Prvo lice, treće lice ili bezlično: kako se piše u radu
Da li se u radu piše ja, mi ili bezlično, kako se razlikuje po oblastima, kako izgleda svaka varijanta u rečenici i šta kad mentor traži suprotno.
U studentskim radovima se koriste tri načina i svi su prihvaćeni negde:
- Bezlično — „u radu se analizira”, „podaci su prikupljeni”, „iz navedenog sledi”. Najbezbednija varijanta u srpskom akademskom pisanju i ono što će većina mentora prihvatiti bez komentara.
- Prvo lice množine — „analiziramo”, „u našem istraživanju”. Tradicionalno u domaćoj literaturi, i dalje često, iako u radu jednog autora deluje neobično onima koji su navikli na drugu školu.
- Prvo lice jednine — „analiziram”, „odlučio sam da uzorak ograničim”. Uobičajeno u delu društvenih i humanističkih nauka, naročito tamo gde se metodološki izbori moraju pripisati autoru; u tehničkim i prirodnim naukama retko.
Ne postoji pravilo koje važi svuda. Postoji uputstvo tvog predmeta ili fakulteta, koje ima prednost nad svim opštim savetima, i mentor, koji ima prednost nad uputstvom kad je uputstvo ćutljivo. Ako nijedno ne kaže ništa, bezlično je izbor koji ne može da se zameri.
Ono što jeste pravilo, bez obzira na izbor: doslednost. Rad koji u uvodu piše „analiziraćemo”, u metodu „odlučio sam”, a u zaključku „može se zaključiti” izgleda kao da su ga pisale tri osobe, i to je zamerka koja se dobija češće nego zamerka na sam izbor lica.
Kako svaka varijanta zvuči u rečenici
Ista misao, tri oblika:
| Lice | Primer |
|---|---|
| Bezlično | „Uzorak je ograničen na preduzeća sa manje od pedeset zaposlenih.” |
| Prvo lice množine | „Uzorak smo ograničili na preduzeća sa manje od pedeset zaposlenih.” |
| Prvo lice jednine | „Uzorak sam ograničio na preduzeća sa manje od pedeset zaposlenih.” |
Razlika nije samo stilska. Bezlična rečenica ne kaže ko je odlučio, pa se odluka čita kao da je proistekla iz same prirode stvari. Prvo lice čini vidljivim da je to bio izbor — što je ponekad prednost, jer se izbor onda može i obrazložiti, a ponekad mana, jer skreće pažnju sa predmeta na autora.
Praktična posledica za odbranu: ako je odluka o uzorku napisana bezlično, komisija će ipak pitati zašto je tako odlučeno. Rečenica u prvom licu sa obrazloženjem to pitanje unapred pokriva.
Razlike po oblastima
Ovo su tendencije, ne propisi, i unutar svake oblasti postoje katedre koje rade drugačije.
- Tehničke i prirodne nauke. Preovlađuje bezlično i pasiv. Postupak se opisuje tako da bi ga svako mogao ponoviti, pa ko ga je izveo nije bitno. „Uzorci su zagrevani na 80 stepeni.”
- Ekonomija i organizacione nauke. Mešano. Bezlično u teorijskom delu, prvo lice množine u opisu istraživanja je uobičajena kombinacija u domaćoj praksi.
- Pravo. Bezlično, uz izričito razdvajanje tuđeg stava od sopstvenog: „prema stanovištu koje zastupa…”, „po mišljenju autora ovog rada…”.
- Društvene nauke sa kvalitativnim metodom. Prvo lice jednine je često i ponekad se traži, jer je pozicija istraživača deo metoda — ko je vodio intervju i sa kakvim predznanjem, utiče na rezultat.
- Humanistika. Prvo lice jednine je prihvatljivo u argumentaciji, ali mnogi mentori i dalje preferiraju bezlično.
- Srednja škola. Bezlično, gotovo bez izuzetka. Maturski rad u prvom licu jednine zvuči kao esej, a traži se stručni tekst.
Najpouzdaniji način da saznaš šta se traži kod tebe nije opšti spisak nego dva odbranjena rada sa tvoje katedre. Kako se uputstvo čita i šta se pita mentora — u tekstu o smernicama profesora.
Gde bezlično postaje problem
Bezlično je bezbedno, ali ima dve zamke.
Prva: skriva ko tvrdi. Rečenica „smatra se da je uticaj digitalizacije značajan” ne kaže da li to smatra literatura, ti, ili niko određen. Ako je iz izvora, mora se videti čiji je — „Petrović (2021) nalazi da…”. Ako je tvoj zaključak, mora se videti da je tvoj. Kad se to izgubi, rad ne razdvaja parafrazu od sopstvenog suda, što je jedna od najozbiljnijih zamerki jer dodiruje pitanje autorstva ideje. Razgraničenje je objašnjeno u tekstu kada se citira, a kada ne mora.
