pitanje. Ako u pitanju stoji koliko, koliko često ili da li je više, pristup je kvantitativan. Ako stoji kako, zašto ili na koji način, pristup je kvalitativan. Kako se pitanje uopšte formuliše, stoji u tekstu hipoteza i istraživačko pitanje.

Po čemu se razlikuju u praksi

Poslednji red je onaj koji se najviše krši. Kvantitativni nalaz ne objašnjava uzrok sam po sebi — to što dve pojave idu zajedno ne znači da jedna izaziva drugu. Kvalitativni nalaz ne govori o raširenosti — deset razgovora ne daje procenat, ma koliko se odgovori ponavljali.

Šta je mešoviti pristup

Kad rad koristi oba. Najčešće tako što se prvo izbroji, pa se onda kroz razgovore ili tekstove traži objašnjenje — ili obrnuto, prvo se kroz nekoliko razgovora vidi šta ljudi uopšte pominju, pa se to posle meri na većem broju.

Za seminarski rad je to obično previše posla i mentor ga ne očekuje. Pominje se ovde samo zato da ga prepoznaš kad na njega naiđeš u literaturi.

Reči koje ti odaju o čemu je reč

Kada otvoriš tuđi rad, vrstu pristupa najčešće prepoznaš po rečniku, pre nego što stigneš do odeljka o metodu.

Na kvantitativan pristup upućuju: uzorak, broj ispitanika, učestalost, udeo, razlika između grupa, statistički obrađeno. Na kvalitativan: intervju, otvorena pitanja, analiza sadržaja, teme koje se izdvajaju, izjave ispitanika, studija slučaja.

Kada u radu vidiš tabelu sa procentima, znaš šta tražiš dalje — koliko je jedinica i od čega je procenat. Kada vidiš izdvojene citate ispitanika, znaš da tražiš koliko je ljudi razgovarano i kako su birani.

Tri česta nesporazuma

„Kvalitativno znači da nema podataka.” Ne. Ima ih, samo nisu brojevi nego izjave, tekstovi ili dokumenti — i obrađuju se po pravilima, ne po utisku.

„Kvantitativno je objektivnije.” Broj nije objektivan sam po sebi. I u kvantitativnom radu neko je odlučio šta se meri, na kome i kako — i te odluke se procenjuju isto kao svaka druga.

„Kvalitativno je lakše.” Manje jedinica ne znači manje posla. Razgovor koji se vodi, prepisuje i razvrstava po temama uzima vreme koje se ne vidi u obimu rada.

Šta ovo znači za rad koji nema sopstveno istraživanje

Većina seminarskih i dobar deo maturskih radova ne prikuplja podatke. To ne znači da te podela ne dodiruje — dodiruje te kroz izvore koje čitaš.

Kada čitaš tuđi rad, prvo što treba da vidiš u odeljku o metodu jeste kojoj vrsti pripada, jer od toga zavisi šta iz njega smeš da preneseš:

• Ako je rad kvantitativan, iz njega preuzimaš brojke sa njihovim obuhvatom — nikad broj bez podatka na koga se odnosi i iz kog je perioda.
• Ako je rad kvalitativan, iz njega preuzimaš obrazac ili objašnjenje, i pišeš ga kao nalaz tog istraživanja, ne kao opštu istinu.

Formulacija je različita i mentori je primećuju. „Istraživanje sprovedeno na 40 nastavnika u dve škole pokazalo je da…” je tačno. „Nastavnici smatraju da…” iza istog izvora je pretezanje.

Kako se u radu prepoznaje odeljak o metodu i šta se iz njega vadi, razloženo je u tekstu kako čitati naučni članak. Kako se iz beleške pravi rečenica koja je tvoja, a nalaz ostaje jasno tuđi, zaseban je posao i radi se pri pisanju, ne pri čitanju.

Kada mentor kaže „kako hoćeš”

Dešava se, i tada odluka pada na tebe. Bira se po dostupnosti građe, a ne po tome šta zvuči ozbiljnije.

Tri pitanja koja je rešavaju:

1. Čemu stvarno mogu da priđem? Ako imaš pristup evidenciji, izveštajima ili bazi sa brojevima, kvantitativan pristup je pri ruci. Ako imaš pristup ljudima ili dokumentima koje možeš pažljivo da pročitaš, kvalitativan je.
2. Koliko jedinica mogu da obuhvatim? Mali broj je prepreka za brojanje, a sasvim dovoljan za detaljno čitanje.
3. Šta me zaista zanima u temi? Ako te zanima razmera pojave, brojiš. Ako te zanima kako izgleda iznutra, opisuješ.

Odluka se donosi pre prikupljanja bilo čega, jer se prikupljena građa posle ne može prekvalifikovati. Dvadeset razgovora se ne pretvara u procenat, a tabela sa brojevima ne objašnjava razloge koje niko nije pitao.

Gde se ova razlika vidi u tvom tekstu

Na tri mesta, i to su ujedno tri mesta gde se najčešće omakne:

U prikazu podataka. Broj koji preuzimaš iz tuđeg rada ide sa izvorom i sa obuhvatom. Tabela ili grafikon koji si preuzeo se čita pažljivo pre nego što se prepriča — kako se to radi, stoji u tekstovima kako se čita tabela i kako se čita grafikon.

U jeziku. Kvantitativni nalaz opisuješ rečima koje govore o količini (udeo, češće, veći broj), kvalitativni rečima koje govore o obrascu (ispitanici navode, u odgovorima se ponavlja, autori prepoznaju). Mešanje ta dva registra je znak da pisac nije razumeo šta je pročitao.

U zaključku. Tu se svaka nepreciznost sabere. Ako si kroz rad koristio kvalitativne izvore, zaključak ne sme da govori o raširenosti pojave.

Kako se to piše u radu

Kada u metodološkom delu treba reći kojim si pristupom radio, dovoljna je jedna rečenica koja imenuje pristup i kaže zašto je izabran.

Rad je zasnovan na analizi sadržaja pet strateških dokumenata, jer se pitanje odnosi na način na koji je pojam u njima određen, a ne na učestalost njegove upotrebe.

Dva su česta kvara u ovakvim rečenicama. Prvi je imenovanje pristupa bez razloga — „primenjen je kvalitativni pristup” ne kaže ništa dok se ne vidi na čemu. Drugi je imenovanje oba pristupa da bi rad delovao temeljnije, iako je korišćen samo jedan. Šta se sve u tom delu rada piše, izloženo je u tekstu šta znači kada mentor traži metodologiju.

Šta ovaj tekst namerno ne pokriva

Ovo je uvodni prikaz razlike, dovoljan da razumeš literaturu koju čitaš i da izabereš pravac. Sve što dolazi posle toga — kako se bira uzorak, kako se sastavlja upitnik, koje se mere obrade koriste, kako se kvalitativna građa kodira — jeste zaseban posao koji se radi uz mentora i uz literaturu tvoje oblasti.

Ako tvoj rad ide u tom pravcu, dva su prva koraka: proveri šta uputstvo tvog predmeta traži (kako pratiti smernice profesora), i pitaj mentora koji metod on očekuje pre nego što počneš da prikupljaš bilo šta. Prikupljeni podaci koji ne odgovaraju na postavljeno pitanje ne mogu se popraviti posle.

Najkraća provera

Pročitaj svoje pitanje naglas i vidi kojom rečju počinje.

• Koliko, koliko često, da li više → tražiš brojeve.
• Kako, zašto, na koji način → tražiš objašnjenje.
• Oboje u istoj rečenici → pitanje je prešireko i treba ga razdvojiti.

Treći ishod je najčešći u prvim verzijama, i najbrže se rešava sužavanjem cilja: rečenica cilja rada.