Druga: pravi teške rečenice. Nagomilani pasiv i imenički izrazi („vršeno je ispitivanje mogućnosti primene”) čine tekst težim nego što sadržaj jeste. Bezlično ne znači imenički — „ispitano je da li se metod može primeniti” je ista rečenica, kraća i jasnija.
Rešenje za obe zamke je isto: subjekat rečenice neka bude ono o čemu se govori, a ne prazna konstrukcija. „Podaci pokazuju”, „analiza otkriva”, „model ne objašnjava” su bezlične rečenice sa jasnim vršiocem radnje.
Šta kad mentor traži suprotno
Dešava se: uputstvo fakulteta kaže jedno, mentor traži drugo. Ili si napisao pola rada bezlično, a mentor je tražio prvo lice množine.
Redosled je ovakav:
- Mentor ima prednost u praksi. On čita i predlaže ocenu. Ako izričito traži određeno lice, uradi tako i nemoj raspravljati o stilskim normama.
- Pitaj pre nego što napišeš pola rada. Pitanje je jednostavno: „Da li se u radu piše bezlično ili u prvom licu množine?” Odgovor dobijaš u jednoj rečenici, a ušteda je ceo prolaz kroz tekst.
- Ako se uputstvo i mentor sudaraju oko nečeg formalnog, traži da ti to potvrdi porukom. Ne zato što je neko nepošten, nego zato što se komisija na odbrani može pozvati na uputstvo.
- Prepravka nije strašna. Prelazak iz prvog lica množine u bezlično je mehanički posao od sat vremena na radu prosečne dužine.
Kad prepravljaš, radi po glagolima: pretraži „smo”, „naš”, „našem”, pa svaku pogođenu rečenicu prepiši. Automatska zamena ne radi, jer se konstrukcija menja, ne samo reč.
Isti pasus u dve varijante
Najlakše se odluka donosi kad se vidi razlika na dužem odlomku, a ne na jednoj rečenici.
Bezlično:
Podaci su prikupljeni iz javno dostupnog registra, u periodu od januara do marta. Iz obrade su isključena preduzeća koja u tom periodu nisu imala evidentirane zaposlene. Time je uzorak sveden na 142 jedinice, što je dovoljno za poređenje po delatnostima, ali ne i za zaključivanje o pojedinačnim granama.
Prvo lice množine:
Podatke smo prikupili iz javno dostupnog registra, u periodu od januara do marta. Iz obrade smo isključili preduzeća koja u tom periodu nisu imala evidentirane zaposlene. Time smo uzorak sveli na 142 jedinice, što nam je dovoljno za poređenje po delatnostima, ali ne i za zaključivanje o pojedinačnim granama.
Brojevi u ovom primeru služe samo da pokažu oblik rečenice. Sadržaj je isti, a razlika je u tome što druga varijanta jasno kaže da je isključivanje bilo odluka istraživača — pa se u sledećoj rečenici prirodno nastavlja obrazloženjem te odluke. Prva varijanta to obrazloženje takođe može da ponese, ali mora da ga uvede zasebnom rečenicom.
Ako ne znaš šta da izabereš, napiši jedan pasus metoda u obe varijante i pokaži mentoru. To je pitanje na koje se odgovara za trideset sekundi.
Sitnice koje se često greše
- „Autor ovog rada” umesto „ja” je kompromis koji u srpskom deluje krut, ali je u pravu i delu humanistike ustaljen. Koristi se štedljivo — dva-tri puta u radu, tamo gde je bitno razdvojiti tvoj stav od tuđeg.
- „Mi” koje uključuje čitaoca („vidimo da iz toga sledi”) razlikuje se od „mi” koje označava autora. Prvo je prihvatljivo i u radovima pisanim bezlično, u izlaganju argumenta.
- Zahvalnica i predgovor su izuzetak. Tu se piše u prvom licu jednine i tamo gde je ostatak rada bezličan.
- Apstrakt prati rad. Ako je rad bezličan, apstrakt je bezličan.
- Buduće vreme u uvodu. „U ovom radu će biti analizirano” je uobičajeno, ali sadašnje vreme je kraće i savremenije: „Ovaj rad analizira”. Bilo koje, samo dosledno.
- Ne menjaj lice da bi izbegao ponavljanje. To je isti problem kao zamena termina sinonimima — o njemu ovde.
Izbor lica se, kao i format, rešava na kraju ako je propušten na početku: pročitaj gotov tekst tražeći samo nedoslednosti, na isti način na koji se pred predaju proverava formatiranje. Kako se taj poslednji prolaz organizuje — u tekstu o formatiranju rada.